Književne novine

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ :5

Слика као отуђење

Бошко Рисимовић-Рисим Слике, Галерија Дома ЈНА, Београд

НЕКА ЧУДНА, имагинарпа светлост обасјава платна Бошка Рисимовића, навире у просторе слике са свих страна, из самог ткива дела, из оне неухватљиве дубине елемента који носи своју властиту тежину и наметнуту снагу стваралачке воље, Али јоти више, та светлост навире из дубине личности, из перманентног доживљајног сукоба са светом и временом који се рапионално, више него емотивно, разрешава у грађењу дела као „друге реалности“,

виђене унутарњим оком визионара и де

финисане као општа материја за једну личну поетику сликара. О Рисиму је писано доста (и различито), о његовим истинама и заблудама, стицајем околности као да су најтачније речи исказали песници, али што се у овом тренутку мора нагласити то је да Рисим данас, у својим најбољим делима, налази све адекватнији израз за своје подсвесне љубави, нека је то Србија са њеним рекама, крајпуташима, сахранама и свадбама, Србија прошла, носталгична и непролазна, или Србија на прелому, непреболна и неисказана. Па ипак, без дорађене стилистике, без укроћеног средства, без зрелости визије и це-

Пир и пјева А Дара рашка мана нара Ае ттр

| |

| | | ; | | |

ПИСМА УРЕДНИШТВУ

БИТЕФ – ПРЕЗИР ПРЕМА ПРАВОЈ АВАНТАРДИ

Драги уредниче,

Узбуђење и згражање над оним што сам видео на почетку овогодишњег Битефа није ме спречило да присуствујем извођењу и осталих представа, разговарам кад год је то било могуће са њиховим учесницима, а пажљиво сам пратио и одјеке ових збивања у нашој средини и са достојанством издржао све увре“ де којим су ме у својој раздражености обасули најватренији заговорнипи сценског ексхи“ биционизма, тривијалности и девијација. Када сам о свему размислио дошаа сам до следећих закључака:

[. Битеф овакав какав је вије инспирисан ни нашом а ни светском позоришном ситуацијом. Све стваралачке дилеме, трагања за новим формама израза, откривања пуног смисла сценске илузије —- полазе од театра и циљ им је театар! Отуд је авангарда одувек била и вероватно ће бити— перманентно от“ кривање могућности, потреба за превазилажењем постојећих вредности и тежња за тотали“ тетом који нам се у уметности као и животу чини недостижвим. Бранећи уметност од нкасртаја вулгарности ми не бранимо постојећу организацију већ право на слободан развитак и тежњу за аутентичношћу. Група снобова приватизирала је циљеве ове манифестације, злоупотребила своје позиције у нашем културном животу и покушала да нас присили на одрицање од уметности, Овакав

една

какав је — Битеф је пронзвол једног нео. колонијалистичког става — према уметности и животу.

2, Непристрасна анализа представа на ово| годишњем Битефу непобитно открива — да није виђено ни у детаљу ни у целини ништа што би било заиста ново, слобод| но н авангардно. Овакве ексхибиције су се у | много свежијим издањима могле видети на | америчкој источној обали још пре десетак го| дина. Сви учесници говоре о слободи — али | човек ни у животу ни у уметности не може

бити' слободан ако то тек пожели. Битефовске — |

аовите инспирације остао би Рисим, као | и толики пре њега и око њега, на дес- | криппији мотива, документу и фолклорној бизарности, % Судећи по овој изложби _ која је у ствари, приказ шестогодишњег рада, Рисим је ушао у нову проблематику слике кроз капију својеврсног отуђења: од наративног, литерарно обојеног садржаја он се окренуо ка оном другом лицу стварног које иманентно живи у токовима · временског пролажења, али чија физио- | /“ номија добија праве обрисе тек у дорађеној природи дела. То је, у ствари, она надреална компонента, она над-стварна, наслућена и из подсвести извучена истина о тајнама света као нашем простору, од рођења до смрти. Види се то у његовој „Тихој улици“ као пн у „Јутру на Морави“, у слици „Вече“ као по у „Раднику Твоздену“. Слика се отргла од своје примарне инспирације, она се домогла права на аутономни живот, безвремени ни све времени, јер се затворила у смисао своје властите природе. Тако је онај болни пас, бачен у своју изгубљеност љубичасте сенке, у глувом дану једне нестварне каскаде. времена, остварен као симбол човекове. бачености у неизвесност трајања, али остварен језиком чистог ликовног елемента, елементарног и непорецивог. Мотив је тако сведен на инспирацију, док је средство — боја и њена недокучива потенција — добило улогу градитеља дела у“ пуној мери његове једнакости са умет» ничком истином. Само тамо где је идеја, | као у слици „Ускрснуће“, на пример, про : вшше воли да не мисли ништа ступајући с једног прага на други крчила себи пут у први план изражавања и да гледа како из облака настају велике пловеће руке н беднике који ништа не разумеју, М ту су. им постала можда примарна снага инсци- | којв ударају У прагове као у велике дирке прстима | као ни у свему другом, неискрени и непоштени ' рације, слика је лишена духовне. компак- иљра се за њима лупа нотама по истим диркама # — јер вређајући друге непрекидно и нарцисотности и заустављена на ивици доречено- , свира и певуши. | идо говоре о својој прогресивности, раликасти. . ( . | лизму, борби за слободу, будућност и ко зна Има Рисим једну чудиу, чулну и за- У сваком послу. мора да буде и радости за које све приватне комплексе. При _ свему љубљеничку потребу да бојом и њеним сважи добар чувар пруге је и детињаст томе баратају великим речима чије значење флуидом, рукописом и светлошћу оства- окрене се понекад кад пожели да све пусти и пругу и бескрај не разумеју и откривају да заправо са прори динамичку арабеску која своди мнош- да престане са чувањем да све оде +» бестрага блемима уметности немају никакве везе, Онн тво на једно, конструкцију на композици- погледа да ли га не гледа шеф станице упорно постављају питање: с каквим правом ју, идеју на њену ликовну суштину. Та па се онда затрчи напред назад по празговима понара судимо овом свету и временуг — и при том арабеска даје слици чврстоћу, анатомску по шинама се проклиза. заборављају да смо ми део тог света н да је | основу и право на самотрајање. Рисим је и то је посао шеф станице то не би разумео природно Што настојимо ла му дамо одређеосетио ла његова композиција лежи на али баш тако у игри неке кварове је открио | привидно недораћеном детаљу, на њего избегао несреће шта би било да се није играо.

вој спремности да се својом недовршеношћу уклопи у хармонију целине, па му је једна сенка и плава и жута и љубичаста, као што су му и стварне пропорције у односима нереалне и због тога му је девојка већа река ол реке, пемирнија и пунија таласања.

Рисиму не лежи монументалност. Он по томе није наследник наших безимених фреско мајстора. Чак и у великим фој» матима он слику гради партикулама 0осветљене боје, постављајући их у просторне планове који суперпозицијама повришна више отварају унутрашња тространства ложивљаја него илузије визуелних задовољстава.

СА ИЗЛОЖБЕ У ДОМУ ЈНА У БЕОГРАДУ — БОШКО РИСИМОВИЋ-РИСИМ: ВЕРЕНИЦИ Т (1969)

| . ћ Љубиша Јоцић

СВЕ ДЕВОЈКЕ ТРЕБА ДА ПУТУЈУ

И зими и лети увек исти број прагова железничких исте скретнице

и зими и лети чувар пруге је чувар гвоздених шина које јуре у бескрај и које се никад на састају | тамо где су постајале једна линија | почињу поново | и чувар пруге је чувар бескраја | : : · и збуњен је пред самим собом | Нали и најватренији пријатељи Битефа, како човек који је коначан 3. Битефови браниоци нису спремни ни на да сачува бесконачност. Г | какав истински дијалог. Они се служе терором противнике, или у најмању руку људе 1 здравог разума и укуса, који себн – дозволе луксуз да изразе како им се нешто не лопада | — одмах проглашавају Малограђанима. 38робљетишма конвенција, конзервативиима. чуварима једне преживеле културе. догматишима и траже прилику да их пемеју као примитивце

нање да су сви онн Мање или више заробљеници извесних жеља, самообмана, неспокојства и отуђења. Преображење се не може извести ни терором ни Физички наглашеним покретима и тривијалношћу, Њихово лонашање, начин размишљања и поступци везују се искључиво за атмосферу андерграунда, а он ни у једној области уметничког изражавања до — | сада није дао вредније резултате, Ово што смо — | видели — то је углавном конфекција. Уосталом, индиректно или директно, ово су приз-

миља пети

Иде тако са торбом пуном алата и гвозденом полугом

обилази свој део и размишља да други део чува

други чувар пруге и да сви чувари пруга чувају бесткрај

и замори се од мишљења и више воли да сг преда брујању шина музици телефонских жица порсд пруге

јалистичке психологије запоставио _ домаће стваралаштво. Представе наших уметника нису уживале пажњу колико сурогати из дру-: гих средина и разумљиво је што су им изостала очекивана признања.

5. Битеф данас постоје да би задовољио снобовске амбиције малог броја људи из наше средине. Негативно утиче на младе људе, злоупотребљава њихову радозналост и љубитеље позоришне уметности усмерава на лош укус, тримитивизам, незнање, анималне инстикте и презир према истинско! авангарди и уметнос-

Шеф станице то не зна јер никад није по железничким праговима израо ом не зна како се они слатко лети сунчају заливени мирисом борова како чезну да се врате завичајним шумама

како је велика тишина око пруге чује се зрикање зрикаваца

пуцкетање варница излетелих из локомотиве

или се зацрни на шодеру коломаз исцурео из дизелке

или се зажути међ траговима. тованце исцеђено из путника

који ко зна где је већ стигао

или златна љуштура чоколад-бомбоне остане у дивљини међ шинама не мање чудно нето да је на трњу разастрта балска хаљина.

ни смисао. 4. Битеф је управо због своје неоколони-

на рана ара

Шеф станице је шеф станице која увек стоји и у којој он стоји | | у којој све стоји возови тине трагови . ти. Зато остајем потпуно кол свих својих опсер-

у којој стоји станица пио у станици шеф станице | вација из првог писма и спокојно се враћам те-

исим је, по концепцији, техници и та ; Е „о: , . пе "амфевуакс 5. сведстнима еликар клавичнр. Он своје у станици стоје сатови који стоје у станици А - културном животу. Мико нема права да нас И аи а Др је у у станици стоје путници који јуре и мотају се и који стоје прави глупацима.

нутрашње просторе пројектује на површи | 4 тој у. | 7 станици стоје рампе фењери звиждање гиалтери и звучници. ну платна елементима из света виђеног, 5 у јегв фењер ' Р он С поздравом

несвестан да лп је то у сфери овог или | жног изма, чиме само потврђују своју АОСАеАНОСТ.

Чувар пруге игра скаче а преврће се преко железничких прагова

и мисли на станину која стоји и шефа и шефовицу у станици коти стоје и зими и лети станица стоји и шеф и шефовина стоје а зими је још досадније стојати нето лети 4 | прагови пруге се замрзну и шипе постапу тако ледгне када их додирнеш: опеку и кожу скину са руку ) ц док мисли на зиму њему постаје топло ; | јер мисли на кћер шефа и шефовице која никад не стоји

ни кад стоји

која стално игра и јури да све возове дочека и да све возове испрати и док гледа широко отворених очију у спуштене засторг

спаваћих кола у рупичасте рашмупане главе путника

који носе преко рамена фотографске апарате

и док стоји и гледа у вагоне који стоје она лети

и путује и: путује.

· Петар Волк

Срето Бошњак

Чувар пруге игра и преврће се преко злата железничких прагова преко бескраја изнад бескраја

и мисли на.кћер шефовица и шефа станице

баш та брига за шефа старог рогоњу шта та се тиче

шефовица што чезне за гаравим момцима из локомотива

он мисли само на кћер шефа и тефовице станице 558) на њену жељу да кутује о. ||

м да ба боље мислио он све више ноиграва

пг мисли и сања КЕ како би једна девојка која је можда ипак коначна стигла до бестраја м двања и мисла мо најзад је смислио

да све девођсе Треба да путују.

афина митре са ттн

Ју КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ [0