Književne novine

Audre Mason: Crtež

'Moja pesma doleće kao jedan roj. Sastavljena je

od bezbroj čestica. I u toj rasutosti

ne mogu da je ugledam. Samo naslućujem. i e :

Onda je ta. Od svih čestica načinila se ona jedinstvena, jedna. J · , OBN,rI

Dok je dolazila, koliko sam morao da budem . pažljiv, budan, na oprezi, napet. Makar i na ivici sna, morao sam da budem sabran da dočekujem' jednu po jednu česticu, da joj nalažim mesto: EPA

I tada nailazi želja da predahnem,. Kad je sve gOtovo, kad je cela tu. Znam da sam toliko njih zbog toga izgubio. :

Prevafim se,

I to biva odjednom. Tako munjevito. PEOa

Dok je dolazila u česticama, iščezla je cela. Tako potpuno. Nije ostavljala ni slova po kome bih' mogao da je iražim.

Ni trana ni glasa, i to za uvek.

PRAVAC

Bili smo zakopani u pesku. .

Izlazilo se jedan po jedan, po deset odjednom, po stotinu. i

Svi smo bili obuzeti istim osećanjem. Nagonom. Zanosom. Zanosom, nagonom pravca. . :

Pravac nas je vukao, zanosio, uzdizao, činio uzvišenim. Zaboravljali smo na sebe same, na sve,

Pesak se osipao pod nama. Naša se kolona kretala neodoljivo. Nepogrešivo, nezadrživo Napred. ;

I stigli smo na reku. Tu nas je čekao osećai blsženstva. Krai naših predaka bio je naš budući život.

On Je bio taj Pravac kome smo se celi podavali. On je to blaženstvo koje se ne može cpisafi.

MOJI DRUGI ŽIVOTI

Moja prošla lica. Bolje reći moja mrtva lica, U mojim očima okreću se kao senke svi ti moji prošli životi, sva ta moja druga bića, sva ta moja bezbrojna lica za danas i sutira.

Na mrtvom satu okreće neko mrtvom rukom mrtve skazaljke. Ruka svesti pokrene jedno moje brošlo lice, jedno od mnogih, zar nije takvo i buduće i buduće posle buaućeg. *

Winogima dugujem sebe, i mnogi duguju sebe me=ni. Sa koliko svojih prošlih lica mogu da sovorim u glas, u isli mah, Mo!l'ko budućih mojih života biće dugovano ovom sada mome, ili tuđem, da i oni postanu tuđi j daleki. i

San zemaljski je otvoren svima i u njega može da se ude na svaka vrata i stupi na svaku zemlju. Može da uđe svako i kako god hoće. Glavačke, tumbačke, ili pristojno Preživeo sam više svojih neverovatnih, zaprepašćujućih izgleda, a sad su mi oni isto tohko da- | Jeki. dosadni i tuđi, kao da su, bili· | najobičniji. » | Š Kako su mi izvesna moja lica izgledala jedinztvena, značajna i nezamenljiva,· trebalo je samo teoilko | vremena da se ostavi jedno i rodi drugo pa da sve postane ništavno. Toliko vremena prostora da se ·pre'selim u drugi svoj život, u drugi svoj lik, pa da me mrzi i da se okrenem na ono što mišljah da je tako važno, tako vresudno za mene, | |

Ono što smatrah da sam samo ja u slanju da doživim, da izmislim, da izmaštam, da načinim, tek što | vreme ma:c beše prošlo, videh. da rade,.i govore i vrapc: na krovu. ;

Sad ne bih više za jedno svoje prošlo lice dao hi emo ispod nokta Šta ja znam o svojim prošlim bitisanjima. Zar ne dugujem tuđim životima koliko i 8sVOjim. To zamenjivanje sebe sa drugim, što život tako uporno dokazuje sa podmehom, čini da po nekaxi izgleda đa:je.sve jedno ako ja izgubim glavu umesto drugog. .

I tako se desi, da pomišljam, dok živim ovo svoje sadašnje bice, šta ono vredi više od prošlih, šta je u njemu više izuzetno. I sva buduća moja lica nek me se tiču, najzad, i druga i ne samo moja. Umesto sa sobom govorićču sa nekim drugim '·ja u nekom drugom životu i. kažem, ne samo svome.

Koliko njih žive ovaj život, a mogli. bi da žive, tamo, daleko od ovog ovde:sasvim jedan drugi.

I zato i u sebe čovek neka ulazi, a i iz sebe izlazi kao na svaka vrata. Onako kako naiđe, onako kako mu na pamet dođe. leo i:

SIVI I ŽARRKI PADOVI

· Iznenada padne neko.. Posle mili u daljini kao mrav. M li po zemlji trava između trava, ravnica preko ravnice, brdo preko brda, more preko mora. Takav postane čovek kad više ne vidi gde je i padne.

Ali ako vidi da će da badne pa se zapali, tađa se svi raduju što pada, jer je lepo u noći videti plamen po nebu.

RASPUKRLINE OČIJU

Gleda.me sat sa zida. gleda me ·:moj sto, stolica, sve stvari zinule očima na mene. Nikad pre nisam primetio tu osobinu stvari, đa mogu da gledaju. Zažmu~-” rim : kad ponovo pošiedam, opet vidim da me gledaju, oči iskrHeštila na mene. Vidim neće dobro biti, riešto smeraju, Gledam ih, gledaju me. Pokušavam da se iskrlještim na njih ali ne mogu. Osećam neku sla” bost, Očima će me rastrgnuti. mislim ja, proždraće me 0 Upinjem se iz petnih žila, razrogačujem oči i tražim njihove oči. Da se osledamo oči u oči. Ali gde su | njihove oči. Sve oka mehe me gleda celim svojim po- | stojanjem 'i to postojanje su te oči u koje ja nemam snage da gledam.” : )

Smeram da zatvorim oči u svoju odbranu, ali više to ne mogu. I pre nego što stižem. ma šta da preduzmem, jedna po jedna stvar se nabija u moje širom otvorene oči: sio, lampa, čitav moj sto, čak orman, Sie i Oea 2 ukrcavanjem svega i svačega u mnjć, razgoračene oči. T stvari sve bešnje nastavljaju da se ukrcavaju u moje more. S praskom : bukom dižu se valovi iz moj:h očiju i jedna po jedna stvar tone i isčezava u dubini. Najzad moja je soba prazna. Ali nie sve preštalo. U 'moje oči še nabijaju židovi, zatim kuće iz susedstva, čitavi delovi prada. najzad i ceo grad.

Ni tada risam mogao da odahnem, pa nji najkraći predah mi mije bio moguć. Posle grada tresauše u moje oči, slcraše se, sručiše se i brda i doline + reke, Šta se sve još u njih neče istovariti „Koliki su to DOmori mojć oči. Nikada nisam verovao da u njih može toliko toga da”'stane. 7 Oro tRuaiSe Va

_Ali ako se ikada ova navala završi, ako ikađa ovo nasilje prestane, bitao sam 'se, kako ću sve'to :zvaditi, istresti ·izgnjurat: iz svojih očiju. Kako ću se te tušte i Ime, te silesije božije otarasiti, ratosiljati.

1949 godina . .., LAS

KNJIŽEVNE NOVINE

Prestajem da se čuđim i sav sam zanet tim grdnim |

? Laza T,a#ić 9300

»Intiime« Nolil, Beograd, 1956)

a A;T5

Pešmc Laze Lazića nose u sebi sve odlike mirne, tople i doživljene-lirike, Očigledno, ovaj mla di vojyođanski pešnik tuguje .za zavičajem, #a-detinjstvom, za mir nim, Obalama Tise gde je prvi put ugledao svet, Mingleski into-

nirane, u. dugom, zadihanom sti-.

hu „pisane, »Intime« se, manjćviše, drže na određenoi č*Nisini. Ima MNdod" Lazića, i. revolta, ali jć |taj revolt nekako isuviše tih i prigušen dabi nas se snažnije i ozbiljn e! đojmio. Lažić je pe· snik/ igkIyačivo bolnih, mjemu naijfntimmijih, trenutaka, pesnik koji vek polazi od rezignacije, od tuge, i time i završava, Tako se, u njegovim pesmama, ne mo= Bu čuti zvukovi koji bi, na bilokakav' način, bili simboli nečega trajnijeg i neprolaznijeg u ovom vremenu, & druge strane, i. DOred tog 'pasivnom odnosa prema spoliašniem svetu, pesnik, u neumornom 'kopanju i približavaniu : svojih. poetskih vrela, uz priličnu zamišlienost i konftemplativnost, mnmalaži. mačina da zagreje ·čitaoca. priređujući mu bezbroj _lepih,.; katkadđa.. sentimenftnlnjh, katkadđa gotko-prijatnih trenutaka, x >K, eć postoji pesnik kakav ž n nikađa neću biti,

orida, zašto slučajna blaga u žalosna šaputanja Kkriti?«

Taaza Lazić se, iz ovih i iza ovih stihova vinuo, ipak, do tičetiri ostvarenja koja su po Svojoj “KMtonaciji i raspoloženjima identična svakoi od pesama ove ' tanke knjižice, ali koja još, snagom svojom, „izvPsnom emotivnom -obojenošću i naglašenošću, čine lepu potvrdu Lazićevih pcsničkih mogućnosti.

Mislimo na »Granje Mumori«, »Na samom početku«, »Jeđan zaboravlieni život«, »Sam život ne prolazi.«

M. D.

STJEPAN MIHALIĆ: »Teleći odteseie

(„Narodna prosvieta",

Sarajevo, 1956)

Ovo je jeđan od romana. koji je otkupljen na prošlogodišnjem nagradnom konkursu »Narodne prosvjete«. Prema fome, što se reklamne strane tiče, neće kođ čitalaca izazvati onu . poznatu znatiželjnost koja obično prati nagrađena đela, S drume strane. i sam autor romana. iako se bavi 1“ apafurom puinih friđesetpet gođina,' nije toliko poznat čilalač-

„g9trane samo privesak i zabavljač

ma Večerama gde svojim duhom

azgoni dosadu OospPednjoj uobyra-

Ženoji gradskoj gospodi, a s druge strane nema, snagc da, se pric druži ymasi. U takvoj situaciji, o dajući se pijanstvu završaVa žŽivVof' samoubistvom, jer u njem nalazi jedino opravdanje, što bar može umreti kad on to hoće a me

kad mora.

Bez pretevivanja se može reći đa je Mihaliću pošlo u Pukoum da napiše. dobar roman i di izvrsnu sliku o prilikama ww kojima se rađala, razvijala, rasla ili pađala jedna generacija, Uz to, sva kako, trćba ištaći sočan jezik. dosta i 5meo, kao, i zanimliiv sil koji ovom romanu dai ioš veču vrednost i čine ga značajnijim.

i OU

A | IVAN OLBRAJHIU: · |

»Hajduk Nikola.

Suhaje

tk:

(„Narodna prosvijeta', Sarajevo, 1956)

U obimnom i snažnom delu češkog književnika Ivana, Olbiahta roman-poema »Hajđuk Nikola Suhaj« svakako zauzima jedno od njegovih naivrednijih ostvarenja. Preveden je na više svetskih Jjezika, a dovoljna je potvrda o vrednosti OvVOĐK „romana i sama činjenica da se sada četvrti put pojavljuje pred našu čitalačku publiku, Osnovna nit Olbrahtovog umeiničkog dela, leži u ljubavi za ljuđe, za sve što je ljudsko, u liubavi za ponižene i obespravljene, u ljubavi za one koji pate i patnički nestaju. Zbog toga Je Olbrahtovo.ime s pravom ušlo u ređ velikih imena češke Kknjiževnosti. No. to ne znači đa je Olbraht samim tim što se Opređelio za slikanje života najbednijih društvenih slojeva, postao i đobar umetnik, Potičući iz rudđarske oblasti, Olbraht. je. iz detinjstva poneo utiske Kklasne nejednakosti koje je kasnije u svom, književnom đelu izrazio Životno i snažno bez deklarativnosti suvišnih programskih reči.

Rom. »Hajdđuk Nikola Suhaj«e je ustvari legenda o čoveku koji svoj život žrtvuje u bobi ĐrTOflv nepravđe ! nečoveštva, Kroz tu legendu Suhaj prerasta u sim bol i mit slobođe koja je u krajmjoj liniji kod čoveka večita i za koju se stalno bori, Suhaj je junak koji iz ličnog osećanja pravde čini dobro i plemenito, koji se neustrašivo bori za svoja Dpraya, koji kao fakav u očima marođa izgleđa neuništiv. koga narođ VOli, poštuje i pomaže ijer ie on izraz nij vih mnajsnažnijih životnih težnji. Zato njegovo hajđukovanje prerasta okvire inđiviđualne borbe i nosj u sebi dal

KOMO WEB 0904 KR a ralačkog registra, učinila, je da ga, sve do maših dima, prigrle

majpraznovrsniji pretstavmici Dur- .

do fašista,

žoazije: od liberala, ımi kvelski va,

Zbivanja pred ru i wu tolm njega, iznela su Ničea, kroz usta fašističkih ideolopnm, ma površinu idejnih sukoba, Tec oretičari mnacionnlsocijalizmi prekidno, su. isticali dam je. Niče jedan od njihovih glavnih prečteča. Tom prilikom eifiPane su mno”e Ničeove misli koje Su, ist»pnute iz konteksta, potpuno odmovarnle željama i mislima fašističkih pYopovdenika. Sve ie fo prouzrokovalo potrebn da plo 7 marlksitičkia misao objasni vezu izmeđnm nadahmutog pesnikn i upljih fFrazera mnacionalsocijalizma. e . "Tog zadaika prihvatio se (Qeorg Lukač, „moznafi mađarski marlksistički estetičar. On je to

np-

učinio u dvw ogleda koji su se.

sadm, poj,evili nu našem jeziku: „Niče i fažizam“ (pisan 1945 m.) i „Niče kao preteča fašističke estetike? (isan ı 1934 gp). Povod foga. NKamRhač je mapisao: predgo vor u kome je obrazložio pobude koje sm sa magnale da napiše ove oglede. Ž»o-~ eo je dnu poknže sličnosti 'između Ničeovog i f{ašističkog učenja, a u isto vreme i da wzqaže nu razlike Koje, nesumnjivo, posfo,e, Međutim, pod nmfjeajem ttemufne Oyruštveme DO irebe, Lukač se wglavnom zadrŽao ma onom prvom, šfo ic njegovu knjigu učinilo orilično ied nostranom. O Ničeu Rkwe pesniku Tukač nopšte ve govori. a DeSničluu sfranm ice Kod ovog stvaraocn ma,jvažnija. Prvi MNukačev ogled društveno-istoriskim uslovima» Rkojih ie ponikla Ničeova ličnost. On daje izvanreneon analiza dru štvene MWonsfelacile tadašnie Nemačke, nm hojiei se sve brže r??viino, monopolisftički Wapitnl'rpm T.kač izlaže 'Ničeov ruzvifak između Bizmarka i WVidHenn M, niegov pnf,od pesimističkop pa sivizmp Šopenbnuerovogp do misl pea Wojii je stvorio natčeveka, i podvlači Ni ovan aforisfičku mesistemafičnost Koja je mnogo koristila Mas!hsgcRim Mnropigatorima, On obiln= navodi Ničeove citate n MWejimn ovnj covori o ĐO frebi ropsfva da bi Rwulfuraq mo gla izići iz mWb'tačme ..osredninsifi stoda“. Takav Niče, po LuTačn bio ie neophoden nofreeban impepiialisfičlim fendeneijam:it Nemačke. Nhoje će doživefi svoj vrhmanne i Wrph w Trečem raihm., interesantna T.ul-

govori o i”,

Naročito ie čevwn amnalizn Ničeovog odnosa prema Bizmarku Kkomsn je prvo

obožavao pn posle noppustio. Ničeovu estetiku Tuknč annlivira u sveflp pesnikovil Rkolebnmja između MNlasicizma i romamn\#izma!: Ze miega sm interesanftnn baš fa Ničeova pyvofivurečna ra s anja koja sw mnružala fake

bogat ma{eriinl fašističkim ideolozima. Lukač se osvrće, na Ni-

Malentin RATAJEV: »Proneveraši« („Jež“, Beograd, 1956). | U Novom Sadu je 9 i 10 ; e 1 Ž A. 0 VS iWatajevljev humoristički Yo- novembra o.g. održana O8

man obrađuje jednu društveau | vačka skupština Jugošloven

vremena sovjetskog

pojava: ič

41 P-a, pojavu roneveravanja, ai :;: gaa Ce Ul et SO PROVOA. Ko ui sociologiju Ti DPI CO

i 7 krađe? | zelo učešća oko 150 de:ega~

Katajevljevom | romanu

Dva potpuno izgubljena. od 5Ve" | ta sociologa i filozofa iz cele

života odvojena čoveka, je- v SĆ Co i bi OBN i RRHROVOMb i jedan i nase zemlje. Prvog OR. DM mladi blagajnik, i jedan i dru- podneseni reteratli pro.

gi skoro nesvesni

onoga što Čine. i jedan i drugi u nckoj

| risa Ziherla, prof. Dr. Ra-

donira Lukića i, prot. G. Er

·doj magli samozaborava koji ie C , 7 poznat. čini nam Se, Bano de: njakovića. : kod njihovih pvih gren. Potreba za stvaranje jed-!

sac ta. dva Jadnika ne ki

on, jednostavno, iznosi najinte- | nog sčćodničlog udruženia reaninlje, zEOdiga NIŠ. MORE javila se već poodavno i ona putešestvija sa tuđim novce istiše. ah Dje- naglasio trudeći 'se da to lepo boveže proističe, jj g

drug Ziherl u svome re[e-

i skladno ispriča, 1 ništa, više. | vatu, iz »sazmanja da orga-

Nije to otrovna oštrića Zoščen-

kova, niti besni smeh Ilila i Pe- dl, :: PJ trova, Ali je jedno lepo: IKa- nizacione forme u kojima tajev sć svojim | junačima ne se:do sada razvijao i koorsveti, ne popuje im, ne po'sm"- | qinirao rad naših filozofa i va im se. Konačni utisak ći- sociologa nikako ne Oodgova–

talaca više je tužan, manje Smešan. Dakle, za, MKataievliev roman se ne može reći da je sveukuDni i smelo iskarikirao jednu pajavu koja i kod nas sve Više uzima

raju obimu i značaju zadataka koji se u naše Vreme pred njih postavljaju«. U početku referata je istak

mahn, On je. kao umetnik, he 1 ay og a o-– agovao na svoj način. Uzevši nuto da se danas ne s

al aolapwrađanina, jadna i ni- | stavlja samo problem raspa kakva, Katajiev je opisao Site da starog buržoaskog drutužno-smešnihn iluacija, 7100" | stva. Ta činjenica, je: danas

vog putovanja kroz male i ve-

like gradove Rusije. Tako se jasna i očigledna. Međutim, pravi dah iog vremena ošeća i savremenoj ljjudskoj misli

kroz neke spoređne detalje, dok T'ilip Stefanović i Vanjica ostaju, na kraju, ipak u pozadini, svaki sa po svojih pet EOdina robije.

„Proneveraši“ su bolji po š*VO-

sve se više nameću ptoblemi koji tretiraju rađanje SO cijalističkih odnosa među ljudima. Postoji velika rližnica problema, koje treba da

ioj tuzi, nego po humoru. I za L ODAO S MM) opesatniji po e | rešava savremena sociologimi, ČEO ) Satir a je ae ; V90 SOJ negativnu društvenu pojavu. ja i filozolija. Ovo bogat

stvo problema wmalazi se u

istoriji rađanja, socijalističkih odnosa počev od rađa-

4 Savremena nja njihovog DrVog pretl:tavnika — radničke klase 1... 3 *_.*I- stavnika radnič :e ase, brazilijanska lirika a naročito u istoriju Sve; 0. snoe izgrađivanja socijaliO:NOMta Bebpvad, 1850) stičkih odnosa. od p\ekretne Savremena brazililanska lirika godine 1917 pa nadalie, sve prefstayljena je u ovoj Walia do danas. Ovi će problemi voj“ antologiji sa preko šezde- a 2:78 kav ; set vesnika nejednakih po kva- biti pozitivno vešavani u litetn. različito zainteresovanih, području filozofije i SOCIrazličito opređeljenih prema dru | ologije. ukoliko se manje Švenoj. stvarnosti. ali po led- lt AS. A a ; i nom Bičnih• u. korenu svih nji- | naučnići „1 „OVIHO , POETOA hovih pesama, u osnovi svih budu služili „preživelim Sšenjihovih, ritmova, nalazi se rođ- | rama razvitka ds bi dona zemlia Brazilija, njena pre- i +l > ; i krasna Priroda. mjeno južnjač- prli do ooštih zakonitosti. ho mnoefsko iskustvo, iskustvo Drug Ziherl ie dalje istasmrfi i iskustvo Živ Samo EN e Blada „di spolja, ta liri i špnn- kao da se napredna ql

a omančkoj, i

koj Wab|ieT van Hrvatske. ČalobodNačiih težnji celoga na Zeovo ženle o „umetnosfi boem. SKO: | ton poezi- na misao u Jugoslaviji Traz„ Radnja Mihbalićevog romana sea =. lap: SW: a i umetnosti“ kojom traži čovekovu | Jama svih naroda gde folklor vija u poslednje vreme kroz zbiva se u jednom hrvatskom Pisan sveže, za vanrednim ose- | lie živdio · Ovai igra ulogu merostižnog umetni- :} rotiv ez Trst ied gradu, počinje negde oko 1910 a ćanjem prirode, jakim poetskim bunoču volje za ZUV,QtOTO VAM log ideala, Međutim, dok pi- borbu prouv dve vrste JeGzavršava se pred Rrai Drugog zamahom, kao i dramatičnošću Ničeov sfav posložio Je Tfašisti- mitivni pesnik Stvara mo zniko- nosiranosti i pogrešnog apsvetskog rata. Ustvar . DD nači- radnje, ovaj roman. HSG ma da S(yarč bezbroj praznih .i nima 'anagona, nesyestan zn | solutizovanja pojedinih drunu pisanja Mihbalić otstupa od mjivo, ponovo izazvati pažniu <d besmislenih fraza, MWonačno pri- “aja širine svog alkta. sa Dbra- } <., i} svih *kod nas uobičajenih formu- našeg čitaoca, S. Đ hvafanie Klasicizma, na osnnvu zilijanskim modernim liričarin'a štvenih pojava. BB Dar du Oea robovakog “rada. nabiip, je Šie– Sta e oPrnuta Oni Mu Samo | Prva jednostranost se jav „nencč ; ačin slika hrvai- Š 'an( + Jeze Za SVO- y 08 dea 4 : sko društvo, {akO.VEtO RIDE 02 A ovo priklanjanie nemačkom im- ju zemlju, i fo je ono što nji- lja u oživljavanju i razviđanske sredine, njihove mahina~ GEORG LUKAČ: perijalizmn. Prilično mesfa Đi- hovim pesmama dpie raskoš bo- } janju iracionnlnističkih filocije i špekulacije, kako pod Au- :. - . sac posvećuje Ničeovom odnos ja barok, punoću i štedrinM. jj zofskih sistema koji niču u stro-Ugarskom, tako i za vreme •.v • · ~ prema Vagncru., nače. među njima ima i prifi- i FN? 29 SO daaa n U: stare Jugoslavije, »Niče ı fašizam« Lukač ne pravi direktna po- Nienih ljričara kova jedmog Lor uslovima opšte” građanske Tako roman ima glavnog juna- ređenin,.iemeđdn.. Ničeovih .L.{aši= ke, i “mverovskih · pesnik društvene krize i koii pokuka, fimka, oko koga se vrti či" *(„gultura", Tjeograđ, 1956) enja yEnea By Via BI „kidašnjice, i· zavereniks sšsašvim | šavaju da kroz jednostrata: fabula, Mihalić ie vešto u- „Rultura” ., eograd, ii . htičkih učemja, nemo ostavlja či- drugih, podzemnih java, Kod tili Šo Žž ietafivič} a T ti speo da o Zimku najmanje govo- 'Giknovk' „Wdtdriba NičennLyved faocu da na tehsiovima. nemač-e pesnika ta s snosf „se: me ogle- nost 1! meta1llziČĆROoO apsolutl ri ln celom romanu, a dao Je „uovn it: ek vrivlači odžnju. kom misliocm 5? odi vouiina. IM SAmo W odabiraniu tema, sli- ) zovanje pretslave da se DTO:: fat : skoro čitav vek privlači pažnju. kog mislioća sam pravi zakljuć || sito •OEni? e knjigu o prilikama koje su na orađanskih intelektualaca. SVO~ We, Ovo {e učinio jer je Dio su a da O O PONI pr iŠ “i. blemnstika savremenog burrazne n čine utic: n fo ira- Reč: ', iii ».) 7 : e: e. Je 5. (O GE B5U- ~ (i POETZ strana novom a 2 ie ca 3 oo x : je PON lil ai. O (00 OB Re jom Rkompleksnom pojavom PP" iže vezan #1 roščei šemu je javna i društvena delatnost. žoaskog društva pretvara u nje njegova lika, U tome je maj- nika i misliocma „on je izazivao » WVezam Za 1D il OOU SO RM OGI M Taa · O LO BONN i veća zanimljivosi, pa i vrednost nyjikontradiktornije drušivene i društvenih odmosa, u kojoj, n Ne ustručavajući se asimilacije | problematiku društva i Ččoovagz-rophana, Dej kid 'se dočila nnjkontrac Je ia - Ć . 9 i-kustava modđemih evromakih veka uopšte Ovakvi} OUa Oi laz O OCR. ila misnone stavove. PFormiran had mehanički način, fraži meposrvd- poezija. fi pesnici su. i pored Xa pste. Vakvin DpD cela knjiga onda čitalac dobije iglil: doba jačanja MNapita~ . lovi , • | Rkušaia ima i k de 8 VAT jednu potpunu sliku društvenih iii MNepiatkoj IDOGRIA va ii čecn ivpređu'Niđeova qwisli i ina, ušmeli da'oOstanı nd svom | kušaia ima i kod nas, i bilo a ROTO 90 Ć e či O alat „i! e OJ 1 . a a | : i svoioi id: s}, digao: : SENI O u SAV, političkih i ehobomskih pilika cionaMnih aspiracija Niče u svo- mrodđukcionih odnosa Nemačke b_i ORO O i LUJA U |S bi pogrešno. kako. 1e istajado. dela JIVAL IO: Uz to 4 me stvaralaštvu ima mnogo DTO onoga doba, Zato i preneDregava snika zasfupljenih u prebcma- kao drug Ziherl, ako bismo f; c RU z c a X, & "e :a- 1 EO :· * :) lw, ia s.o+ soli i KON Tod Gehinisfva „bori fevačhm O Vogo i i o ram da govori 6 gnoseološkim kore- fom Cetincovom izboru izdvaja- takve noiave posto sveli na Ji O SUV SI . vane, ustvari, jednom Dprpl: 2 OE Ž ZO j : el B ir: i , šha sda? a #0 aa đomaćeg vaspilsnin oslaie ne- epohom rio RE daživeo je nima Ničeove i Sopenhauerove Srrjdenuel Pileja: Mari uvoz tuđih ideja ili pak na kole Ali ir asid # e + 1 :: + :: iv · Pri -1Ral · i :tacii j jiy Ce samostalan sa žPliom i ciliem da krah građanskih filozofskih si- filozofije, Ribaino 'Kodto Muirilo~ Mendes manifestaciiu idejmog ut'cas DOO u dčepovina šeta svoi stema, dok ie pesnik Zaratustre | ogyakav 'nedosiatak osetno m- Ledo Ivo i drugi jja buržoaskih ostataka u na-– vek o uhke do luke, sunča, se oscftio poslednie dame nemačiVog O ip, O Bynpiliamnslc0-libiča;i Stimac I_% yyiae CNN bez ikakvih dužnosti ma prema romantizma, U praskozorju im. manjuje vrednosti ove knjige ko~ GR OON UDICE M GRLA“ šem društvu. » yekvo uDTO Oe BEO slobodno „ odabranim perijalističkos mnadivanim Niče ja Je, inače, pisana sm, velikom ljiyo; pošto se dugo bavi tim šćavyamie stvari samo oteža(ape O yet doMyi M HoF ja, Rra kale deja). MMaC ·ewuđidiimnnat irihufnin dtyamaz ala Čodmen Je ila aaa | Yen ad vaOJA i Een 1. # užBUudemn jay: 160 ne : B n. Š ć e | = pesnik, maročito uspeš 'G- slovn loii q Sva ju * »pustiti da te nosi i ljulja „natčovekd“ Koji će simbolsafi Pa ipak, oma je rezultat pbošte- evaGPIBL O PODJE VSO ai O: u O kod " samoi društve TORTE ala Ona IOnO'T re nota političke TEO, jadi. DO moz napora dga'se rasvetli odnos moa. je imao jačeg afoniteta. DDLK SODOON : TLaSE O a · daje da tako Dro- fafu svoje pesničke vizije. othri- #ažšista premu Ničem i kao takva _ Zaštitni omot antologije (; ostoje za nicanje takvih vedđe: svoj ki azeći ' ava POYI e Er a: , DTemli i kao takva Sadu POS a Za: OM \ i -”, _| TS UVO INJ nalazeći 0 0 vao je i vrednosti liudskom do braža nizuranlinljivih:ečinfehicai štititn omot Tamiievog „Le idejnih pojava i njihovog j oi vetrometini ne može đa se stojanstva nasuprot baruštini ma M v v Ž i Dučićeyih pešama) je prilimo ya : e oslobodi, a ne zna ni kako đa loerađanšfine. . zaključaka, i neukusan, ; i pron:canja na razna pose .oslobođi, .ostaje sam, s jedne. Ta podvojenost Ničeovog stva- Po. P; Mu dručja naše duhovne de-

· FILOZOFI. 1 S00CIO0LOGI.

skog udruženja za filoz-fiju

:. ua*društvenu"”na~

uku, “u 'filožofiju, u teo. riju + praksu “umetničkog

stvaranja itd. Treba istntaži< vati. konkretne reakcije koje. u pojedinim konktetnim dru · štvenim slojevima izaziVaju.\ 'cbjektivne'protivtečnosti pre laznog perioda. socijalističke: izgradnje, a napose sva opa izuzetno teška iskušenja kojma je faj protes razvilka praćen u našoj zemlji, naro-* čito :od 1948 dalje«.+, | Drugu- jednostranosi metafizičko apsolutizovanje' pretstavljaju” pokušaji povezivanja sa teorijom i praksom . staljinizma, , gde. se radi ' o pokušajima „da se but socijalističkog” rdze“ vitka u jednoj zemlji i usšto birokratski deformisani put razvjtka” preistavi kao jedini put kojim moraju proči' sve zemlje da bi došle do ostvarenja socijo?ižma. ”Ustvari. ovakvi pokušaji staljinističke- deformacije mark sizma su sušta suvrotnosi ljinističke. deformacije mark sizma kab naučne {Teorije dru. štvenog: razvitka. Drug Ziherl je:naročito istakao da je »istoriska „čimjenica. da su sve najdragocenjje teko-. vine koje je društvena mim.. sao u Pašoj zemlji „postigla u. periodu „pripremanja 1, ostvarivanja, . socijalističkih preobražaja postignuto upra vo zahvaljujući stvaralačkoj, primeni naučne teorije i naučnog metoda marksizma na izučavanju. naše. konkreine

stvarnosti radi njenog Dp”YoOgresiVnog menjanja.·. Zato

sve značajno u ragzvitku naše društvene, misli označava ujedno i afirmaciju marksizma na domaćem i među-. narodnom planu«. Zato bi bilo poželino da se iedsnm od buđućih sastanaka novog udruženja podrobnije roza“. bavi raztađivamjem pojedi- | nih načelnih' pitanja koja se postavliaiu pred našu savre sociologi-

menu filozofiju i | in. U eleratu je posebno. ukazana „nerazdvojna , Dpo-“,

vezanost filozofije i sociclo=gije i posebno je podvučeno da je razvijanje savremene dijalektičke i muakterjjalist;č ke filozofske misli. nemogu. će bez :socioloških istraživa=. nja pojedinih . .društvenih,, područja društvenog. života. Naravno da, izyan. istorijskog materiializma kao naučne | filozofije · društva nema ni, opšte sociologije ni Uuslava.j za. zaista naučno soc:ološko, istraživanje. Odađle i. ptroisliču potrebe za što tešnjom saradnjom filozofa i, sOciO-, loga. Drug Ziherl je .podvukao 'tri važna zadšfka, koji še postavliaju pred no-, vo udruženje. Prvi zada'ak ie uspostavljanje što foešnije" saradnje sa filozofima i so” ciolozima drusih zemalja. Drugi reforat je bio po. svećen problemima nastave. sociologije u „Jugoslaviji i podneo ga je prof. dr Lukić. Referat je počeo sa konsta

tacijom da nažalost nasta va sociologije u srednjim

školama “uopšte ne postoji, a da se na fakultetima tek

—

Mihailo Ražnatović:

Nilefi Agarjani, kako naši stari pisani spomenici nazivaju osmanlijske osvajače, nezaustavijivo su madirali ka srcu MKvrope, ustremljeni ka Beču i Mohaču, kad še na jednom brežuljku lovćenskog'gorja udarao temelj otpora azijatskoj najezdi, Oružja vi-

še nije bilo da odoli akamoli da slomi rogove bijesnom. konjaniku koji je iz arabijske pustinje jezdio J'reko Boslora da premeine MKvropu pod svoja kopita; mala smeđerevska Đespotovina izdahnula je u grean,ju davljenika; bosansko-hercegovačka, državica preklana, je bez jauka; Hrvatsku je čekalo krvavo Jirbavsko Polje; iscrpenoj Zeti odbrojani su dani, i Ivan-beg već je pisao svoju gramafu u gluhoj Mtijeci Crnojevića, u poslednjem osfatku slobode balkanskih Slovena, obaveštavajući. svijet koji nije ni čuo ni vidio, niti je htio ni da čuje ni da, vdi, njegovu tragediju: :

»...dopuštenjem Božjim bih izgnan iz zemlje otačasfva mojega ·izmailjskim carem Sultanom: Mehmedom, koji mnoge careve pobjedi i miko mu 656 me mogaše protiviti...« :

Posljednji vlađar Zete, posljednji Crnojević, Ivanov Sin Tuirde, morao je prepustiti zemlju tuđinu, i iz. Budve se odvesti za Vemeciju, ali tim istim putem Kojim je on ofstupio, kojim je »zvamnična« Zeta prestala, da postoji, da, pruža oružan Ojpov, već je· bio masiupio i u Zetu se uselio drugi vid otpora, daleko jači i upormiji i trajniji od sveg oružja: olovno slovo, 5 e

Tražeći oružanu pomoć od Venecije, koju nikad ·

nijesu ni dobijali, a bila im ie više nego potrebna da ne pokleknu pred Anadolcima. Crnojevići su se domogli, možda i ne sluteći, možda i ne predviđajući svu razornost djejstva, najubojniieg oružja, sredstava. za, neprekinutu borbu, za vola: nabavili su šfampariju w Mlecima, u fazbini svojoj, uz pogodbn da duždu, ako ga napadnu Turci, šalju upomoć 1500 Crnogoraca, — i prenijeli je u cernomorska, brda, polažući je wospove manastira ma Ohođdu, iznađ one iste. one glube Rijeke cCmojevića u Rojoj su glam o svojoj nemoći predali zemlji koja im je izmicala ispod nogu i nebesima čijim su »dopuštenjem izgnani«, Njihova zemlja, bila ic vratnički

vroduženje Žži-.

pokorena {ek ondnm kad je w njoj bilo začeto sjeme

otpora: oni su otišli nesvjesni ogromne misi.ie Rhoju su izvršili, Iza njih su oslali dvorovi na Žabliaku, Obodu i Geftinju, i manastiri i grobovi i mostovi i vodenice, i od svega ioga uskoro nije bilo ni fraga, sve je sprašeno prodortom nekera i Dašibozuka. a

pisano slovom sa Obođa nadživjelo je sve to i do- ·

bilo: osnake vječnosti,

»Stvar više božanska. negn \indska«e« — fako. ie, n ushićenit, Tj XIT oslovio Gutenbergov, pronalazak — weć je bila razvila krila mepotčinjenom Mivropom.,

Mrkšinoj Crkvi, One, kao i ona ha Obodu, nijćsu . mogle duže ostati: godinn-dvijie:i gase se, U uslo-

“knjigama 'profovore — o' čemu bi druro,

Njemačka revolucija rastjerala je Gutepbergove đake num razne sfrane; uzaludma je bila njihova za'kletva svom starom učitelju da neće odali njegovu fajnu, lik slova izvezan u drvetu i muafrica |j5punjena rasfopljenim :glovom i. umnožavanje stranica na dvrvenoj presi: jedna ruvolucija izazvala, je drugu, koja se više mije mogla ?Hzauslaviti. Stopamn Gufenbergovih bjegunaca micale šu prve Btampaije: 1464 u italiji, 1470 u' Francuskoi, 1473 u Uprarskoj, 1474 wu. Engleskoj, Španiji i Poljskoj, 1475 u Češkoj, 149? u Austriji, 1483' u Švedskoj, 14% u Carigradu, 1493 u Rtusiji i — Crnoj Gori, U toku nepunog jednog vijeka bilo ih je. više od hiliađe, Tiao da ih je kakav vjetar razasfirao po svo, MEvropi, fako su brzo Nklijale, ·

Cirilovska, slova 80, Oboda 'prenijetm su na Cefi-

· nje, i, kako se mi tu mijesu mogla duže obdrYržafi,

otišla su, zajedno sa prvim obodskim štamparom, zajedno sa Đurđem CrnoJjevićem i starom Zetom, u Mletke. Pomagzači jeromonaha Makayija, sedam obodskih kaludđera, razišli su se ma razme stvane, isto kao i oni Gufenberyovi učenici, i šfampavsinu vještinu sa Obodiu pronijeli kroz mrak vopstva, MaWarije je iz Mletaka olišao wu Viašku, pdje je mMastavio svoj zannf i štfampao ćivilicom prve slovenske Knjige u Jtumuniji; nm Mleeima, je taj posno produžio odbjegli Podgoričanin Božidar Vuković i jeromonah Pabomije »oft Crnie Gori ot Meke« a po po{lačenom Balkanu, stopama Makavijevih bjesumaca, klijaju štampmaije, male, skrovite: 1519 u Goc vraždu, 1531 u Jtujanskom. Manasfivu, 15%) mw Gračanici, 1544 wu Mileševm, 155) u Meogradwu, 1569 "u

vima,· pod kojima su Yvadile nije se moglo više mi očekivati. Btampariina w Mrkšinoi Crkvi posliednja je mrestala da radi. 1566 godime. i ofada pe za

. nekih dva i po vijeka, u našim krajevima koii se

služe dčirilovskim pismom mile bilo Mhnjite šfampom uwumnožene, MU {išini mnwasgtirsleih 'svodneva, Wkaluđeri sm jsftvajno prepisivali Rknijme, ne' doonšfajući da se izgubi trag obođskom slovu, Sve dok Su se otvorile nove štfampariie 1831 m Beogradm i 1834 ma Cefiniwu., Wođena na Obodu sna poslgedniim za cimn slobode, slova ćirilovskog pisma dočekala, su ponovno »ađan,je slobode wu ustaničkoi Rrbiii i Dbwm-· fovnoj Crnoj Goti, da prvim svoiim ODO IT — o Sslohadi, i pravima na slobodu. i borbi prntiv usnietaća (Hovan Stejić: »Sabor istine i mauke« Beograd, 1532 — Njegoš: »Pustinink celiniski«e. Cetinie, 18934).

Tiva, veća, hhjiga o{šfampana mw Kkrilu Johanesa Gutenberga. bila je namijenjena crkvi — Biblija.

I prva obodska Rknjiga — Oktoih, služila je istoj svrsi, crkvi, E}. sve Nhnjige naših py”vvih štamparija, imale Su istu namjenu: da podrže crkvu. Crkve i manastiri, uz koje je i vezan rad {ih štampirija, bile Su, u vremenu od nekoliko vjekova, robovanja, jedini čuvari nacionalne misli, jedina žarišta die hovnih stremljenja, glavni pokretači otpova., Slova, koja su livena u njima mosila su vjersko obiljeŽžje, ali i takva Rkhakva su bila poprimala su i druvi, daleko važniji karakter: sve Šlo. se obračćalo narodu, budilo ga, potsiećalo koliko-toliko na to da mije sasvim pao, izgubljen, prepušten samom sebi, krijepilo ga je u opšfoj agoniji, ulivalo mu. nade, jačalo ga. Prepodobni manasfirski momasi i isposnički inoci, prvi naši mučenici slova i pera, vršili su misiju kojom su prokrčili put kroz stoleća kuute i lanca. Od „jeromonaha Mabkanarija i wjegovih sedam Kaluđera sa Oboda pa do Njecoševomg famparskog šegrfa Milipa Malog sa Cetinja, dugo su pulovala ta slova od olova, da bi iz okrilja erkve, u kojoj su ljubomorno dvžana, prešla, Kao Živa, u narod home su od začetka bila wpućenn, Po f{ragici vjekovnog bitisania ovog naroda, njegova slova dijelila su istiu sudbinu su mjim. živiela su njegovim Žživofom: i kad bi aj njihov život dolazio pređ smrt, kad ne bi više bilo metku da se puca w smrt, onda su se ona lako pretanala w metke: da se ubije smrt, Njegošev sljedbenik MDanilo morao je, u oskudici praha i olova, da slova NijegoBševe štampavije, i, još olovni krov Njegoševe Bilinrde. prelije m puoščanw fannmd: da se odbrani od Omer-paše i tuđipske ordđije. T kad su umnožavana, prenošena ma papir. i kad su prefoanana, mrefvarana u me{ke, ona Su usf{vari obavljala isti zadatak. istu dužnost, istu funkciciw: bila su odbrana, Bila su glasnice borbe, Vjesnici slobode.

S Xa

Na Ohodu još postoji mieste koje se zove Štamparija. Te mijesto zahvmta dva-fri me{fra proDstora, udublienog n zemlji, iz Woje raste jedno drvo, zakrašćeno, očerunano,. usamljenn. Crkva, podipnuf{a umiesio porušenog | manaostiim. ne tako (davno bila je prefvorena W bwnker faliianske soldateske. Obližnin Školn sm s«walili: i sad ziape gavavi. prormwi zidovi. Nikom Živog nijem osfavili ma Obodđdu. Nad RŠtemparijom bilp ie mitraliesko gni-

· jezdo, Ovde gdie su se gniiezrdila prva, slovm mnnše

nismenosfi, mrežile su se wbilačke ciievi ftuđinske Dbemremoniie, Još, i myiiek, fvebalo se, wpali sm, bovili i prtoftiv onor što je zečeto n fom, travom end pokrivonom sobičkn iz homgm + jekrsla nvvm, mnšm sana tiječ: ol{por. U zemlji koi sw eenieših i no{frli vmh"fim eokmlamn. — i Sad oko immpnriije Duja nehaWvn sira fravmljina. Meo i nm srim nft»fim i yaouštemim polinpnama. — nafenna su, prije friđoe« sefnhk gođinn, nekolika slova mekedašnie Šiamnariie. Ona su živjela » toi vemlji, jev ie i ovm zemlja živjela Nmvroz wih. W fom swoiu ih niko, i mikad, me može ni ratfavil{i ni wništiti. ·

_ Ne znam otknd potiče fo ime: Obod. Ali sam siguran da mu je pun smisao i puno značenje wu riječi u kojoj se Mkwije i, Sav, stoji: Sloboda, Uostalom, u kraiu gdje se malazi Obod. slobodu mna-

" zivhju —| PKkolike li bliskosti — Slobod. Prava mi· sija Štamparije sa Obodđa — bila je Sloboda.

Obod, 1?, avgusta 1956

počinje, da” uvodi. Nastava sociologije ims najveće iradicije na Pravnom i Elkonom skom fakultetu. Nastava so ciologije, je potrebna na svim našim fakultetima. a prvenstveno ma fakultetima društvenih nauka. Zato je potrebno osnovati jednu za iedničku univerzitetsku katedru za sociologiju. Ovak-=· kva bi katedra razmatrsla mnogobrojne probleme nastave sociologijć ma celom Univerzitetu “i- predlagsla mere za mjihovo rešavanje, a naročito vođila- računa pripremi mlađih naučnih ka” drova. Takođe bi bostojsla potreba da se osnuje i jedan ihstitut za. socio'ogiju. Što se tiče nastave na srednjim: školama, · ovde je. problem teži, ali: bi trebalo iskoristi ti fekuću reformu odgova”. rajućih. škola i uneti u njihove nastvne planove i na-

raditi programe i udžbeni"e za tu mastavu. ROP,

'Referat prof, Ftnjakovića »O nastavi filozofije u na” šim šWolama« dao je prikaz razvitka nastave i teškoće

Toškoće su bile u malom broju nastavnika. nedostatku udžbenika ı neusklađeno sti republičkih' programa. · Problem” povezanosti, soci ologije. i filozofije · skupšti“ ma je posle referata. det5li no pretrešla, te je dđonet_1 : Rključak đa se pokrene je dan.ičasopis za pitanja iz fi lozofije i sociologije. Skup“? ština je na Kraiju potvrdila rredviđena pravila novo uđ-uženja za filozofiju i 507 _ wiologiju unutar koga su.05 'novana društva .za: filozofiju i sociologiju NLA

Borislav Sayif

stavu .sociologije. kao i d7-

od oslobođehja do. danas. -