Književne novine

· tadžbinskog rata i

radnim pregalaštvom obnove i izgradnje naše domovine, daleko zaostaje za tom stvarnošću, za mnogostrukošću njenih životnih puteva, za njenim razgovetnim razvojnim tendencijama, za lepotama ljudskih i društvenih podviga. Tako se u našoj republici u protekloj godini osetilo izvesno književno oživljavanje, koje nije ostalo bez ozbiljnih književnih rezultata, mi još uvek nažalost moramo konstatovati da naša književnost kao celina zaostaje za mnogostranim bogatstvom života koji se đanomice pred našim očima rađa, da naš književni život još uvek nije onako živ i bujan kakav bi morao biti ako hoćemo da zadovoljimo zahteve naših radnih masa, ako hoćemo da stvorimo istinski naprednu, narodnu, revolucionarnu književnost.

Ako smo u izvesnim svojim pokušajima i ostvarenjima, i u stihu i u prozi, uspeli da umetnički oživimo sliku naše bogate stvarnosti, da prikažemo našeg čoveka u njegovoj brizi za delo izgradnje i njegovoj ljubavi prema slobodi i napretku, ako smo uspeli đa raskrinkamo izvesne pokučšaje naših neprijatelja đa se -blatom bace na naše krvlju izvojevane tekovine — mi to još, nažalost, još uvek nismo uspeli ni u dovoljnoj meri, niti nam je to uvek pošlo za rukom u onom obliku kakav zahteva savremena realistička umetnost. Najbolji dokaz nedovoljnosti naših napora, u oblasti književnog rada, jeste relativno malen broj originalnih književnih dela trajnije umetničke vrednosti. Od 78 članova našeg Udruženja jedva ako je desetak uspelo da u protekloj godini objavi svoje knjige. Od značajnijih đela koja su se pojavila u prošekloj godini treba posebno pomenuti: »Prkosne strofe« Radovana Zogovića, »Ratnikovo proleće« i »Naša armija« od Branka Copiča i pesme Milana Dedinca, Čedomira Minderovića i Dušana Kostića, u poeziji: ođ romana »Doviđenja u oktobru« od Ota Bihaljiia– Merina i »Oblaci nadđ Tarom« od Ceomira Minderovića:; od pripovedaka, Tstinite legende« od Jovana Popovia; od reportaža, »Među Markosovim artizan'ma« od Oskara Daviča; od jiževnih kritika, »Na poprištu« od dovana Zopovića. Tome još treba dodati dva zbornika, jedan poezije i jedan proze,i nekoliko političkih, putopisnih i književno-kritičkih brošu~

i ra nekoliko knjižica manjinskih pi-

za, Madžara i Slovaka, prevodilački, Tedaktorski i recenzetski rad, nekoliko filmskih scenarija — i to je uglavnom sve.

Ni naša saradnja u časopisima, književnim novinama i dnevnim listovima nije bila naročito plodna. U »Književnosti«, »Letopisu Matice srpske«, »Mladosti«, »Književnim novinama«, a takođe i u književnim časopisima ostalih republika javljaju se, kao po pravilu, skoro uvek jedna te ista lica. Najviše aktivnosti su pokazali: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Milan Bogdanović, Jovan Popović, Isidora Sekulić, Velibor Gligorić, Radovan Zogović, Božidar Kovačević, Mladen Leskovac, Ivo Andrić, Čedomir Minderović, Oskar Davičo, Skender Kulenović, Mira Alečković, Oto Bihalji, Milan Dedinac, Dušan Kostić, Tanasije Mladenović. Eli Pinci, Milorad Panić, Gvido Tartalja i drugi.

No i u tom malom broju književnih radova objavljenih u časopisima ili u knjigama, umetničko-idejni kvalitet nije uvek bio pouzdan, nije uvek odgovarao razvojnim tenđencijama naše književnosti. Ako su u minuloj godini objavljene i takve knjige, kao što su »Prkosne strofe«, koje znače datum u

Glava omlađinke s Pruge

Op CL O O POMO ı ara a Napbei | Ker OR .ca, -M ea) ea ,Š - e ~ ' A . u u + i Ž ij | i ! . LV . | gy · STRANA + | , bea, ć & : Wet ru , +w ae 7 i : Čeh M 70 1 t \ \ Pe | __ŽIVOT,UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA | ip ; Ole ov iiš 5 2.8, | | ___Godišnja skupština ? | A • 0 (Boa o •4. •.• j · Udruženia književnika Srbi{e 'Ww nedelju, 11 aprila, održana je go- našoj savremenoj poeziji, ili »Među dišnja skupština Udruženja književ~ Markosovim partizanima«, u kojoj je · nika Srbije. Skupštinu ·je otvorio „data visoka mera književne publicipretsednik Udruženja, književnik Mi- „stike, ili »Na poprištu«, u kojoj je lan Bogdanović. Pošto je pozdravio književna kritika i publicistika data | prisutne članove, goste i delegate na solidnoj maučnoj, marksističkoj drugih republičkih udruženja, pretf- „osnovi, obiavljeno ie takođe i nekoliko sednik je dao reč knjževniku Eli «dela koja iziskuju, i pored nesumnji:: GOO O BOCU referat o radu vih književnih kvaliteta, principijeli. druženja evnika Srbije u pro- nu diskusiju o tematici, ličnostima, i: PSG RO U referatu se između metodu i izražajnim sredstvima realiya og e: zma u poeziji i prozi, i ,” »Na kongresu Saveza književnika, Tom pozitivnom „bilansu stvaralačke ____koji je održan pre godinu i po dana, delatnosti naših književnika treba do| ___mi smo svi jednođušno mogli konstm~ „dati rađ naših mlađih pisaca, kandi____tovati da našnm savremena književnost, data Udruženja, koji su svojim rado___inspirisana herojskom stvarnošću o- “Vima, naročito u stihu i u kritici. po-

kazali relativno visoku umetničku i ideinu spremnost.

Govoreći o aktivnosti članova, Eli TFinci je naglasio da je od 78 članova i 14 Wandidata ustvari bilo aktivno jedva pola članstva, đa je Uxwdruženje većinu svojih akcija sprovođilo sa malim brojem požrtvovanih, svesnih i odgovornih članova, i fo skoro bez izuzetka baš onih koji su i kao književnici bili najaktivniji i koji u društvenom i državnom životu imaju najveća i najteža zaduženja.

U referatu se zatim ističe da je kao jednu ođ osnovnih formi svoje društvene delatnosti, „svog učešća Uu društvenom životu zemlie, Udruženje stalno praktikovalo održavanje književnih večeri, na kojima su Kknjiževnici, članovi i kandidati, čitali pred publikom ili na radiju svoje književne rađove, pesme, pripovetke, reportaže, kritike.

U protekloj gođini, ukupno je ođržano takvih večeri 55. Pored toga, Udruženje književnika priredilo je u Beogradu i unutrašnjosti jedan niz javnih pređavanja, na kojima jie govoreno O aktuelnim i ozbiljnim temama, ne samo i ne uvek iz oblasti književnosti.

U javnu delatnost Udruženja treba takođe ubrojiti organizovanje proslave 1 maja i Oktobarske revolucije, proslave stogodišnjice »Gorskog vijenca« i proslavu Vuka Karadžića, Branka Radičevića i Đure Daničića i proslavu. Otona Župančića.

Održano je, sem toga, i nekoliko međurepubličkih književnih gosšstovanja. Pored te javne društvene delatnosti, Udruženje je takođe razvilo i unutrašnji rad sa svojim članstvom. U udruženju je u protekloj godini održano 25 sastanaka, plenarnih i sekciskih, kao i sastanaka sa stranim gostima. kniiževnicima iz demokratskih zemalja.

Veliki nedostatak u rađu Udruženja u prošloj godini, konstatuje se u referatu, pretstavlja otsustvo tešnjeg kontakta sa mladim piscima, onim koji pokušavaju da rade i koji se razvijaju u »Loli Ribaru«, studentskim književnim organizacijama i srednjoškolskim literarnim družinama.

»Udruženje bi u narednoj godini, naglasio je Eli Finci na završetku svog referata, moralo pojačati, razgranati i jasnije odrediti svoju javnu i internu delatnost, kako bi naši zajednički napori dobili celishodniji karakter i puniji društveni smisao, Sa naglim razvitkom naše zemlje, sa širenjem i prodđubljivanjem naše nacionalne "ulture, u TRUPA ORO KOE našoj istoriji đosadđ nepoznate, ed naše književnike i pred našu književnost naše društvo stavljaće sve veće, sve teže, sve odgovornije zadatke u uzdizanju i vaspitanju širokih masa trudbenika. Da bismo mogli savesno odgovoriti tom plemenitom pozivu, O kome su sanjali naši najbolji duhovi od Dositeja do Svetozara Markovića, naše Udruženje mora pojačati svoju delatnost u društvu i svoju internu aktivnost, kako bismo i mi što više doprineli otvaranju puteva ka svetlim vidicima koje nam pruža naša socijalistička sutrašnjica, u koju nas, pouzdane ruke i sigurna pogleda, pobedonosno vodi naš voljeni drug Tito.«

Posle iscrpne diskusije povođom referata Elija Fincija, izabrana je nova uprava u koju su ušli: pretsednik Milan Bogdanović, potpretsednik Jovan Popović, sekretari Oskar Davičo, Milan Đoković i Milivoje Ristić i članovi Eli Pinci, Božiđar Kovačević, Mladen Leskovac, Milan Dedinac, Tanasije Mladenović i Dušan Kostić,

Rn r—

Crtež P. Karamatijevića

i spitfajeri jure, .

To mister Truman »Bobije« šalje

u rat za spas kulture.

— KNJIŽEVNE NOVINE,

- BOBI U JELADI ~

Pod nebom Grčke drednoti dime

Tamo gdje nekad Bajron i život dađe Boli. sad Bobi gumu žvaće i sanja svoju Doli. .

Oko Olimpa vije se Bobi, iznad Zevsova trona, bogove stare obijesno buđi bombom iz aviona.

Sjutra će orden mu dati Truman il možda Skobi, a Herst atomski članak: »Osvajač Olimpa Bobi«.

Nestašni dečki, Bobi i Tomi

Ikara voze u džipu,

Herkula traže na ring: đa dođe.

a Homer — može u stripu.

· Partenon za bar je dobar; još samo to da mngu da im Atena Palada zaigra golih nogu.

Iz djetinjstva je naviknut Bobi

da dolar drma svijetom, a onaj ko se ne prodaje, da gine pod bajonetom.

Zato, za bravom gluvom, ukraj memljiva zida biće streljani noćas Prometej i Leonida.

TI dečko Bobi. k'o juče »naci«,

voli »jezive« scene,

zato po Grčkoj buktinje pali,

živu djecu i žene.

Bobi kulturu brani i za nju diže glas, ratuje mođernom spremom: granafe bombe i sas

Bobi, viskijem ojunačen, nadahnut propagandom, kreće u brda da obračuna

lično s »crvenom bandome. a Na kraju — finale tužan — metak mu mozak prosvir'o.

»bobi-stilom« rečeno: Markos ga nokautir'o.

BRANKO ĆOPIĆ

1 O _____________________________ _____ ___ ______ - - —-- —

SOVJETSKI SAVEZ

JUBILARNI DANI U MOSKVI POSVEĆENI A. N. OSTROVSKOM

Izvršni „komitet Lenjingradskog gradskog sovjeta obrazovao je komisiju za organizaciju proslave 125-godišnjice rođenja A, N. Ostrovskog. U komisiju su ušli istaknuti umetnički i književni radnici.

U Lenjingradu je proslava počela 3 aprila. U pozorištima, domovima kulture i klubovima prikazana su dela velikog dramskog pisca.

Mnoga lenjingradska pozorišta dala su u novoj režiji dela Ostrovskog: Državno akadđemsko dramsko pozorište »Puškin« prikazalo je »Šumu«; Veliko dramsko pozorište »Maksim Gorki« dalo je dramu »Bez miraza«, a Novo pozorište — »Unosno mesto«. U »Pozorištu mlađog gledaoca« održana je premijera »Nije bilo ni groša, a ispao cekin«,

Dvanaestog aprila. na dan 125–godišnjice rođenja velikog dramskog pisca, u pozorištu »Puškina« održano je zasedanje umefnika Lenjingrada. U pozorišnom muzeju otvorena je izlož-

ba posvećena Životu i stvaralaštvu A. N. Ostrovskog.

PRONAĐEN GROB GRUZINSKOG PESNIKA DAVIDA GURAMIŠVILIA Specijalna komisija „Ministarskog saveta Ukrajine pronašla je grob jednoga od najznačajnijih gruzinskih pesnika — Davida Guramišvilia, koji je umro pre 156 godina u Ukrajini. Naučnici Gruzije i Ukrajine vršili su već više godina naučno-istraživačke radove na pronalaženju mesta gde je pesnik sahranjen. Sada je taj grob pronađen na periferiji Mirgorodđa, na jednom starom groblju pored samog

puta. ,

Na grobu Davida Guramišvilia podići će se spomenik, kojim će se ukrajinski narod odužiti gruzinskom stva– raocu genijalnih pesama koje:·su kroz vekove krčile put prijateljstvu Ukrajine i Gruzije.

ČEHOSLOVAČKA

Umetnička udruženja udaljuju iz svojih redova antiđemokratske elemente

Udruženja umetnika u Čehoslovačkoj odlučno čiste svoje redove od antidemokratskih elemenata. Akcioni odbori Sindikata čeških književnika, Sindikata čeških kompozitora i Saveza čehoslovačkih likovnih umetnika iskljiučili su niz članova koji su izneverili narodno-demokratska načela. Iz Sindikata čeških književnika isključeni su dr BohuslaV Brouk, dr Prokop Drtina, Ivan Herben, Zdenjek Lederer, prof. Otakar Mahotka, Mihal Mareš, dr A. C. Nor, Ferdinand Peroutka, dr Karel Pošva, Vaclav Prokupek, prof Jan Slavik, Ivan Suk, Jozef Suhanek, Karel Šelepa, Mirko Tuma, Eduard Valenta

” i Jaroslav Žak,

Sindikat čeških kompozitora isključio je do konačnog proveravanja dr Leoša Firkušnia, K. B. Jiraka, J. M. Kvjeta, B. Mikodu, V. Petrželku i FP. Spilku.

U okviru kulturnih konvencija potpisanih između Čehoslovačke, Jugoslavije i Poljske, čehoslovačko ministarstvo prosvete oObrazovalo je pri leksigrafskom odeljenju Slovenskog instituta u Pragu Biro za slovenske rečnike. Ovaj biro ima zađatak da odmah pristupi pripremnim radovima za izradu češko-poljskog i češko-srpskohrvatskog rečnika. Prema planu, izdaće se takođe ·čeBko-bugarski, češko-slovenački i češko-makedđonski rečnik.

FRANCUSKA

»Negrde u Americi februara 1948«

U svome majskom broju napredni francuski časopis »Europe« objaviće veliku poemu »Hronika Amerike 1948« koju je čileanski pesnik i komunistički senator Pablo Neruda napisao u ilegalnosti. Posle apela koji je iz svoje napaćene domovine uputio svetu i u njemu demaskirao zločinačku politiku diktatora Republike Ćile Gonzalesa Videle i njegove klike, Neruda je bio primoran da pređe u ilegalnost. Skrivajući se od policije, pesnik je u ilegalnosti napisao svoju poemu i u njoj izrazio strađanja, borbu i nade svoga naroda. Pesma je datirana »Negde u Americi, februara 1948«. List »Les lettres francaises« objavio je jedan fragment ove poeme koji se zavr-= šava stihovima:

Ali moj glas je živ

I moje slobodno srce optužuje,

< Francuski pesnik Tristan Cara (Tristan Tzara), koji je 1946, za vreme zasedanja Prvog kongresa književnika Jugoslavije, posetio našu zemlju, objavio je, u poslednjem broju nedeljnog lista »Les lettres francaises«, pesmu pođ naslovom »Jugoslovensko proleće«. Kao moto svojim stihovima, koji su napisani u duhu pesama kakve Cara objavljuje već čitav niz godina, pesnik je stavio ove reči: »Na dan 27 marta 1941 pobunio se narod Beograđa, primoravajući vladu da „ođbaci Trojni pakt koji je Nemačka htela đa mu nametne. Taj đan bio je preluđijum ustanka koji je doveo narođe Jugoslavije do pobeđe nad spoljnim neprijateljima i domaćim izdajnicima.«

RUMUNIJA Rumunski kulturni radnici — narodni poslanici

Na istoriskim martovskim izborima za Veliku ustavotvornu skupštinu, rumunski narod izglasao je poverenie i mnogim uglednim kulturnim radnicima. Među izabranim članovima ovog najvećeg narodnog zakonodavnog tela nalaze se, pored pretstavnika radnika i seljaka, i poznati naučnici I. Parhon. A. Roseti, književnici M. Sadoveanu. G. Galaktion, publicisti J. Kiši-

nevski, L. Rautu, član, Rumunskog narodnog pozorišta N. Atanasiu i drugi. —––--–- –––– –— —-––-- —-–- ——

Izložba savremenih vojvođanskih likovnih umetnika

U Muzeju Matice srpske otvorena je 4 aprila izložba savremenih vojvođanskih likovnih umjetnika. Izloženo je 125 radova, a izlažu 38 umetnika, Od poznatih Vajara i slikara izlažu Stevan Bođnarov, Sava Ipić, Paja Jovanović, Milan Konjović, Milivoj Nikolajević, Zora Petrović, Vasa Pomorišac, Uroš Predić, Ivan Radović, Đurđe Teodorović, Stojan Trumić, Milenko Šerban, ovih dana umrli Franjo Radočaj 1 drugi. Izlažu i trojica Mađara, Gabor Almaši, TUBmil Bob, Šandor Nađ. Među umetnicima

ima ih desetak mlađih koji sada izlažu, pr- ~

vi put,

Izložbu je otvorio Marko Čelebonović, sekretar Ulus-a, a o vojvođanskom slikarstvu je govorio Boško Petrović, književnik. Izložba je otvorena đo 25 aprila, a tađa će preći u Sombor, Zrenjanin, i Suboticu i Bremsku Mitrovicu. |

~ ali

BUGARSKA Proslava

četrđesetogodišnjice Narodne opere u Sofiji

Ove godine se navršava četrdeset godina od osnivanja Narodne opere u Sofiji. U vezi sa proslavom direkcija Opere izdaće specijalan album, a 23 ovog meseca prikazaće se premijera opere »Momčilo« od Ljiubomira Pipkova.

* Povodom proslave Dravske epopeje bugarske armije priredili su „knjževno veče u, Školi za rezervne oficire u Sofiil književnici Mlađen Isajev, S. Daskalov, P. Slavinski i Rađoj Ralin.

sk Bugarska akađemija nauka dođelila je nagrađe u vređnosti po 80.000 leva: Ve-

selinu Georgijevu za knjigu »Partizanske.

pesme«, prof. Iliji Petrovu za sliku »Septembar 1923 gođine« i Veselinu Stoianovu za simfonisku poemu »Krvava pesma«.

+ Vratili su se iz Poljske posle dvomesečnog boravka bugarski Književnici E. Bagrjana, N. Purnadžijev i đrugi. Bugarski

pisci posetili su Poljsku na poziv poljske

vlađe i u toku bavljenja obišli su Varšavu, Vroclov, zapadne poljske oblasti, Krakov, Ti i bivši koncentracioni logor Osvijencim. x: Izložba sovjetskih slikara Aleksanđra Gerasimova, Sergeja Gerasimova, Aleksandra Dejneke i Arkadija Plastova zatvorena je 28 marta. Izložbu je za dva meseca posetio 246.501 posetilac iz Sofije i unutrašnjosti. * O poeziji u 1947 gođini diskutovalo se na nekoliko sastanaka Sekcije za poeziju

Saveza bugarskih književnika. Referat je podneo Boris Delčev. /

\ Ne ip

| Neostvareni san

BROJ 9

· Kornelija Stankovića

i \ \ Povođom godišnjice smrti ·' reli kog srpskog kompozitora Kornelija Stankovića, koji je umro u Budimu 5 aprila 1865 gođine. yo

Kornelije Stanković, inicijator na-– rodnog stila u srpskoj umetničkoj muzici, prvi srpski profesionalni kompozitor i zapisivač narodnih melodija, odrastao i školovan u Pešti, Beču i

Vojvodini, bio je značajna pojava u

vreme našeg romantizma ne samo u Srbiji nego i među Srbima u AustroUgarskoj. Iđejno se formirao u onom kolu mladih ljudi koji su ,se, okupljeni oko Vuka Karadžića u Beču, odu-

" ševljavali idejom oživotvorenja narodđ-

ne umetnosti i zalagali se za kulturno i političko oslobođenje svoga naroda od austro-ugarske dominacije. Kornelije Stanković je pokušavao da te ideje prenosi u muziku, da svojim delom u toj oblasti doprinese stvaraniu onoga što je bila težnja i cilj najnaprednijih njegovih savremenika: istin-

Kornelije Stanković

ski narodne i narođu pristupačne umetnosti.

Ma da nosilac romantičarskog patriotskog zanosa, on nije ograničen na usko lokalno rodoljublje; njega zahvafa, još od prvih kontakta sa ruskim ljudima, ruskom muzikom i ruskom literaturom, žarka želja đa ode u Rusiju ne samo'da bi upoznao izbliza ruske kulturne tekovine nego i da bi Ruse upoznao s našom narodnom muzikom. Sprema se da priređi koncertnu turneju po Rusiji, gde bi, kao pijanista, izvodio naše narodne pesme koje je prikupio, zabeležio i obradio.

Njegov prijatelji sa studija u Beču, ruski oficir K. Aleksić, već 1858 godine iz Petrograđa opisuje uslove takvoga gostovanja: »Ja sam uveren da će Vaše plemenito delo ovde i u Moskvi u svim krugovima priznato biti. Na dan gde pozorišta nema, bi Vam upravitelj c. pozorišta jedan od grdni i sjajni ti zdanija za konser ustupio, kako bi družstvo Vaše lepo delo čuti moglo«. U međuvremenu Kornelije Stanković upućuje u Rusiju svoje

»Srbske narodne pesme udešene za

pevanje i klavir« i one polako prodiru u zatvorene koncertne krugove. Četiri godine kasnije put u Rusiju još je neostvaren, jer Stanković, sve više mučen tuberkulozom, ne može da podnese tako naporan i dalek put. Predosećajući da se nikađa neće ispuniti te njegove nade, on. u predgovoru svoje štampane Liturgije piše: »Makar što sam sićušan telom, nadam

se da me neće Bog mjlostivi pre sebi na istinu zvati dok ne vidim bar svekolika pravoslavna sveta i ne poznam

| ga. A osobito vuče me nešto u Rusiju.

Ja mislim da ću tamo mnogo čega naći što će mi pomoći da u delu svome pobedim. Grčku bih i pregoreo, kad

' bih mogao proći po svim našim kraje~

vima i da mi je doći do Rusije.«

Ali austro-ugarski faktori pažljivo prate razvoj ovog srpskog muzičara, podanika dvojne monarhije koji hoće da se izvuče ispod carsko-kraljevskog okrilja i koji sve intenzivnije pokazuje svoje naklonosti prema Rusiji i rugkoj umetnosti. TI zato austriski kongzul u Beogradu Borovička 1861 godine izveštava Ministarstvo spoljnih poslova u Beču o napredovanju i značaju mladđog srpskog umetnika (akt se na= lazi u arhivi Ministarstva u Beču): »U koliko mi je poznato, carsko-kraljevski podanik, Gospodin Kornelije od Stanković je jedini iz srpškog plemena koji se naučno posvetio muzicii nju izabrao za cilj svoga života. U na= rodu kao što su Srbi, kod koga su plemenite umetnosti i znanja tako dale ko zaostali, ova je pojava zaista i su« više interesantna i ja ne smem ni po= misliti na to da je, u punoj ponizno= sti, posredstvom Ministarstva najpo* · niznije izbliže ne pretstavim Njegovom Veličanstvu Caru.« ;

Iznoseći “dalje zasluge Kornelija Stankovića na umetničkom polju, kon= zul naročito podvlači da bi imalo zgo= dan politički efekt kada'bi se obrati“ la veća pažnja na ovog srpskog umetnika s time »da on bude najponiznije predložen obziru Njegovog Veličan= stva Cara, ali ipak ne mogu a da to ne potkrepim i sa nekoliko motiva po“ litičke prirode, uzimajući slobodu da ih sa puno poštovanja i u najneme= rodavnijem obliku iznesem Visokom Ministarstvu na rasmatranje.«

Jedan od motiva političke prirode bio je taj što je carsko-kraljevski podanik Kornelije Stanković prikupio srpske narodne melodije sveltovhe i crkvene, i konzulu »izgleda od političke vrednosti što je taj zadatak izvršio austriski podanik sa nemačkim vaspitanjem« i zato »trebalo bi u isti ni smatrati kao skt političke uviđav“< nosti pod sađašnjim okolnostima da se u svemu i svačemu blagonaklono ide na ruku bogoštovlju carsko-kraljevskih Srba i da se na tai način njihov pogled, odnosno njihovih sveštenika odvrafi ođ Rusije (kurziv S. Đ.-K.) čija propaganda u religiozno-političkim stvarima, vođena u masi sa promen=ljivom revnošću, mora izgubiti i u značaju i u suštini u koliko nezaviš= nost macionalnog i crkvenog života austriskih Srba raste.« |

»Velikodušno« patroniranje kultur= nog razvoja Srba u Austro-Ugarskoj bilo je naročito potstaknuto strahova= njem da će Kornelijev rad naići na priznanje i od strane ruskih diplo=

matskih faktora i tako konzul na kra=-

ju potkrepljuje · svoju preporuku: »Najzad ja sam siguran da moj ovda= šnji kolega, Rus, neće propustiti priliku a da Gospodina od Stankovića me preporuči carskoj ruskoj vlađi koja će, možda, biti sklona da zasluge austriskog Jugoslovena za pevanje istočne crkve odlikuje priznanjem.«

Četiri godine kasnije Kornelije je umro ne ostvarivši svoj san o tome da ode u Rusiju, da se napaja na vrelu ruske kulture i da doprinese međusobnom upoznavanju — a rezul-

tat konzulovih najmilostivijih prepo= ~

ruka za sađa nam je nepoznat. Stana ĐURIĆ-KLAJN

Nekoliko podataka o našim kulturnim vezama s inostranstvom u 1947 ı 1948 godini

Koliko je muzički život u Jugoslaviji intenzivan i plodan najbolje sveđoče naše koncertne dvorane, koje nisu u mogućnosti da prime svu našu novu narodnu publiku, sve mnogobrojhiju i sve privrženiju umetnosti. -

Osim ređovnih koncerata naših đomaćih muzičkih umetnika i muzičkih ansambla, koji su postali neophodni sastavni deo kulturnog života naših radnih ljudi, u VvVećim centrima naše republike sve su češća gostovanja reproduktivnih muzičkih umetnika iz inostranstva. Koncerti uglednih pretstavnika muzičke umetnosti iz inostranstva u našoj zemlji, kao i gostovania naših muzičara u susednim i prijateliskim zemljama, dobijaju sve „veći značai za prodđubljivanje kulturne saradnje između naše zemlje i drugih, nama prijateliskih zemalja.

Gostovanja muzičkih „umetnika iz inostranstva u našoj zemlji

Koliko su naše kulturne veze s inostran-

stvom postale žive i intenzivne, najibolje

svedoče podaci o gostovaniu stranih mu-

zičara u našoj zemlji. U toku 1947 godine,

u našoj zemlji organizovano je 84 gostovanja reproduktivnih muzičkih umetnika iz inostranstva. Muzički umetnici iz Čehoslovačke, Poljske, Rumunije, Mađarske, Francuske, republikanske Španije, Engleske i Sjedinjenih Američkih Država griredili su prošle godine 169 koncerata DO većim gradovima Jugoslavije.

Isto tako, niz koncertnih priređaba poznatih umetnika iz inostranstva održan je u našoj zemlji već u prvim mesecima ove godine. Tokom januara i februara Fostovali su u Jugoslaviji češki violinista František Smetana, pianistkinja Laura PFerlan iz Trsta, mađarski dirigent Komor Vilmoš, rumunski dirigent Alfređ Mendelson. češki violinista Ivgen Prokop, engleski pianista Kende! Tejlor i poliska sopranistkinia Olga Lada. Umetnici iz inostranstva pojavili su se na samostalnim koncertima, na scenama naših opera, kao i na radiu.

Gostovanja naših muzičkih umetnika ua inostranstvu

Prošlogođišnja gostovania naših reprođuktivnih muzičkih umetnika u inostranstvu dala su još jednom viđan dokaz O visokoj vređnosti naše muzičke kulture. Naši dirigenti, operski pevači i ingstrumentallsti imali su u toku 1947 godine ukupno 9283 gostovanja u inostranstvu. Umetnici iz naše zemlje: violončelisti Antonio Janigro i Mirko Dorner, operski pevači Anita Mezetova, Stanoje Janković, Aleksanđar Marinković, Žarko Cvejić Nikola Cvejić — Vladin; pianisti Ivo Maček i Dora Gušić, violinist Tvan Pinkava 1 dirigenti Milan Horvat, Krešimir Baranović i Milan Saks sa uspehom su HOStOvali u Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji, Švajcarskoj, Mađarskoj i. Poliskoij. U 1947 gođini održana je, poređ ostalih gostovanja naših umetnika u inostranstvu, 1 jedna turneja hora Radio-Beogradđa po Mađarskoj, Poliskoj i Čehoslovačkoi, a jedna grupa ođ 45 umetnika (folklorna grupa, operski pevači Nađa Tončić, Anka Jelačić i Fređerik Lupša i violinista Ivan Pinkava), obišla Je, u toku duže furneje, razna mesta u Albaniji. "U prvim mesecima 1948

| ođine gostovali su u inostranstvu (u :

ehoslovačkoj,

Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji) jugoslovenski umetnici dirigent Krešimir Bnranović, dirigent violinista Ivan Pinkava i operski pevači Josip Gostić, Nada Tončić, Marijana Rađev i Laza Jovanović.

Veliki uspesi postignuti na njihovim eđavnim gostovanjima u inostranstvu DOtvrđuju visoku vrednost naših reproduktivnih muzičkih umetnika.

Naše izložbe u inostranstvu

Tokom prvih meseci ove godine pri. đeno je u inostranstvu i nekoliko naših izložbi. O januaru otvorena je u Pragu izložba našeg slikarstva i vajarstva XIX i XX veka, koja je krajem prošle godine bila priređena i u Moskvi, U Pragu je ovu izložbu posetilo preko 15.00 osoba, Povodom ove izložbe objavljen je u če%hoslovačkim listovima veliki broi osvrta

na našu likovnu umetnost. Početkom marta Izložba našeg slikarstva i vaiar= stva XIX i XX veka prešla je u Varšavu, gde je izazvala najživlje interesovanie kod posetilaca. i

U Budimpešti je 7 marta svečano otvorena izložba narodnooslobođilačke borbe izgradnje nove Jušoslavije.

Izložbu naše knjige i narodnih rukotvos rina, koja je priređena u Lonđonu u ia nuaru ove godine, posetilo je 14.000 osoba Engleska štampa (istovi »Dejli Vorkerđa »Tajms«, »Nju stejtsmen end nejšn« i drus Fi) posvetila je niz osvrta ovoj izložbi Prikaz o Izložbi naše Knjige “dat je preko londonskog radia, \

Naši filmovi i knjige n inostranstvu ·

U našoj zemlji pre rata nije postojala đomaća filmska proizvodnja. Filmska u metnost je kod nas zaista nova tvorevina, rođena u revolucionarnom „preobra= žaju naše zemlje, u novim uslovima naše narodne kulture,

Naši đokumentarni filmovi, prikazani na festivalu u Veneciji, prvi su pretstavili našu mlađu filmsku industriju izvan gra= nica naše zemlje. Današ=se u jnostranstvu već prikazuju prvi jugoslovenski urnetnički filmovi. Naš umetnički film »Slavica« poslat je u Čehoslovačku i Mađarsku, a film »Živjeće ovaj narođ« prikazuie se u Italiji. ! |

Veliko interesovanje postoji u inostrsn= stvu za našu savremenu književnost, kao i za dela naših starijih Mlasičnih pisaca. Inostrana izđavačka preduzeća vođe ipregovore s našim Zavodom «za aRutorskopravno posredništvo oko izdavanja dela jugoslovenskih autora, Mnoga su dela već prevedena po književnim listovima i časopisima. Neđavno je zaključen ugovor o izdavanju romana »Nečista krve«e od Borisava Stankovića i knige Oskara Daviča »Među Markosovim partizanima« u Mađarskoj, dok “e se u Nemačkoj štampati prevod romana »Jamnicas od slovenačkog pisca Prežihava Voranca. Vođe se takođe pregovori zh izđavanje romana Prežihova Voranca »Požga= . nica« u Austriji. .

Ovih nekoliko pođataka o našim Kkulturnim vezama s inostranstvom, ma koliko bili fregmentarni, govore ne samo o Velikom interesovanju inostranstva za našu · kulturu i za našu zemlju, nego svedoče i. o značajnim uspesima i rezultatima kole su postigli naši uyhetnici. <