Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 24.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 2.

зна? него дај му отвор и запиши, дај му бабе да гасе угљевље, бају, врачају и чарају. Кад виде, да је болеснпк сасвијем мучно, веле: доведите му ећима, —- када? онда, кад му више помоћи не може. Сад опет стану говорити: ако Бог да он ће оздравити и ако буде суђено било да умре, он ће и умријети; и наједан-пут болесни умре. Ту се одмах вуче ракија из вароши, готови се даћа, једе се и пије и вазда троши, а не ради или врло мало или ни мало. Осим свега тога постадоше и многи наши варошани раскошни. Млада невјеста и дјевојка хоће да су јој дукати, хоће свилу и кадиФу, па макар ни хљеба не било. За готово свагда се купити не може, и тако чекај тежак до л,етине, а варошанин док замучи и заради, а купуј и носи на вересију. Када стигне л.етина или се друго нешто заслужи, сто очију упрло у оно нешто кукавне замуке. Док платиш дужно, а ти остаде опет јадујући и гладујући. — То су

браћо ти главни узроци, који нам пропаст наносе, зато не кривимо никога, него сами себе. Да би дакле томе општем злу колико толико на пут стали, да би живљење своје поправитп могли, те да не грнемо суновратице у пропаст нашу, настојмо: 1. да сви у слози и братској љубави живимо; 2. да не пјанствујемо; 3. да смо марљиви, трудољубиви и радни; 4. прођимо се многих трошкова и беспослица о славама и женитбама; 5. чувајмо и негујмо наше болеснике. Отворања и записе побаците, бабе и врачаре напустите; а паметне љекаре зовите и тражите и 6. недајте младежи, да раскошлук ћера и немилице у одјећи троши, па сам потпуно увјерен, да ће бити мање кривице на нови закон и нове људе. Би ће мање плача и уздисања; а благостања и сваке среће много више. — Амин. Ст. ДавидовиЋ, свештеник.

новорукоположеном свештенику, изведено и; (Наех Свештеник је прије свега дужан брижл,иво настојавати о том, да повјерено му словесно стадо, то јест душе људске, крви Христовом откупљене, уведе у вјечни, блажени живот. Зато ће 1. на себи показивати примјер добродјетелног живота. 2. поучаваће у свако доба људе, његовом старању повјерене, и наетављати на пут спасења. 3. свршавањем божествених тајна приводиће их у божију благодат. Но да би друге научити могао, треба најприЈе да је сам искусан; јер нико не може другоме дати оно, што сам нема. Како ће слијепац казати путнику, који је прави пут? Како ли ће незналица научити другог? Даље, нужно је: самим дјелом испуњавати оно, чему друге учимо; јер који елушају нашу бесједу, мотриће, да ли се живот наш слаже с поучењем. У противном случају ако не ће устима, оно ће у срцу рећи оно евангелско слово: врачу исцјвлисја сам А за свршавање тајна божији нужно је прије свега знати, шта значе оне и каква је сила у њима; а уз то треба имати чисту савјест и безазоран живот, без чега није могућно достојно свршавати тако високу службу. Прва поука: како је свештеник 1. Твоја је дужност, свештенпче, са сваким у љубави живити, бити свагда трезвен, побожан, кротак и снисходителан прама свакоме. 2. И своју дјецу и своју чељад учи бојати се Бога, и гони из куће све оно, што је ђаволу угодно, као: пјеванку, непристојне игре, стидне

:о поучење правила светих Апостола и светих Отаца. 1вак.) Па будући се примјећује, да некоји од свештеника чесно живе, али нерадо уче; други напротив приљежно уче, али својим дјелима обарају и руше, што су ријечима ради помоћи и утврдити у другима; некоји пак свршавају свете тајне, али немају поњатија о сили њиховој, па с тога нити се паства душевно ползује, нити пастири такви могу избјећи казни, која ће их постићи од Бога; зато је нужно дати неку, ако ће бити и кратку поуку онима, који су се примили свештеничке службе, и то: 1. како је дужан свештеник проводити свој живот? 2. шта има дјелати по дужности свештенства? 3. на шта има мотрити при свршавању светих тајна, и како ће пред сваком тајном л>уде поучити? 4. како ће поступати са болнима на самрти? При том опомињемо пастирски сваког свештеника, да ову поуку почешће прочитава и на памети има, па по њој да се влада и своје дужности свршава; јер ако пропусти што од тога и постане небрежљив, нека зна да ће зато самом Богу на страшном суду одговарати, а ми ћемо га по даној Нам од Бога власти казнити, као што Нам то и у дужности стоји. обвезан проводити свој живот. разговоре, пијанчеље, свађу, бој и разуздано смијање; при том у празно вријеме, особито у вече, читај на глас по који дио из Светога Писма, да би кућани твоји, слушајући, поучавали се богодухновеним истинама. 3. Нека су ти чисте руке од скврног те-