Književne novine

}

LIRIKA U PIRIEVOJMDU

Leopold Sedar Sengor

LEOPOLD SEDAR SENGOR. jedan je od istaknutih predstavnika crnačke poezije pisane na francuskom jeziku. Rođen je 1906. u Žoalu. Studirao je u Parizu gde je nakon završenih studija bio profesor, movinar, narodni poslanik, ministar, a danas je predsednik republike Semegal. Izdao je nekoliko knjiga poezije od kojih su mu najpoznatije: »Pesme o senci«, 1945, »Crmi žrtvenici«, 1948, »Pesmc za Najet«, 1940, »Etiopikc«, 1956, »Nokturna, 1961. 1948, izdao je i veoma značajnu »Antologiju savremene crnačke poezije za koju je Sartr napisao predgovor.

In memoriam

Nedelja je Ja strahujem od svetlosti slične licu kamena. Sa svoje staklene kule gde žive migrene, Preci nemirni la posmatram krovove i brežuljke u magli Ul tišini — dimnjake njihove duplje i oblake. U njihovom koračanju spavaju moja umiranja, svi moji snovi sačinjeni od otrova Svi moji shovi, poreklo izmišljeno prostrto duž ulica, i zamršeno sa poreklom pokolja. ] sada, u svojoj osmatračnici kao w predgrađu Ja sanjam svoje snove rasejane duž ulica, brežuljci spavaju , | u podnožju Kao povlavice moga plemena na rivi u Gambiu i Sabunu. Na Seni, u podnožju brežuljaka. Pustite me da mislim o svojoj smrti! Na stubu jačerašnjice Tusena, univerzitetske svečanosti na - , Suncu ] mišiavne uspomene na nekom groblju. O Smrti koja si uvek odbijala umreti, koja si se opirala Smrti Do Sine do Sene, i u mojipi venama lotiin, u #10M1 O | poreklu razbijenom Zaštitite #ioje snove kao što ste uradili sa svojom decom, izbeglice nogu slabašnih. O smrti! odbranite krovove Pariza u žalosti božjoj Krovove koji štite moje Wive Moju kulu sigurne OopdashHosti, ja silazim na ulicu Sa svojom bracom belih očiju Tvrdih ruku. i

Drugovi

Je1/ ly 29

Druže.

Hteo bih da slomim svoju crnu kožu JI oHo Što me brati,

Hteo bih da sasečem svoj bristup Ovo?, ivoje strele podrugljive.

Dyuže,

Hteo bih s druge strane tvoje kože potamhele krvave oči JI tvoje ruke,

Da, zaronim do tvoga srca, do tvojih utroba

„Osetljivih.

Poseta

Sanjam u suloh bpritishut jutfoh!.

Moja poseta umara dane

Mrive godihe, uspomene decenija

Kao povorku mrtvih sela na zagasitom horizontu.

To isto nebo boprskanho lažima

Isto nebo koje uzbuđuje prisustvo skrovišta

Isto nebo uplašeno od ohih koji su proračunali smrt Evo kako se približavaju moja umiranja...

Ja sam sam

Ja sam sdm na TavhHici

I u noći .

Sa drvećem koje je zgrčila studen

Koje se savijeno pripilo jeđno uz drugo.

Ja sam sđm na Yavhici

I u noći . .

Sa očajnim pokretima koji uzbuđuju drveće Koji ih lisaate oslobađaju izabranih ostrva.

Ja sam sdm ma ravhici

I u HMoći.

Ja sam samoća na telegrafskom stubti. Duga putanja

Koja hestaje.

Sneg nad Parizom

Gospodaru, wi ste posetili Pariz ma dah vašeg rođendana Jer bili ste maskirani i zli . Imali ste »lemenitost hladnu za studen hehHaYušivu Za belu sm?t. De Sada ema . Toga jutra, kada su fabrički dimhjaci koji pevaju jednoglasno Istakli bele zastave : — »Mir svetu dobre voljel« . e . Gospodaru, vi ste predložili sheg iz Vašeg Mira u vreme deobe zavađene Evrope Španije u Yrazdofu | wi | N ; I Bumlovnog Jevrejina i katolika u hategnutosti hjihovoj hiljaditi četiristo kanona brofiv planina vašeg Mira Gospodaru, prihvatam vašu belu studen koja zaudara foliko na začin. Evo, neka je moje srce takoreći na dnu kao sneg pod suncem. Zaboravlja#t LR VOLE Bele ruke koje vuku kočije strelaca koji ruše carstva Ruke koje šibaju robove, koje šibaju Y\as : Bele ruke napuderisane, kojima vi pljeskate, ruke obojene puderom koje me ćuškaju Ruke sigurne koje su me prepustile u samoći u TFZNJI Bele ruke koje uđaraju šumu šumno koje dominiraju · Afrikom, u centru Afrike Pravično i strogo, Sara velika kao prvi ljudi koji sortira] vaše mrke Tuke. One okrutho obaraju crne šume da bi se načinio put železnicama. One okrutno šume u Africi sa spas, civilizacijje što Je nedostajalo prvim podmuklim ljudima. Preveo Radivoje Pešić

DIALOGI

O savremenom junaku

KAKAV JE LIK savremenog čoveka u našoj posleratnoj literaturi? Da bi se Oodgovorilo na ovo pitanje mora se prvo znati šta je to savremeni čovek. Ko je taj, odnosno šta je to što određuje kritcnije savremenosti? Kako kombinovati umetničke i izvanumelničke kriterije savrecmenosti? Na ova i druga bitanja na temu »savremeni junak«, pokušava da odgovori Mariian Kramberger u mariborskim Dialogima (br. 8—9.

U pokušaju da ova pitanja obuče u ruho teorije pisac članka ipak konstatuje da me može mimo realizma civilizacije srednjeg sloja, mimo romantičnogp realizma naše revolucije; čak mu se i klasično Dostavljena romantična dvoinost »svet i ja« čini bitan konstituitivan elemenat savremenog čoveka; taj čovek bi nerado pristao da mu se oduzmu pozitivne dobiti novoromantike, apstraktne likovne umetnosti, kao i apstraktne

„poezije i proze; on ne može

mimo sasvim nove senzibilnosti, nove materjinlno strukfturalne svesti. Šta onda? Združiti sve teorije u veličanstvenu sveobuhvatnu #sinieyu? To takođe nije moguće. Problemu utvrđivania savrcmenosti nekovevn ili nečega moguće je približiti se samo s količinskim mišljeniem, znači obrascem: sve Što lesle postoji, i sve što je danas savremeno je, čime nije moguća filozofska ekskomunikacija u stanje »stoprocentno9« ontološknoe oereha; mada ni dve međusobne pojave kole postoje nisu iednake po meTi, po intenzivnosti i ekstenzivnosti, manifestaciia savrećmenosti ima svoiu svecifičnu manju ili veću količinu, kojom je u opštoj savremenosti Pprisutna. Iz ovakvog razmišljanja potvrđuje se stara, tako upotrebljavana mudrost da su neki među nama »veći« ljudi, a drugi manji. I to bi ostao jedini praktično upotrebljiv kriterij savremenosti.

Time bi odgovor na pitanje kakav je načelno lik savremenog čoveka u našoj posleratnoj literaturi bio lakši. Kramberger je odgovore SVIstao u četiri tačke: 1. Savremeni čovek u slovenačkoj posleratnoj literaturi je svakako prisutan, jer jednostavno odsutan ne može biti. Sav kritički „radikalizam · kojim se ta prisutnost negira dolazi od pristalica one teorije koja brani svoj »model« junaka. 2. U kojoj meri je savremeni čovek prisutan u našoj savremenoj literaturi? Prisutan je tačno toliko koliko je prema društvenim merilima podigao stvaralaca iz sebe koji su ga u literaturi »učinili prisutnim«. Ili, kako bi stvar postavio Pirjevec i njegova škola: svaki narod i svako vreme ima takvu lite-

raturu kakvu zasluži u količinskom bilansu između zbira »imdividualnih supstanci« savremenika na jednoj strani, i zbirom mjihovih delanja na drugoj, što čini njegovu

»speoifičnu prisutnost«. 3. Koja od nabrojanih teorija o savremenom čoveku ima danas najviše uspeha i koja će u budućnosti relativno majmoćnije mwiicati ma 1O kako

će istorija definisati savremenog čoveka? Ona čiji će »pripadnici« pokazati najviše stvaralačke supstance i zbog nje utisnuti današnjem stvaranju najmoćniji pečat. Ako su to egzistencijalisti, delinisaće za sva vremena današnieg čoveka egzistencijalističkim kategorijama, a tako isto realisti, novoromantičari itd. 4. Pa ipak, zaključuje Kramberger, savremeni čovek u našoj posleratnoj literatuTi je manie prisutan u odnosu na izložene individualne stvaralačke supstance. Uzrok leži u izvesnoi usplahirenosti kada se odlučuie koja je od navedenih teorija prava. I ovo ne bi bilo sudbonosno kad bi im potpadale samo ulizice kulture, ali na žalost, takvoi vrtoglavici podležu i mnogi potenciialni stvaraoci. Kada bismo imali nešto manje fanatika sociialističkog realizma, romantike, novoromaniike i egzistencijalizma, lik savremenor čoveka u dosadašnje četiri faze naše posleratne literature bio bi punii i zanimljiviji. Vreme je dakle, u našoi produkciji svakako prisutno, a zavisno ie od formata naše »individunlnc stvaralačke suopstance«, Treba međutim biti svestan, da i u ovakvoi vrsfi delatnosti vlada čist biološki darvinizam gde će veći ostati a manji propasti. Ljubiša Đidić

· vidovima.

LES NOUVELLES LITTERAIRES

Prevlast kritičkog duha u francuskoj literaturi

U: BROJU OD”"12. septembra ovog starog književnog lista objavljen je članak ŽotžaEmanijela Klansijea »Gde se nalavi literatura?« Ovaj tekst predstavlja, u stva, izlaganje poznatog francuskog pisca na jednom skorašnjem simpozijumu na kome sc raspravljalo o različitim tendencijama i problemima karakterističnim za savremenu froncusku Književnost. .

Po Klansijeovom mišljenju, danas ie u Francuskoj „kniiževnosti najizrazitiji Kritički duh u mnogobrojnim svolim Pre svega, kritika se služi delima kao pretekstom. Ona je umesto da bude pažliiva i verna pratilica stvaralaštva, postala najvažnija aktivnost.

Prevlast kritičkog duha manifestuje se i u samom stva-

ralaštvu. Uvek je Kkritička komponenta bila prisutna u nastajanju dela, ali danas, kaže Ž-E. Klansije, njena uloga je postala centralna. Ona bpotiskuje stvaralačku imaginaciju. U takvim mnogobrojnim knjigama, gde je, kritička svest prigušila maštu, nalazimo zanimliive osobine koie su, međutim. isključivo inielektualne i formalne prirode; a to yeć nije dovoljno. Samo je ono delo dostojno toga imena koje budi u nmama, svojim mnogobroinim odiecima, jedinstveni Život duha, duše, srca i čula. Da bi iedna knjiga imala tu moć treba naipre da angažuje celokupno biće stvaraoca, a ne samo njegovu inteligenciju, ukus, znanje ili veštinu,

Zoran Milošević

—: zr -đNHIIUIČČGOOIRRIČČČ

RINASCITA

Umetnost i realizam

»RINASCITA« prenosi jedan deo predavanja koje je čuvcni austrijski estetičar marksista Emst Fišer nedavno održao na Bečkom. univerzitetu. Polazeći od preciznijeg terminološkog razgraničenja, on ne može da se složi sa Rožeom Garodijem i ostalima koji govore o »realizmu bez obala«, jer ako se u pojam

VELIKI SPOMENIK SRPSKE SREDNJOVEKOVNE, UMETNOSTI I KULTURE

Manastir Studenica

dobio ie svestranu i iscrpnu monografiju u redakciji: ı sa uvodnim tekstom dr Milana Kašanina

. Studiju o studeničkoj arhitekturi i skulpturi napisao je dr arh. Vojislav Korać; Studiju o freskama napisao je Dušan Tasić, isto-

ričar umetnosti:

Studiiu o studeničkoj riznici napisala je Mirjana Šakota, istoričar umetnosti.

Uredivački odbo;: dr Đorđe Knežević, dr Branko Jovanović, Mihailo Maletić, dr Jovan Milićević i Ta-

nasije Mladenović.

Recenzenti monoprafije Studenice su:

dr Lazar "Trifunović, upravnik. Narodnog

muzeja, i

dr Jovan Milićević, docent Univerziteta u Beogradu.

Urednik:

Mihailo Maletić

| Knjiga je velikog formata (24x34 cm) i bogato ilustrovana reprodukcijama, među kojima je 160 u crno-beloj tehnici i 24 u koloru. Povez celo platno s zlatotiskom i višebojnim omotom: svaki primerak knjige imaće posebnu zaštitnu kutiju.

Knjiga je upravo izišla iz štampe.

Od svih crkava u Srbiji koje je u drugoj polovini XII veka podigao veliki župan Stefan Nemanja nijedna nije bila toliko značaina i uticajna kao Bogorodična crkva u Studenici.

U srednjem veku studenički manastir bio je prvi među srpskim manastirima. Podignuta za mauzolej velikog župana Stefana Nemanje, Bogorodica studenička bila je mauzolej i njegovih naslednika.

Sagrađena između 1183. i 1195. i ukrašena freskama 1209, Studenica je svojom arhitekturom i Jepotom dekorativne plastike i fresaka jedinstvena među našim kulturnim spomenicima.

Freske Bogorodičine crkve idu među najstarije očuvane primerke srpskog živopisa; prve su na kojima se nalaze signature naših starih majstora i prve među svim freskama prikazuju događaje iz srpske istorije. Pored istorijske vrednosti freske iz Studenice značajne su i po svojoj izuzetnoj lepoti, kojoj je ravna lepota građevine i njene dekorativne pla-

stike.

Monografiju o manastiru Studenici izdalo je Novinsko-izdavačko preduzeće »KNJIŽEVNE NOVINE«•«. Knjiga se može naručiti kod izdavača, na adresu »Književne novine«, Beograd, Francuska 7.

Cena knjige u prodaji iznosi 150 novih dinara. Pretplainici »Književnih novina« i »Savremenika« ovo retko delo mogu da dobiju po povlašćenoj ceni

od svega 100 novih dinara.

NARUDŽBENICA

Ovim neopozivo naručujem monografiju o manastiru Studenici u izdanju NIP »Književne mnovine«,

Ime i prezime:

Adresa:

Uplatu sam izvršio preko žiro-računa »Književ-

nih novina« broj 608-1-208-1. Pretplatnik sam »Književnih novina« od

»Savremenika« od

Potpis „

realizam može uključiti sve ono što oni ukliučuju: i Homer i Eshil, i Dante i Šekspir, i Kafka i Beket, onda nam je taj termin nepotreban i dovoljni su termini koie smo i pre njega imali, ti. literatura i umetnost. Bliži ič istini u nešto većoj meri PDristup jednog Lukača koji pojmom realizam označava svu književnu klasiku, ali je smešno to što on od takvog realizma pravi nekakav kniževni zakon i obara se u njegovo ime na. modernu kniiževnost. Naibednije je ono shvatanje po kome se realizam, uz odgovarajuće prideve, protura kao odraz iednog molitičkog stava, jedne ideologije, i gde svrstavanje jednog pisca u jednu tako određenu literarnu struju znači istovremeno i vrednosni sud o tom piscu: Bert Breht je u početku nazivan nihilistom, zatim ~ Kritičkim realistom, da bi tek na kraju, pred smrt i posle smrti bio pripušten u sferu socijalistič„koe realizma.

Zajedno s Auerbahoni. Fišem realizam shvata kao istorii ski fakat, kao literarni metod koji je preovladavao ıı određenom istorijskom periodu, koji se zaista razvijao u doba razvitka buržoazije, ali kosa je sasvim besmisleno zbog topa nazvati »buržoaskim«: postoje na hiliade romana fakozvanog »socijalističkop Yealizma« koji se od romanan »građanskog realizma« razlikuju samo po materiji koiu obrađuju, dok istinska umctmost revoluciie, limetnost Brehta, Babelja i Aizenštaina, donosi jedan potpuno nov formalni svet i time svedoči rla ie: epoha u kojoj ie masftala bila istinski revolucionarna u svakom pogledu.

Fišer konstatuje ove bitne karakteristike realističkog književnog pristupa, a u odnosu ma pristupe koji su vladali u literaturi ·pre i posle njega: prvo, shvatanie da je sve Što ?Ostoji u realnosti dostojno umetnosti, ružno kao i lepo, uzvišeno kao i obično. Čovek »niskog« porekla može biti heroj a da ne ispadne komičan, što u ranijoi literaturi nije bio slučaj. U tome Fišer vidi najveću zaslugu, trajan doprinos realizma literatuni. Kao karakteristika, ali ne i kao doprinos literalswi bitan ici postupak preciznog opisivanja svakog sada i ovde: masa fakata iz mnajraznovrIsnijih oblasti znamia kojom operišu Balzak ili Valter Skot, dosadna je za savremenog čitaoca, a znanja koia mu one pružaju naći će, mnogo bolje organizovana, u odgova-

rajućoj mrofesionalnoj litcraturi. Modema #literatura oslobodila se fe lažne celovitosti svodeći svet ko-

ji Je se u slučaju konkretnog dela tiče na nekoliko važnih detalja, što omogućuje potounu usmerenost na DOctsku koncentracihi, kao ko: Kafke. Brehta. Beketa. Fišer ne prihvata Engelsovo shvatanie da je realizam umetnost »tipičnih karaktera u fipičnim situaciiama«“. on tvrdi Ja su tipični likovi kao Ema Bovari, Nana, Fransoaza, braća Karamazov, Švejk, i u realističkoj književnosti pre izuzetak nego pravilo.

Tvrtko Kulenović

KNJIŽEVNE NOVINE