Branič

отр. 154.

в р а н и ч

БРОЈ 2.

стити мерама милости, које прописује. закон од 1891 г. баш да се његове строгости на њих и не могу применити. 8 ) § 1. — Карактер раније осуде. 140. —Закон изискује осуду : право на благодејање у условне осуде може имати и онај преступник, који је оглашен за крива, но отпуштен без казне (чл. 364. крив. суд. пост.) или је за кривицу ослобођен одлуком (чл. 66. крив. пост.), јер није осуђен на казну. Није потребно, у осталом, да је осуда иавршен а. Закон тражи само доказ о недостојности кривца, а ова произлази и од саме осуде, а не и од извршења. 141. — 0 овоме питању, као и о онима, што за овим следују, само можемо да поступамо онако као и код поврата, 4 ) и по начелима која су тамо допуштена. Пошто закон ћути, природно је, да се као препрека одлагању, може сматрати само она осуда која има исте карактере, које се траже да има прва осуда, код поврата без изузетка. а). Пре свега треба дакле, да је осуда изречена од француског суда (кривичног или не; обичног или нарочитог). Но, кад суд има доказ о ранијој осуди осуђеног на страни, изиграо би се закон, ако се не би задржао на овом доказу недостојности. Моралност не зна границе. 5 ) У осталом без утицаја је питање је ли преступ, који је кажњен у Француској, извршен на страни.

лагање странцима, како због тешкоће да се за н>их прибаве потребни нодаци тако и нарочито што је њима веома лако да отиду и да се спасу законске санкцијеЈу случају поврата. Према њима би одлагање изречене казне имало жалостан карактер. Сем тога, доста је тешко номирити логично усдовну осуду са иравом изгпанвтва којим се служи управа према њима, и иробом, коју претпоставља условна осуда. Г. Брелон мисли, да (5и можда било опортуно овде допустити дипломатски и законодавни реципроцитетно своје спорно гледиште, јер је реч не о чистој милости већ о једној мери јавног иоретка. Пројект закона о кривичној судској уписници, ступа инак на овај пут у ономе што се односи на ослобођавање униса (В. о кажњењу страних нреступника од Магва^пу-а с1е 1а Ш сг1тшеПе). 3 ) Отуда је потребно, ако се рашири систем условне осуде, да се умноже конвенције о размени билетена о осуди (баггапс!. 8иг. Ге1&4 (1ез јп§ешеп84 е1гап^егз). У осталом само се може пожелити: да разне државе буду солидарне и у општем иптересу удруже сву своју снагу противу поврата (В. у овом смислу интересантну одредбу члана 96. закона кантона Невшателског и Француски закон од 30. Новембра 1892 г. чл. 25.). Пројект швајцарског казненог закона сједињава у једно домаћу и страну казну. 4 ) В. Бе81ап(1е. стр. 80. Противно 1ЈОсаг(1 № 28. 5 ) У осталом има о томе више контроверса, које су испитане у овом одељку, а које је потребно студирати да се одреди теоријски домашај закона.