Danas
TDyanas
GODINU DANA POSLE
šnjim potezima međunarodne zajednice i njenom odnosu prema srpskoj zajednici. Samo u jednom segmentu kosovske situacije postoji mogućnost neke promene, i to kada Je reč o statusu Rusije na Kosovu koja nema sektor komandovanja, a delovanje njenih snaga je onemogućeno. Ali, i tu su mogući razni pregovori 1 dogovori. Bitnijih promena na Kosovu i Metohiji za Srbe neće biti bez volje međunarodne zajednice da se reši pitanje bezbednosti ı povratka prognanih. Oko toga se sve vrti. Političke volje za to nema, a situacija se, sudeći po dešavanjima u kosovskom komšiluku, otela kontroli međunarodne zajednice“, smatra Koštunica. Momčilo Trajković tvrdi da je svaka samoizolacija greška, da je saradnja sa međunarodnom zajed-
nicom potrebna, ali i da je to sada pitanje taktike. On je najavio da će nakon najnovijih srpskih optužbi na račun šefa Civilne misije Srpski pokret otpora zatražiti Kušnerovo povlačenje, što će predložiti i SNV u Gračanici čiji je član. Vladika Artemije koji kaže da on lično ne razume čime sadašnji civilni administrator zadovoljava kriterijume UN da bi ı dalje mogao da bude na tom mestu, ipak, smatra da srpski posao nije menjanje činovnika UN, već da se od međunarodne zajednice traži da ona izvrši svoje obaveze prema Srbima i ostalim stanovnicima pokrajine.
Srpska nesionja
Mimo Kušnera i globalnih interesa svetskih sila, predstavnicima srpske zajednice na Kosovu i Meto-
Refimskta npt0nika i alternativna (lifllomatija
_ Sredinom nedelje strane agencije prenele su najavu otpravnika poslovaSRJ u Briselu Nikole Lukića da će Jugoslavija zatražiti specijalnu sednicu SB, kako bi sprečila da se 10. juna automatski produži mandat medunarodnih mirovnih snaga na Kosovu. Istog dana pomoćnik jugoslovenskog ministra inostranih poslova Nebojša Vujović optužio je među-
narodne misije na Kosovu za „sistematsko kršenje rezolucije SB UN o.
Kosovu“ i ocenio da su oni „odgovorni za katastrofalno stanje u pokrajini“. Srbi iz okoline Gnjilana, Vitine, Novog Brda i Kamenice nisu se u potpunosti složili sa Vujovićem, koga su pismeno obavestili da pored međunarodne Zajednice za srpsko stradanje na Kosovu krive i Vladu SRJ, koja je potpisala Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu.
Onda se oglasila i Vlada SRJ sa zahtevom da „SB poništi sve akte i odluke koje Je na Kosovu i Metohiji doneo šef civilne Misije UN, da okonča Kušnerovo delovanje kao i da povuče sa Kosova i Metohije snage Kfora i Unmika“. Stanimir Vukićević, predsednik Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa međunarodnim misijama na Kosovu i Metohiji optužio je Kfor i Unmik da su, u dogovoru sa Albancima, planirali bombaški napad na gračaničke Srbe.
„Najnoviji zahtevi i potezi savezne vlade predstavljaju retoriku na-
menjenu za unutrašnju upotrebu i neće imati realnog diplomatskog
značaja“, kaže Lutovac.
Odlazak delegacije SNV Kosova i Metohije u Njujork, prema njegovim rečima, predstavlja „alternativnu diplomatiju ljudi bez mrlja u političkoj
e.
prošlosti, čiji se glas sluša na Zapadu, ali se postavlja pitanje koliko su njihovi stvarni dometi bez podrške države Srbije“. „Eventualno uvažavanje njihovih zahteva bio bi samo pozitivan znak narodu u Srbiji“, sma-
tra Lutovac.
WilloŠević
hiji ostaje i da se najozbiljnije pozabave sa neslogom u vlastitim redovima ı prevaziđu stare nesuglasice i nova uzajamna optuživanja 1 podele na „Kušnerove“ i „Miloševićeve“ Srbe, prozivanje „kaluđerskih“ i drugih grupa, u nekim slučajevima i ličnu netrpeljivost.
„Neohodno Je prestrojavanje političkih faktora u objedinjavanju srpske zajednice. Srpski pokret otpora priprema koncepciju objedinjavanja u skladu sa novonastalim uslovima koju će ponuditi i SNV Kosova ı Metohije i Kosovske Mitrovice. Očekujem da se Srbi na Kosovu i Metohiji samoorganizuju, naravno ne oružano, i da aktivnije učestvuju u svoj Zaštiti“, najavljuje Momčilo Trajković. Prema rečima Vojislava Koštunice, kosovskim pitanjem i problemima srpske zajednice u pokrajini uskoro će se ponovo DOZabaviti ı udružena srpska Opozicija.
Zoran Lutovac politikolog u Institutu društvenih nauka i jedan od članova Ekspertskog tima za Kosovo skreće pažnju da Je osim „DpostoJanje različitih struja“, najveći Droblem kosovskih Srba, ipak, to što nemaju u matici vlast respektabilnu na Zapadu, koja bi mogla da poboljša položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. On smatra da bi jedino mirna smena vlasti u Srbiji mogla da predstavnike kosovskih Srba dovede u povoljniji položaj u odnosu na lidere kosovskih Albanaca. Prognoze Dušana T. Batakovića su mračnije: „Pošto nema Jake i demokratske Srbije da Srbe na Kosovu i Metohiji zaštiti, njihova sudbina ostaje vezana za širi regionalni sukob sa Miloševićevim režimom. Postoji bojazan da će eskalacija kri-
ze na Kosovu i Metohiji biti sinhro-.
nizovana sa krizom u Crnoj Gori i da će onda doći do njihovog simultanog izdvajanja iz SRJ“, smatra Bataković. Jelena Tasić
subota - nedelja, 10 – 11. jun 2000.
19
BILANS PRVE I ZA SADA JEDINE VOJNE OPERACIJE NATO
Godinu dana posle rata jasno je da je predsednik Milošević daleko od pada, a nemoć međunarodne zajednice da donese pravdu na Kosovu i bezidejnost zavađene opozicije, samo jača njegove strateške pozicije
stije najveće vojne sile u istoriji
čovečanstva, za ubijanje oko 1.500 civila tokom bombardovanja Jugoslavije, koju je NATO velikodušno dobio od Tribunala u Hagu, Amnesti internešenel je optužio Alijansu za ozbiljna kršenja ratnog prava i bezobzirno ubijanje nenaoružanog, stanovništva, posebno prilikom bombardovanja centrale srpske televizije, mosta u Varvarinu, bolnice u surdulici i kolone albanskih izbeglica kod Đakovice. Na godišnjicu okončanja ratnih operacija stvari su čak manje jasne nego prošlog juna. Istina sada Je jasno da je većina informacija, koje su mobilisale javno mnjenje razvijenih zemalja za neophodnost oružane intervencije protiv Beograda, prošla kroz marketinški filter Pentagona. Spoljnopolitički komitet britanskog Parlamenta konstatovao je ove nedelje da je bombardovanje Jugoslavije bila akcija „sumnjivog legaliteta“, zamerajući štabu u Monsu da je loše procenio kako će bombe zaustaviti eskalaciju nasilja na Kosovu. Liderima se prebacuje i odgovornost što je Milošević politički preživeo rat i konsolidovao svoje redove.
„NATO Je u akciji bez presedana napao jednu evropsku državu, braneći prava nacionalne manjine, ali nije postigao muhltietničko društvo“, kaže se u ovom izveštaju. Cak nedavno je ı američki predsednik Klinton, ne osporavajući neophodnost bombardovanja, priznao da je počinjen niz grešaka u vezi sa intervencijom na Kosovu. Dolazak trupa UN i takoreći bezuslovno povlačenje jugoslovenskih snaga iz južne srpske provincije u svetu se sve manje vidi kao pobeda NATO.
S amo pet dana posle opšte amne-
Najveći problem civilne uprave na Kosovu, koju drži u svojim rukama Francuz Bernar Kušner, Jeste kako da međunarodnoj javnosti objasni masovni egzodus nealbanskog stanovništva ı gotovo svakodnevne erupcije nasilja u čijoj senci cvetaju korupcija i kriminal. Misija OEBS ima (saznajemo iz pouzdanih izvora) precizne podatke ne samo o proterivanju Srba, Roma i Bošnjaka, nego1o oko 200 hiljada Albanaca, koji su na Kosovo stigli za ovih godinu dana iz susedne matične države.
Status kva
NATO Je, istina, uspeo da spreči seosku gerilu OVK da ostvari svoj cilj: nezavisnost Kosova, ali i pored ignorisanja ugovora o makar simboličnom povratku Miloševićeve vOjske i policije, nije uspeo da celu pokrajinu izvuče iz zone uticaja omraženog srpskog lidera. Potpuno je izvesno da predstojeća rasprava u Savetu bezbednosti UN i pored jugoslovenske inicijative za ukidanje mandata Kforu zbog kršenja Rezolucije 1244 neće doneti nikakve fak„tičke promene. Amerika Je inače jedva pristala da makar ı formalno, svoju vojno-političku akciju protv Miloševića, stavi pod kišobran svetske zajednice, pa čak ni opstrukcija Rusije i Kine, do koje svakako neće doći, ne bi poremetila planove Klintonove administracije. Izvesno Je da će NATO ostati na Kosovu dugo godina, ali to ne znači da svetski političari znaju rešenje za balkanski čvor. Nacionalne pozicije Srba ı Albanaca, bez obzira na sve unutrašnje podele na mondijaliste ı nacionaliste
ostale su i posle rata iste. Nastavak na strani 20
trebne masovne žrtve i tragedija Srba sa Kosova i Metohije. Povremeno pratimo i vesti sa strane (BBC, DW, RTV Crne Gore). Svetla ni od kuda.
NMeuvenljiva ohećanja Kfona
U ponedeljak, 14. Juna, komandant Kfora u Prizrenu, zove me na Tazgovor. Odlazimo u komandu Kfora. Razgovarali smo više od sat vremena, | Ja sam, iznevši mu našu situaciju, tražio zaštitu srpskog Življa ovde, u Orahovcu i Hoči. Vrativši se do crkve, preneo sam poruku okupljenom narodu da ostanu ovde, a da je Kfor obećao zavesti red i poredak. Poruka nije bila mnogo uverljiva. U toku dana mnogi su otišli. Ostalo.je,
| Iznad svih prljavština rata: Vladika Artemije —
a
4
možda 10 odsto Srba u gradu. Za noć je u Bogosloviju smešteno oko 200 lica. Ostali su još po svojim kućama. Po ulicama euforija Albanaca. Naročito mladih. I pojava OVK-a na ulicama, u bolnici, svuda. U Ljubiždi prošlu noć pretresali kuće, oduzimali oružje, prebijali ljude... Narednog dana, 15. juna saznajemo da su jutros oko šest sati otišli sa poslednjim konvojem vojske i od juče preostali Srbi. 1 oni iz Bogoslovije. Vojska im naručila autobuse. Ovi, njih još nekoliko porodica, pitaju šta da čine. Traže da im Crkva naruči autobuse da odu. Mi to ne možemo, jer Crkva ne želi i ne može da učestvuje u raseljavanju Srba sa Kosova.
Rekoh im: Svaki neka odluči za sebe i pobrine o sebi... Kako za dva i po meseca bombardovanja, i svo vreme pregovora (i pre rata) nigde nisu pominjani Srbi sa Kosova ı Metohije, kako oni nigde u potpisanom ugovoru nisu pomenuti, tako ı sada, zvanični državni mediji Beograda ni Jednom jedinom rečju ne pominju i ne govore O iseljavanju Srba sa Kosova ı Metohije (Prizren, Orahovac, Đakovica, Peć, Dečani). Zadnji zadatak vojske Je da ne ostavi Srbe iza sebe. 1 vojska se potrudila i ranijim radom, ı sada u povlačenju. Da bi neko sutra mogao da ukaže na neuspeh mirovnih snaga i da ih optuži da nisu pružili Srbima potrebnu zaštitu, te na poraz zapadne politike. Zvanični mediji govore samo O DObedi, o miru koji je zavladao, o očuvanom integritetu i suverenitetu Zemlje, i- o početku obnove razrušene zemlje (juče - most kod Beške).
Ali, i nemački general Von Korf ne ispuni jučerašnje obećanje. Noćas su OVK-a ı narod (Albanci) do duboko u noć slavili svoju pobedu pucanjem, gočevima, pesmom. A nemačke patrole - nigde u gradu. U mnoge srpske kuće upadali „tražeći“ oružje, preteći inagoneći da odlaze. Sve kako su vojne, policijske i paravojne snage donedavno radile sa Siptarima.
Oko 11 sati, kidnapovan je u centru Prizrena monah, otac Hariton (Lukić koji je kolima pošao da obavi neki posao. Kidnapovano je na raznim mesti-
· ma u gradu još pet Srba. Pucanje i jur-
njava po gradu ceo dan. Radio-stanica itelefonske linije se usijale od rada. Preostali Srbi sabrali se uglavnom u Bogo-
sloviju. Pokušavamo da preko Prištine obezbedimo za sutra autobuse za evakuaciju, jer smo videli da je vrag odneo šalu. Kod oca Miroslava stigao vladika Atanasije. Angažovao se i on. | Amfilohije stigao do Sopoćana.
U 18.30 stižu sestre Katarina, Magdalina i Justina sa ocem Radivojem Panićem u pratnji Britanaca. Bili su u Svetoj Trojici. Manastir Je SAV SPALJEN... Sa njima u Gračanicu pošla i bratija iz Svetih Arhangela, i iz manastira Zočišta. Oko 20 sati došao oficir iz Kfora, major Jenš Ditrih, sa još dva vojnika. Razgovarali smo oko dva sata. Detaljno. O nama, o manastiru Svetih Arhangela, o Bogosloviji, o narodu. Veoma je razuman, tih, razložan. Dao obezbeđenje (za noćas) Episkopije i crkve svetog Đorđa, Bogoslovije. Cuo Je od vođa OVK da će njihovi noćas da nam zapale crkvu Svetog, Đorđa. Zato daje obezbeđenje. Tražio sam preko njih da pronađu oca Haritona. Nisu uspeli za noćas. Tražio sam da se sutra sretnem sa generalom Von Korfom. Ugovorili smo za osam sati ujutru. U Episkopiji. Obezbedili su, rekoše, za sutra pet autobusa za narod, kao ı svoju pratnju.
Šnpalip uvnptla
Osvanuo Je i 16. juni. Nemački Generalje stigao u zakazano vreme. Predočio sam mu stanje na terenu i potrebu da se sa narodom evakuišemo i mi iz Prizrena sa željom i nadom da se što pre vratimo. „To zavisi od Vas“, rekao sam. Razumeo je, izrazio žaljenje Zbog toga i naložio majoru da taj LE bezbedan. Ceo dan su vršene pripreme. Telefoniranja sa Pri-
štinom u vezi s autobusom, sa narodom u Prizrenu, sabirali se u Bogosloviji. Vojnici Kfora su pokrivali prostor od Episkopije do Bogoslovije. Dogovoreno je da u Episkopiji ostanu tri naša čoveka. Major je sačinio ugovor o obezbeđenju objekata: Episkopije sa crkvom, Bogoslovije i manastira sv. Arhangela sa personalom.
Autobusi su dosta kasnili. Stigli su u 16.45. Sa njima vladika Atanasije (Jevtić), jerođakon Maksim, otac Stefan, otac Antonije ı sestra Katarina. Narod se ukrcao u pet autobusa ı 30-tak kola. Kolona Je krenula ispred Sinan-pašine džamije tačno u 18 sati. Kroz špalir sa obe strane okupljenih Siptara, OVK, dece i odraslih uz zaglušujuću viku: Lopovi, lopovi... Nato, Nato... UCKa, UCK-a, što je delovalo Jako deprimirajuće ı krajnje ponižavajuće. U Prizrenu je ostalo, možda, Još tridesetak porodica sa po nekim članom, i ni Jedna kompletna. Obezbeđenje je bilo jako i profesionalno.
I tako dalje, ı tako redom. Dan za danom, mesec za mesecom, evo gotovo godina dana. Obećanja Kfora se ne izvršiše. Srbi ı dalje stradaju, ubijaju ih i kidnapuju, crkve ı manastiri se ruše... Ali, i Srbi opstaju u većim enklavama, opet zahvaljujući samo bezbednosti koju im obezbeđuJe Kfor. Mi smo ostali sa svojim narodom. Delili sa njim svako zlo, jer dobra nije bilo.Trudili smo se i trudimo da privolimo ili prinudimo međunarodnu zajednicu da ispuni obaveze koje je preuzela Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Rezultati su mršavi, ali se bez toga ne može...“