Danas

manas

subota - nedelja, 10 – 11. jun 2000.

Kosovo I METOHIJA.

DoBiinici Tači ı

Pošto nema jake i demokratske Srbije da Srbe na Kosovu i Metohiji zaštiti, njihova sudbina ostaje vezana za širi regionalni sukob sa Miloševićevim režimom, smatra Dušan T. Bataković, član opozicionog ekspertskog tima za Kosovo

prisustvu međunarodnih | snaga mira i pod vlašću UN

poslednjih godinu dana proterano je više od 250.000 Srba i drugih nealbanaca. Blizu 1.000 Srba je ubijeno, njih preko 1.200 je kidnapovano. Desetine hiljada srpskih kuća su spaljene, opljačkane i nasilno useljene. Uništeno, porušeno ı minirano je više od 90 pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji. Taj proces nasilja na Kosovu traje i danas, kada se spremaju da proslave godišnjicu potpisivanja 'mira' - ocenjuje episkop raško-prizrenski ATrtemije (Radosavljević), predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije jednogodišnje prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji.

Zato godišnjicu potpisivanja VOJno-tehničkog sporazuma u Kumanovu u noći između 9. i 10. juna prošle godine, kao i usvajanje Rezolucije SB 1244 narednog dana Misija međunarodne zajednice na Kosovu 1 Metohiji dočekuje sa zamrznutim stautusom srpskih posmatrača u Prelaznoj kosovskoj administraciji i blokadom puteva u srpskim opštinama na severu pokrajine kao odgovor na poslednji talas albanskih zločina nad Srbima i odugovlačenje sa početkom povratka prognanih. Bernar Kušner, šef Civilne misije UN na Kosovu doživeo je da mu predstavnici kosovskih Srba otvoreno kažu da u njegov izveštaj u SB nemaju preterano poveranja. Za njim se u Njujork uputila i delegacija SNV Kosova i Metohije, spremna da na licu mesta svedoči o položaju i stradanju Srba u južnoj srpskoj pokrajini.

Po svoj prilici, godišnjicu „mira“ serbez će proslaviti samo radkalni kosovski Albanci i srpski „pobednici“ koji na beogradskom Ušću ubrzano grade mastodont simboličnog

naziva „Večni plamen“ i zalažu se za proglašenje novog narodnog heroja po hitnom postupku.

„Na rang-listi kosovskih dobitnika vode Hašim Tači ı Slobodan Milošević. Međunarodna zajednica porazila je sebe, multietničko Kosovo, demokratiju, srpski narod i drugo nealbansko življe na Kosovu i Metohiji. Zato su posle godinu dana međunarodne misije na Kosovu najviše profitirali Hašim Tači ı Slobodan Milošević“, tvrdi Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora.

Predstavnici Kosovske Mitrovice su Još radikalniji. Marko Jakšić, član SNV Kosovske Mitrovice i predsednik Regionalnog odbora DSS tvrdi da „Srbe niko nije tako najurio sa prostora na kojima vekovima Žive kao što Je u proteklih 12 meseci učinila međunarodna Zajednica“ i da „takav egzodus Srba na Kosovu i Metohiji nije bio ni u tursko vreme“.

Junski vakuum

Međunarodne vojne snage ušle su na Kosovo ı Metohiju 12. juna prošle godine, dva dana nakon početka povlačenja VJ. Uzajamna prebacivanja potpisnica Kumanovskog sporazuma oko toga da su se jedni pre vremena i naopako povukli ili su ovi drugi kasnili sa ulaskom (o zaštiti državne granice niko nije razmišljao) nisu sprečili kosovske i

ostale Albance da uđu u prazan

prostor. Kosovo se pretvorilo u haos na koji je međunarodna zajednica do sada „utrošila“ dva mandata komandanata Kfora (Britanca Majkla Džeksona i Nemca Klausa Rajnharta), a sada je na tom mestu španski general Huan Ortunjo. Privremenog administratora UN Serđa de Mela na terenu zamenio je iskusni Bernar Kušner, koga 11. juna oče-

voslavne crkve.

kuje polaganje računa pred SB.

- Godinu dana međunarodnog protektorata pokazalo je na dramatičan način sve slabosti i greške u politici, međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji. Od početnih ideala multietničkog društva ništa nije ostalo, već se, naprotiv, dopustilo da talas etničke diskriminacije, OVOg puta protiv Srba i drugih nealbanskih · zajednica postane dominantan politički kurs - ističe istoričar Dušan T. Bataković, član Ekspertskog tima udružene opozicije za Kosovo i savetnik Srpske pra-

Misija UN saplela se već na prvom ispitu - razoružanju OVK i stvaranju Zaštitnog korpusa Kosova, a pojedine odluke Kušnerove administracije donete bez Rezolucijom 1244 predviđene saradnje sa jugoslovenskim vlastima nisu se dopale ni nekim članicama SB. Odluka o formiranju Prelaznog veća Kosova iza leđa srpskih predstavnika bila je još jedno ispipavanje „srpskog pulsa“. Uzaludnim, i bez odgovora, pokazalo se ı usvajanje Sofijske deklaracije, kojom su kosovski Srbi ponudili međunarodnoj zajednici ı kosovskim Albancima svoju varijantu izgradnje multietničkog i demokratskog društva u pokrajini.

štap i šangannja

Međunarodna misija pozivala je Srbe na saradnju čas „štapom“, čas

Dvesta pedeset hiljada izbeglica: Kosovski Srbi

„šargarepom“, ali za konkretno ostvarenje obećanog do sada su stalno falili novac, neophodni uslovi na terenu, konkretni projekti ili, naprosto, saglasnost lidera koOsovskih Albanaca.

Predstavicinima UN kao da Je bilo lakše da dva meseca podgrevaju sporove između Gračanice ı Mitrovice deleći Srbe na „umerene“ i „ekstremne“, svesno trošeći politički kredit posmatrača SNV Kosava i Metohije neispunjavanjem Oročenih zahteva srpske strane. Kušner se „posipa pepelom“ tvrdeći kako međunarodna zajednica* do dolaska Misije na Kosovu i Metohiji zapravo nije znala pravo stanje na terenu, pa su kosovski Srbi ı drugi nealbanci ispali neka vrsta neprijatnog „otkrića“, da bi sada, uoči sed-

nice SE, priznao da „njegova misija nije u mogućnosti da dovoljno Zaštiti manjine na Kosovu, što Je njen glavni neuspeh“. Usput je ponovio svoju omiljenu tezu da Je nerealno očekivati da mir na Kosovu bude uspostavljen za godinu dana, kad

je „za to obično potrebna Jedna ge- -

neracija“.

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, koja Je vrlo uticajna u severnom delu Kosova, smatra da od dugo najavljivane sednice SB ne treba ništa suštinski novo očekivati.

„Do značajne promene Za SrDpsku stranu moglo bi da dođe samo ukoliko bi sadašnja Rezolucija 1244 bila zamenjena novom, Što Je u sadašnjim prilikama nemoguće. To bi značilo kritički odnos prema dosa-

FOTO: ROJTERS.

„Dana 9. juna u 21 sat i 45 minuta potpisana je kod Kumanova izdaja Kosova. Bol i tuga u duši, nesanica na očima. U Beogradu slavlje! U Prizrenu - veselje, pucnjava! Molitva navire: Bože, sačuvaj pamet! Sutradan, u 15 sati naređen prekid vazdušnih udara NATO-a. Vojska Jugoslavije počela povlačenje u podne. StoUne vojnih vozila od Podujeva za Merdare. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević obratio se NaciJi, prvi put od početka bombardovanja, objavom pobede?!?

Juna 11. posetili smo Veliku Hoču i oca Milenka. Sabrao se narod. Unezveren, uplašen. Pitaju šta da rade, ali nisu spremni da poslušaju. Svi su spremni da odsele. Odemo u Đakovicu. Predsednik Opštine, spakovan - da ode. L.ceo srpski narod. Tako i u Peći, Dečanima, Prizrenu, Mušutištu. Verovatno i u drugim mestima, ali nemam direktna saznanja. Na putevima - kolone vojnih vozila. Na sve strane. ] civilnih: kamiona, traktora, malih kola. Svuda beznađe, očaj, osećaj da smo izdani i napušteni od svoje države.

Vojska ı policija obeznađeni. Bez jasne odluke i smernice šta da čine.

Opšte rasulo. Bezvlašće. Puca se na sve strane, pljačkaju i pale preostale albanske kuće. Peć je sva u plamenu. Ne može da se diše. Veče pada, a sa njim neizvesnost i strah ulazi pod svaki krov i uvlači se u svaku dušu. Monaštvo i sveštenstvo je još uvek svo na svojim mestima. Nada je u Boga. Crkva Je ostala čista, izvan i iznad svih prljavština ovoga rata.

Posletinji konvoj

Sutradan, 12. juna posetili smo manastir Svetu Trojicu kod Mušutišta. Služio i pričestio sestre. U toku Liturgije stigao sveštenik iz Mušutišta, otac Aleksandar Našpalić sa četiri čoveka, meštanina. Obaveštavaju: Juče je iz sela Mušutišta odselio oko 130 (iz cele parohije - oko 300) domova. Ostalo je još samo u crkvenoj Mali oko 50 kuća za danas. PitaJu: šta da čine? Dajem savet kao i svuda i uvek: da ostanu. Vidim: Ne prihvataju. Kažu: Na seobu ih pokrenule vlasti i komandanti oglašavajući preko radio stanica - motorola: Danas zadnji konvoj kreće u 15 sati. Spremajte se. Ko ostane, niko mu ne garantuje kasnije odlazak. Nemci

dolaze (a oni su mesecima prikazivani narodu kao nepnjatelji Srba). 1 scenario je uspeo. Kao u Kninskoj Krajini: sa vojskom krenuo je ı narod. Ponovo Je deo srpskog naroda (sada ovog sa Kosova) na točkovima, u prikolicama. Repnza kolona od pre dva i po meseca (albanskih), samo sada u suprotnom smeru - na Sever. U propast. U užas...

prodavnica i lokala, silovane neke žene...1 to sve naša vojska (graničari) u povlačenju. Jutros, na izlazu iz Prizrena - konvoji vojnih vozila - spremni. U Prizren ulazi konvoj od 30-tak autobusa - za vojsku. Rasulo, raspad, haos. Sve isplanirano, inscenirano 1 realizovano. Sve kako sam predviđao i mnogo godina ranije više puta ponavljao. Ovo Je zaista, kraj ne samo Ko-

Dan za danom, mesec za mesecom, eUO gOtOUO godina dana. Obećanja Kfora se ne zvršiše. Srbi i dalje stradaju, ubijaju ih ı kidnapuju, crkve i manastiri se ruše... Ali, i Srbi opstaju u većim enklavama, opet zahvaljujući samo bezbednosti

koju im obezbeđuje Kfor

Na polasku za Prizren, svratili smo u Mušutište. Sve spakovano za polaZak. Traktori, kamioni, kola. Bol i očaj. Kod crkve se sabralo 30-tak njih. Pitaju, a ne žele da poslušaju. Odlazimo, mi Za Prizren, a om... U Prizren smo stigli u 14 sati. Nova saznanja: Prošle noći u Prizrenu razbijeno 40tak turskih kuća, nekoliko srpskih

sova nego i Srbije, ali i - Srba. 1 u drugim mestima {oko Prizrena, Đakovice, Dečana, Peći) opšta bežanija. Vojska u mnogim mestima i dalje pali, uništava, puca (Dečani, Peć).

Dozvoljena ormazila

Narednog dana, u nedelju 13. juna, služio sam u Prizrenu. Naroda,

DNEVNIČKE ZABELEŠKE EPISKOPA RAŠKO-PRIZRENSKOG ARTEMIJA (RADOSAVLJEVIĆA )

isnplaninani haos

Svedočenje o zbivanjima na Kosovu i Metohiji prvih dana po ulasku snaga Kfora predočeno je Svetom arhijerejskom saboru SPC u sastavu godišnjeg izveštaja episkopa raško-prizrenskog o prilikama u eparhiji za period od 15. maja 1999. godine do 16. maja 2000

malo. Otac Zoran Grujić služio u Ljubiždi. Tamo OVK-a blokirala selo i crkvu. U Prizrenu divljanje Albanaca - zbog dolaska Kfora. Otac Zoran jedva došao u Prizren. Polupali mu

kola na očigled vojnika Kfora. Prvi

znak da nas neće štititi, da neće OVK-a sprečavati u odmazdi i OSveti.... Srbi u Prizrenu u panici. Mnogi dolaze, pitaju, traže rešenje, odgoOvore. Kontakti sa Prištinom, Peći, Dečanima. Radio veza i telefon, rade non stop. Nove vesti stalno pristižu... Đakovica, Dečani, Peć - pusti,

bez ijednog Srbina (sem manastira

Dečana i Pećke Patrijaršije). Đurakovac, i on iselio. Orahovac ı Velika Hoča, spremni da krenu sa VOJ-

· skom. Kfor (Nemci ovde) ne garan-

tuje bezbednost (za sada ih je, kažu, malo). U Prizrenu su pale već tri srpske žrtve. Mnogi su već odselili. Ostali su spremni. Sutra, oko 10 sati kreće zadnji konvoj vojske ı policije

iz Prizrena. Prinuđeni smo imi,isav –

narod da krenemo sa njima. Ali samo do Gračanice, nikako sa Kosova. Bar za sada. Izdaja je očigledna. O nama nije pregovarano. Izgleda da su Režimu i Beogradu ponovo po-

) A j #