Glas naroda

205

Стомак је господар света. Он је научио људе копати и орати, тимарити марву, ловити рибу и друге животиње. Он их је научио заната, научио их је трговати. Да њега није свегатога не би било. Прва је иотреба човечија да утоли глад, ито га тера да ради, да себи храну набавља. Осим хране треба му још одела истана. Колумб хтеде да ближим путем доЈе у Ин^ију, како би силна блага,' храну, злато и драге камење отуд у Јевропу донео. И он наре Америку. Јевроиљани од оно доба селе се у Америку па се тамо настањују, тамо живе, иодатле шаљу у Јевропу разну хрануидруге производе: памук, дуван и т. д. Људи имаде на земљи до својих дванаест стотина милијона. Од ових 12 стотина милијона морају њих хиљаду милијона да непрестано само за свој свакидашњи хлебац раде, морају да се муче, да само своју глад утоле, која се сваки дан повраБа. Људе, који су у топлој вемљи, сама природа некако научи, да једу биљке. У земљама, у којима је сунчана жега велика, нужна је пре свега храна, која хлади, која човека оживљује. У топлим земљама човек и нетреба толико хране, лакше жнви него ли они, који се налазе на северу и у умереном појасу земаљском. Јужњак почива у хладу палме, која му даје здраву храну, а жер своју гаси он на оближњем извору. Еућу прави он од бамбус-трске, а одева се лаким сукном, или асуром којом немарно тело покрије. На неким адама у јужном океану (мору), као на прилику на лепој ади Танти, скоро и нема куБа и одела, Ео ту има кубу и одело, тај већ тера луксус, тај је раскалашан, разметљив. Где ту нема палме, имаде хлебнога дрвета, које ти људи саде. На свим обалама тих ада има тога корисног дрвета. Имаутом јужном мору једна гомила острва (ада), које су пуне мирисавих биљака, карамФића, орашћића и других мирисавих производа. Еад путујеш, па се упутиш тим острвима, то на неколико сати осетиш мирис, тако да цела околина, цело оближње море мириши. На тим острвима има тога хлебног дрвета. Ти људи изваде језгро из плода, па га као кестење или у усијаном пепелу пеку или га у води кувају. А како на против тешко живе ловци, пастири, рибари земљеделци или виноградари у хладнијим земљама! Човек мора целу годину да у зноју лица свога ради. да би храну, кров и одедо зарадио. Еако он теже послове ради и како је ту ваздух оштрији, то мора више и чешће да једе, него лијужњаци. У тонлим земљама мора човек да мање једе, јер <амо тело не може много да поднесе. Ма да има и неких јужњака, који се не стиде своје северне браће, који не уступају ни Јакутима и Татарима, а ови су познати као прождрљивци. На југу, у А$рици, наприлику ЕаФар и Бушман, украде вола, па га за кратко време и поједе. Тангалац кад закоље вола, а он истопи маст, иа је кадар врло много оа, ње попити. Но на југује

то ређе. Јужњаци обично мадо једу, Нежан Хинду, који живи на реци Гангу, у Инђији' (у Азији,) морао би умрети, кад би појео толико као Монгол. Овај поједе три до четир Фунте пресна меса, па муншени бригеша. Ескими и Еамчадали једу масна једа, јер их ова чувају противу зиме. Они пију најрадије уљаод китове масти, једу чорбе од китове и рибије масти, и ако добију од Јевропејаца лојаних свећа, то их у меден кус поједу. Пужеве и жабе не маре, тако исто не маре ни за скакавце, које опет Сирјани, Арапи и МИСИРЦИ раДО ИМају. (Свршиће се.)

ШКОЛСЕЕ НАРЕДБЕ. Наставни план за срп. осн. и повторне шноле (Настављено.) Б, У П0ВТ0РН0Ј ШЕОЛИ. По §. 40 од уредбе за српске народне школетраје ово учење 3 године, и имају се по §. 41 држати предавања зими по 5 а лети по 3 часа недељно, осим она 2 часа у дане недељне и правничке. И овде се броји зимњи течаЈ до 1-вог Марта, а летњи до краја школске године. Овде су најудеснији часови: Недељоми празником зими по подне од \ 2 до у 2 4 за женску, а од у а 4 до Уа 6 за мушку децу, ако је 1 учитељ; ако ли су 2 учитеља то сваки своју децу држи до у 2 4 часа; лети држе се јутром од 6 до 8 предавања за дечаке, а по подне од 3 до 5 8а девојке. Часи преко недеље зими најзгоднији су у дан одмора од 8 до 11 часапре подне за дечаке и од % 3 до у 2 5 по подне за девојке, а осим тога уторником од У 2 5 до 6 часа за девојке, и од у 2 5 до 6 или до у а 7 часа суботом за дечаке. Еако је овде главан рад читање и разговор о ономе, што се чита, то се предавања од сваког састанка тако распореде, да на читање и разговор оде најмање У„ или % одререна времена. У то читање узму се по 2 или 3 нредмета, и то бар сваки пут по 1 не економски. Остало време иде на повторавање, које се има око онога главког рада тако поредити, да сваки састанак лепши облик добије. Нека се дакде почне сваки састанак са једном црквеном ил светском песмом. За тим нека доре једно ил два декламовања. По агоме да до^е главни рад, читање и разговор о оном. Ва тим, или уплетно у то односан рачун ил премеравање. Најпосле нека се заврши песмом. На крају сваког састанка пита се ко ће, и гледа се, да све другн долазе, који ће идућег састанка започињати песму и који ће декламовати. За повторавање науке хрншћанске довољно је % часа месечно, исто тако и за црквено словенш читање и разумевање, и за земљопис. За писање довољно је % часа у 14 дана. Исто тако и за повеснину, и за права гра|>анска.