Branič

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 137

II. ОДЕЉАК Адвокатски приправници §§ 9-19. Именик адвокатских приправника води дотична Адвокатска Комора као и именик адвоката ради контроле, да ли дотични кандидат испуњава све услове, који су овим предлогом закона предвиђени. Остали прописи овога параграфа као и остали параграфи овога предлога који говоре о адвокат. приправницима, унети су у предлог у циљу добијања што бољег адвокатског подмлатка, као будућих адвоката (§ 9.). У одредби § 12. као ни у осталим одредбама о приправницима није предвиђено, ко ће ценити, да ли је приправник испунио услове за полагање адвокатског испита, пре него што се упути Одбору за испитивање. Ово је питање остављено за правилник, који Министар Правде има да пропише по §8., 19. и 126. овога закон. предлога. Том приликбм има се нарочито регулисати питање жалбе, ако кандидат буде одбијен од тражења за полагање испита, а он налази да је испунио услове. Исто тако у правилнику има да се пропише, из којих предмета Испитни Одбор има испитати адвокатског кандидата (§ 12.).

III. ОДЕЉАК Права и дужности адвоката §§ 20—36. Законски предлог даје право адвокатима да могу давати савете странкама у свима судским, јавно-правним и приватно-правним пословима и заступати пред свима судовима и властима, и корпорацијама у целој земљи ма где било. То се заступање разуме и пред берзанским, духовним и другим судовима и властима. Поред тога адвокат не сме имати филијалу своје канцеларије што је оправдано тиме, што се адвокатура мора вршити лично, јер то захтева поверење које странка поклања адвокату (§ 20.). Комисија је унела нарочиту одредбу о томе да је адвокат дужан саставити записник о свакоме примљеном послу и у њега унети све што му је странка поверила, а нарочито изређати доказе, по којима се има ствар заступати и адвокаг је дужан дати странци признаницу на новац, хартије од вредности и друге исправе, што од странке буде примио (§ 21.), јер је то у обостраном интересу како адвоката, тако и саме странке (§ 21.). (Свршиће се)

АНРИ РОБЕР, члан француске Академије

АДВОКАТОВ ЖИВОГ С француског ДОБР. ДИМ. БРАНКОВИЋ, СУДИЈА

Не може се јасно представити, кад се изближе не посматра, шта је, данас, живот једног адвоката од посла. Тачно би било речено да се каже по Езоповој речи: „То је најбољи и истовремено најгори позив." Најбољи, јер нема лепшег ни одушевљенијег позива. Ко пак говори тако о адвокатском раду? Да ли то говори адвокат, који је увек под сумњом да пледира рго б-ото зиа? Најмање! Такс говори сведок, непристраснији од свију, самим својим звањем и обавештен боље од других о судским стварима: то говори судија, славни судија, чије је име дошло до нас као синоним високе свести, великог карактера, дивног поштења: тако

*) Овај чланак, у преводу једнога од највреднијих наших сарадника, пуштамо због сликовитости живота адвоката, коју му је еминетни писац дао.

говори канцелар сГ А§пебзеап, у чувеном реферату о адвокатској независности. Како он цени адвокатски ред? Ред, стар колико и судство, толико племенит колико и врлина, толико потребан колико и правда." Затим овим речима даје оцену адвокатског позива: „Занимање где је зарађивање и вршење дужности једна ствар; где су заслуга и слава недељиви; где човек, једини чинилац свог уздизања, држи све друге људе у зависности познавањем ствари и гони их да одају поштовање самој надмоћности његовог позива." Канцелар сГ А^пеззеаи, највећи правник свога доба, усудио се да каже о адвокатском реду више добра него што би то при стојно знао учинити један адвокат. Нека нам међутим буде допуштено додати, прелазећи преко почасне и ласкаве стране нашег позива, да нема, без сумње, позива, где човек може више да буде од користи