Književne novine

LIRIKA UJ TPIRTEVAOJDĐUJ

VILJEM BATLER JEJTS

a *.

NAJVEĆI IRSKI PBSNIK, i zajedno s' Bliotom najznačajniji pesnik dvađesetog veka Koji je pifao cngleskim jezikom, Viljem Batler Jbjts (1865—1939) je, za razliku od Eliota, poče i sničku karijeru interesovanjem za folklorne, galske leg E

\ stičke religiozne teorije nmeo-platonista, Svedenborga i B sjka. kontrast još jače pokazuje Jejtsova vezanost za takozvane „džor„džijanske“ pesnike u odnosu na koje,“i Tehnički i tematski, tova poezija predstavlja direktnu reakciju.DAli već ul! Jejts otkriva dve velike teme svoje poezije. Upoznaje – koja, poput Beatriče, postaje pesnički: simbol lepote 1 a njena revolucionarna “.kilivnost veže ga za politič} Irskoj i osećanje regionalnog integriteta.; U fto,\vreme Ji da se bavi i pesničkom dramom. Sa ledi Gregori kae dramatičarem Sindžom Mao saradnikom. osniva nacio: šte. Prošavši kroz'čistilište duhovnih i političkih Jejts dolazi do pesničke zrelosti,prvi put u zbirci Dp stičnim naslovom Odgovornosti (1914). Romanti i mistička inspiracija u njoj dobijaju svoju inielektual protivtežu. Kako se ređaju njegove zbirke pesama gov pesnički govor postaje u isti mah elemenfarniji i

|) razgovetniji: mistička inspiracija transformiše se u svakodnevnih manifeslacija života a osećanje za univerz nu prirodu pesničke istine postaje novi kvalitet, Jejtsoyoi suptilnog prosedea.

Pesma Među đacima (iz zbirke Kula, 1928. mačina je karakteristična za Jejtsovu pesničku zrelos povodom jednog konkretnog događaja: kao senator Sobi

~ Republike Jejts je obilazio škole; škola iz pesme nalazi se u tel Torđu. Leđinsko telo iz pesme odnosi se na Mod, Gon. Pruditske aluzije u pesmi aluzije su opšteg a ne privatnog fipa: kvatročento ruka je Leonardo, Platon. se bominje u vezi sa teorijom polova i shvatanjem prirođe,kao „senke jdeja“, Arisbo-? tel kao materijalisšta i Aleksandrov učitelj a, Pitagora po svojim merenjima muzičkih intervala i pre svega po: matematičkim, đakle najapstraktnije naučnim simbolima kojima je izražavao. muziku,

Među đacima

ORAČAM dugom, učiohicom, postavljajući pitanja; Ljubazna stava opatica u beloj kukuljici odgovara;

Deca uče računati i pevati,

Citahke i istorije čitati,

Siti i Rrojiti, i svemu vična da budđu

Na majbolji moderni način — za trenutak u čudđu,

Dečje oči zure u

Sezdesetogodišnjeg nasmejanog javnog Yadmika. 1:

a II

[ MMaštam. o jednom: ledinskom, telu, sagnytom, „Nad vatroni što gasne, orpriči koju je ispričala Ka o je 0yub preko il sitnica meka? \

Detinji dam, u tragediju pretvorila — ı . Ispričala, + kao da se maše dve prirode Đomešaše Mladenačkim, saosećanjem., u, jednu, sferu,

IU drukčije, da preinačimo parabol, Platona,

U žumance i belance Jedme'jedine ljuske.

III

I misleći o tom nastupu, bola iP pomame

Gledam čas ovo čas ono dete

I pitam se je P i ona tako stajala jednom —

Je? čak i kćeri labuda mogu maslediti

Svoj deo bezveznjačke baštine =

Jesu PP joj kosa i obrazi bili takve boje,

I na to mi srce pobesni:

Kao živo dete evo 'je preda mnom. f

Njema sadašnja slika Dlavi svestJe li je meka kvatročemnto vuka stvorila Upalih obraza kao da se vetYom, pojila A put joj od, mase senki sazdama? I ja mada mikad od ledinškog Toda, . Nekad imađah lepog perja — dosta s tim, ID Bolje je smešiti se sbemu, što , se | smeši, da se deca We HI bi plašila, 1 iPokazati im da #08toje i prijatna stava strašila.

Koja | bi mlada. majk, sa štvorem. u kil, Što međ, Tađanja izda, . Majka što moa da spava, vrššti, s. mukom, traži beg, Kako joj nalože sećanje il lek, : Mislila. da je mjem sin, kad, bi ga samo videla Sa šezdesetak leta ma grbači,

|Iskupio bol sbog Yađamja | }fi o ' IP neizbesnost svoga smalažemja. E SV

Platon je smatrao prirodu, penom ” Koja svoje šare šara po avetskoj paradigma, stvai; Realniji. Ayistotel učio je šibom

Po turu kralja Kkraljeva;

Svetskog glasa zlatoguzi Pitagora

Merio je guđalom il žicama

Što je 'svezda: pevala i\mehajna Muza Slabi

Stare. prnje ma starim, motkama — da bi se ptica, plašila.

~ VII

I opatice i majke se klanjaju slikama

Ali slike kojim sveće daju svetlo misu 'kao slike Koje ožibljuju, majčinska snatrenja,

Već mir one unose u, mermerni iP bronzami lik. A ipak i- one srca lome — O Prisustva

Koja styast, pobožnost i odamost zna,

I koja svu mebesku slavu, predstavljaju. —

O samorođemi izrugivači čovekovog pothvata;

e VIII

_ Rad cbefa il pleše i onog stamja U kojem telo nije smrvljeno da, ugodi duši Ni lepota rođena iz svog očajanja, Ni mutnooka mudrost iz ponoćnog ulja. O kestenu, cvetaču velika korena, Je si li list, stablo ili cvat? O telo wu skladu, sa muzikom zanjihano,-

o pogledu, ; sjaja kesa. Razaznaje li se plesač od plesa? : Preveo Nikola KOLJEVIĆ'

•

POO

PIŠU: PREDRAG PROTIĆ, VLADIMTE, PREDIĆ, STANOJLO BOGDANOVIĆ, ALEKSANDAR, POPOVIĆ 1I TVRTKO KULENOVIĆ.

7 1 la 'Kranjčevićeva pesnička proza

DR JOSIP ČMELAR, polazeći od toga da je Kranjčevićeva poezija do sada ispitivana i u priličnoj meri ispitana i prctumačena, Š5 BJRO je da a mapisu Kranjčevićeva 'pjesnička proza". odredi vred nosti pripovedaka i ostalih

„napisa u prozi Silvija Stra~

himira. 'Kraničevića. Ćelar je Očio da je Kranjčevićeva proza nejednake vrednosti. povedaka kao što šu „Mućak“ i „Čime se, ljudi NJNE:U je Vvrednošt neo~

j Som postoji veći broj od-

i prigodnih – . napisa PO 2 ali ili

ika repu Po. 8. |O je pisac ovog članka te e konstatacije, „a neki put je. davao 'podrobni e 'Stilistič-

ho e at školskih aha za, dolazio do svojih “ocena i sudova, Čelarev sud mogao „bi se svesti na ovo. U Jčranj čevićevoj brozi bilo je mno- go više efemornog od traj„Rog; ali, ono_ što ima irajnu „Mrednost, iako. je malo takyih priloga, ima. neospornu i dos la značajnu „vrednost, i. freba da „zauzme istaknulo. mesto u

hrvaftsko-srpskoj prozi Kranj ·

Čevićevog vremena.

Pored „_ Čelarevog „napisa svakako treba istaći rukovet savremene slovenačke lirike koju. je. preveo, Radoslav Dabo. Predstavljeni su čilaocima. „Zađarške: revije“ Jože Udovič, Kajetan Kovič, Ivan Minati, Tone Pavček i, Dane

„Pajić, po jednom Đesmom. interesaninije ı prilo-

Među geride »Nacrt iza književnu povijest otoka Korčule do sredine prošloga . stoljeća“ Sijepana Kasipopila. pun dra

0 pote pih! podataka za! istoriju ~

Raso Tmjiževnosti od šesnaes

| tog: do 'deyetnaestog veka. J (P. Pć.) HARPER'S MAGAZIME

Mladi američki pesnici

DAJUĆI. u junskom broju ovog časopisa sumaram pregled struja i tendencija u savremenoj američkoj poeziji i zadržavajući se na imemima pesnika mlađih od tridesef pet godina, Kenet „MReksrot (Kenneth Rexroth) na početku svoga eseja govoni O pop lavi knjiga poezije koje, kao džepna izdanja, izdaju mhnogi američki univerziteti, Ako čovek i uspe da se probije kroz tu bujicu štampane hartije koja pretenduje da budđe' poezija, primećuje da ta mediokritetska ostvarenja toliko otupe čula da je gotovo nemogućr.» primetiti iono ma lo dobrih stihova kad na njih naiđe. Da bi svoj pregled učinio koliko-toliko objektiv nim i potpunim, Reksrot je zamolio desetak renomiranih američkih pesnika da mu na dopisnoj karti pošalju imena trojice pesnika ispod trideset pet godina koje smatraju naj boljim. Prilikom ovog glasanja najčešće su. bila pominja na imena Garija „Snajđera Zary Snayđer, Tima Rejnolđ sa (Tim Reynolds), Edrijena Riča (Adrienne Rich) i Toma Gana (Thom Gunhn). Naslednici Roberta Krili-

ja (Robert Creeley) i Čarlsa

Olsona (Chayles Olson), ured

nika požnatog časopisa „The .

Black Mountain „MRevjev“, Tžonatan Vilijems (Jonathan Williams) i Denis [Denise Levertov) okupljaju oko svoje revije pesnike čiji bi se stihovi mogli opisati kao objektivno slikoviti, bestidno patetični i ironično du hoviti. Akađemskoj tradiciji američke poezije pripađaju TWn Sekston (Anne Sextom), Tom Gan, Fadrijan Rič i Ti" Ttejnolds. Oni še, za razliku 04 svojih prethodnika, .ne

oje ocene sažimao u uopšfe~ ·

"realnim

T,evertov ,

Vi budtijaju na „baroknu me-

'Tlafizičku poeziju koja je pro,

izašla iz teorija Vilijema Empsona (William Empson) Krau Rensoma (John Crowe Ramsom). Njih pokreĆu sasvim suprotni estetski impulsi koji bi se mogli okarakterisati kao neoklasicistički i simplicistički.

Po mišljenju Keneta Rekstoka ~ najznačajnija „grupa mladih „američkih * pesnika okuplja sc oko časopisa” „Cho ice“ i! The Sixties“, i među njima je majimpresivnija ličnost Vilijem Not (Willjam Knott). koji piše pod pseudo-

nimom Sen Žiro (Saint Gi*.

raud). Premda je za SVoj pseudonim uzeo ime Rkaluđera-junaka jedmog. klasičnog pornografskog dela, Not piše

pesme koje se odlikuju čisto-

tom, Govoreći o poeziji američkih crnaca Reksrot primeću-

je “da je tačno da su rasni

odnosi u Americi #žragični,

ali da rasna poezija „poezija _ protesta“, ne donosi ništa movo. Međutim, urednici časopi

Ba od pesnika crnaca traže is OR upravo takvu poezi~

Zanimljivo je da je najbobi crnmački pesnik Le

Roj Džons (Le Roy Jones) odlučan protivnik te urednič ke fendđencije. Kod njega je rasni momenat samo impli'cilno prišutam, U majboljoj novijoj antologijii crnačke po ezije, koju je u Engleskoj ob javila jedma Holanđanka, najzanimljiviji su oni: pešnici koji izbegavaju eksplicitni rasni protest.

'Na završetku svoga Teksta Reksrot se podrobnije zadr· Šava na pesniku koji je u po menutoj anketi dobio najviše glasova, Gariju Snajderu. lako mlad čovek, on je Uspeo da sakupi ogrommo znanje i van školske klupe, stek ne veliko Žživoino „iskustvo. On je budolog, poznaje sanskrit, pali, Kineski i japan=ski, dugo je živeo u jednom japanskom manastiru, a na koledžu je predstavljao senzaciju svojim | „poznavanjem prirodnih nauka i matematike. Međutim on -je . niz godina. zarađivao za Život radeći kao šumski radnik, morna?Y, kauboj, berač voća, obalski s)radmnik. Zato nije! "Čudo što Gabi Snajder ima mnogo šta da kaže i Što je on miajstor „kompleksnog i zrelog stila.

Ne uzimajući u obzir neo i post bitnike, tokom pet posledmjih godina mogao se ste ći utisak da se američki mla di pesnici osećaju lagodnije i više kod kuče i širokom sve tu literature nego nmjihovi prethodnici. Oni su mirniji, njihova krv ne kola onako burno, ali oni su korak bliže položaju literata. „Činl mise da se to mora MKmjižiđ kao dobitak, jer svima je pozna= to da su literati ti koji su na ma u Americi potrebni i koji nam sigurmo nedostaju“, završava Reksrot. (V, P.)

VAPROSY LITERATURY

Tra Ta araaEE Kar arrire razrror eri uza aaa riraerannrra ee) |

Bauk „modernizma” i \ ČITAOCI ovoga časopisa su, između ostaloga, šestom broju da se preko napisa 7 Proskurnikove „Bekstvo. iz zatvorenog kruza“, upoznaju s nekim aspek lima stvaralaštva Artura Alamova. Polazna njena inspi cacija je da pruži što potpuniju sliku o putu priznatog 'Hramskog stvaraoca od umet ničke pozicije oličene u dramama Bžena Joneska i Samjuela Beketa do pozicija koje u istoriji dramskog stvaralaštva imaju Maksim „Gorki, Bertolt Breht i drugi predstavnici teatra' koji se „skrom no trudi da ispriča nešto o teškoćama ·života“ (Adamov). Da bi predstavila to „bekstvo iz zatvorenog kruga modemističkih eksperimenata“, Proskurnikova navodi datume prvih izvođenja pozorišnih dela koja su „otvoreno propovedala oslobađanje čoveka od vlasti racionalnog“, prepričava neka de la Joneska i Beketa da bi —tako stvorila jednu Kolikotoliko uverljivu genezu mnastanka „„amfiteabra“, đa bi pređstavila, Adamovljevo stva ralaštvo kao jedan fremutak slabosti u kome je umetnik podleFao uhicaju trenutne mo de. Jer čitava ta umetnost

mogli u .

slikarstva koji

IZLOG

__ČASOPISA _

„antidtame,. . e, tra sične farse i tome slično“, pej tvrđe) 08 kurniko ve, e ničim privuče M pr nosti žanra i neobičnim prezimenima autora“. I, da nije bilo · Bojlonika apstraktnog su „počeli da govore kako se rađa pozorište koje treba da bude otkriće veka“; ono kod publike ne bi moglo da se ođrži, Dru gim rečima. ta umetnost nema nikakvih vrednosti u se-

'bi koji. bi joj obezbedili eg-

zistenciju nego je morala đa bude spasavana spoljnim uti

'caiima.

Tako i Adamov, „osuđujuči sVoje heroje na delovanje u apsurdnim položajima, pret vara ih u panođije čoveka. Postavljen u svet u kome je prirqdno i obično besmisleno, a famtastično, nevemrovatgo, pretvoreno lu mormu i

· predstavljeno kao jedina isti

na, čovek je' bespomoćno i žalosno biće, Parodijske situacije kojima obiluju rane Adamovljeve drame (kao i farse-košmari Beketa i Joneska) ubijaju u čoveku sve što je ljudsko, pretvaraju ga u njegovu sopstvenu senku“, "O {69i..79)

NRUE DRUTSCHHR LITERATUR u e paaa e—

Radio u NDR ;

JUNSKI BROJ: ovog meseč-

nika Saveza nemačkih pisaca bosvećen je dvadesetogodišnjici Nemačkog demokratskog radija i donosi literar-

ne Yıdove njegovih emisija.

Na počasnom mestu se nalazi izvod iz govora koji je Valter Ulbriht održao na De-

vetom zaseđanju Centralnog.

komiteta, u kome se, između ostalog, kaže: Istina. o mašem. životu je postala mnogosiranija i bogatija. Produbljenje životnih znanja. mora da bude povezano s .Osvajamjem ve like „marksističko-lenjinističke slike o svetu i uzdizanjem umetničkog muajstorstva. Zato je pofrebnije nego” ikad oploditi đuhovni život u umet ničkim društvima i- udružo-

njima“.

Uvodnu reč za' ovaj broj časopisa daje Manfred FEmgel hart, govoreći da su literaTura i radio dve velike duhov ne snage, da obe imaju pređ očima čoveka, a zađatak im je izgradnja društva. U sluča ju nužđe mogle bite dve duhovne snage da posfoje i jed na bez druge, ali je za obe bolje ako idu ukorak. Uvere nja i iđeje koje radio širi veli Engelhart — brzo dobijaju materijalnu silu, i to me samo kad utiču na akcije političke soliđarnosti ili kad slu šaoce pozivaju da pronalaze ekonomske Yezerve i da ostva re nova naučno-tehnička dos tignuča, TI literama delatnost rađija se ostvaruje kroz proc menu mišljenja i osećanja slušalaca, kroz preobražaj starog Adama u novog ČOoveka, Među glosama koje o radio-dramama piše Lotar Kuše nalazi se i ova: „Kako radđdio-drame „dobijamo tako reći 'franko uho fo mam koncentracija na njih ne' pađa teško: treba samo zamyačili sobu (što čovek ne može sebi da dozvoli ni pri čitanju knjiga); a s druge strane, pub lici je dozvoljeno —. što ne odobrava nijedno pozorište — čak i pušenje“. '

Roze Niland piše beleške o saradnji od pisanja do emi tovanja dečjih radio-drama. Posle poezije u prevodu časopis prikazuje novo ime u literaturi: Arif Nakvi. Ovaj &ridesetogodđišnji napredni im dijski pisac je aspirant na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Njegova pripovetka „Jedam prema četiri“ štampa

„na je u ovom broju.

I, na kraju, još: da, citira mo Bernđa Širmera: poriče više značaj masovnih medija radđija i televizije, Go

/voriti danas o dramskoj umet· nosti, a ne voditi računa O”

rađio-igri, predstavljalo bi u najmanju ruku grub propust. T zato je teorijsko bavljenje ra đio-dramom postalo potreba koja se ne može mimoići“.

|L {A.: PJ)

WNikO me-

e. an arni ni u i ru a ana I IIC —eaiJ 'NUOVA ;ANTOLOGTIA: w_u–___Alii nn ana Ouuunanuuunuuimnuuenunanu,

\ Opet o „hovom romanu”

POVODOM Hidretiko ihny{(i spisa Alena Rob-Grijea („Movi roman“) i Žan Bloh>Miše= la („Indikativ prezenta“) nedavno prevedenih na italijanski, Renato, Bertakini objavlju

je opsežan i kritički intoniran | Đapis o „teoriji novog romaTa", Posle kratkog istorijskog pregleda ostvarenja ove Kknji-

| Žeyne škole na čije početke,

"uz Ograde, „Sstavjjia Beketovog „Moloa“, a, na k ai roman „Ita lijanski 'kapričo“ Edoarđa San gvinetija koji je Natali Sarot nazvala „novim romanom najboljeg Kvaliteta", Bertakini ponavlja osnovne karakteristi ke svojstvene bezmalo svim nabrojanim delima: ukidanje ličnosti, nepoverenje u psihologiju, izuzetna važnost koja se pridaje stvarima, namerno i stereotipno tklašaVahje neautentičnosti. Bertakini zamera Rob-Grijeu što smatra da je „novi roman“ jedini predstavnik ftoga razvoja, jedini pravi put u budućnost kome svi ostali putevi moraju biti paralelni i da je do danas jedina koncepcija romana ·bila zapravo ona Bal'Zakova, Dakle, jednoglasno 'i tautologično bekstvo unapred koje čak ni Bloh Mišel ne odo brava, pokazujući na primeni Moravijine „Dosađe“" kako se jednim klasičnim romanšijerskim postupkom, uz neophodan talenat i sposobnost evoOkacije, može otkriti upravo onaj savremeni svet, sa predmetima lišenim značenja, svet nekomunikativnosti i samoče za kojim tragaju pobornici „novog romana“.

Bertakini zamera Rob-Grijeu i odbacivanje psihologije i „dubine“, napominjući da se mora praviti razlika između ! psihologije i psihologizma, između autentičnih psiholoških vređnosti i psihologističkih po . vršnosti. Povodom zahteva đa se „pregradđdi put starom Dpri„davanju dvosirukog značenja - stvarima, realističkog i metafizičkog, naturalističkog i sim boličkog, da se ograniči samo ma stvari kakve jesu, na bogatu i jedinu realnost sađa i ovde, Bertakini se pita kako to postići, kako se osloboditi

„romantičnog srca stvari“ ine

. zadovoljava se Rob-Grijeovim

odgovorom da se mora „zadržati u okvirima novog tipa optičke deskripciie koja odmerava odnose i daljine i služi se priđevom” „optičkim, diskriptivnim, koji meri, postavlja. ograničava i definiše“. To je naipopularnija i najpoznatija odrednica novog rOmana po koioi se on prednje i poverava potpuno onome što ie Antonen Arto nazvao „đermom realnosti" i kojm je dovela do optužbe đa je „novi Yoman“ u svame nastošianit da mačini „fabulu Yazu“ mada svih maniih „balzaWovdkih i drugih anmtronmorentvičnih WYOseđen dđošnn dđofle da ie DroOFnpn čČevelrn iz veta. Sociološko obiašnjenjie koie navodi Bloh-Mišel. da su Za posledniih petnaest podina svoje istorije, od razočarania u Oslobođenje do lažne veličine gpolizma. brolazeći kroz kolonjizlme ratove i ostalo, Fran cuzi živeli u laži. progonieni pretećim osećaniem đa se kod niih reč upnofreblinvn zn „gadne poslove" i da su sada 'odlučili đa „očiste iezik“. Bertakini smatra maiviše simolicističkim od svih i navođi, Montaleovu primeđbu đa napori u smislu „ODročišćnvania“" jezika u raznim. oblicima anti-roma– na, u muzici i likovnim umetnostima, počiniu mnogo pte vremena velikih razočarania. Povodom Bloh-Mišelovog insistiranja na inđikativu prezenta, vremenu koje realno pri kazuje „postojanje, u suštini odvojeno od mene, od objekata, odsustvo svake komunikaci je između mene i onoga što me okružuje“,Bertakini se pita da pisci, upotrebljavajući to

| „gramatičko vreme kinemato-

grafskog pripovedanja“, nišu zapravo zamenil? instrument, da li je možda trebalo da uzmu' kameru mesto naliv pera, da slučajno jedino i pravo remek-đelo njihove književne škole nije film „Prošle godine u Marijenbadu"?

i (T. KJ

oka

KNJIŽEVNE NOV:MMN