Književne novine
СА ХГ МЕБУНАРОДНОГ ОКТ ПИСАЦА У БЕОГРАДУ |
БАРСКОГ СУСРЕТА 54
КРИТИКА Н СТВАРАЛАШТВО _
Жорж Естивал
И НА ЗАПАДУ УЛАЗИМО У ЕРУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ УМЕТНОСТИ
Е + РАЗВОЈ класичне уметности текао је стварањем правила и конвенција те уметности, Постепено, током генерација, ствараоци су давали свој допринос томе. Тако је Ронсар дао речник; Вожла је створио граматику; Малерб је увео извесне принципе не обазирући се на језик, да би дошао до поезије и, њених правила стварањем правила; са Боалоом имамо, затим, процват класичне теорије; најзад, у ХУШТ веку, видимо како. се гасе та теорија и то књижевно стварање. 5
. Насупрот томе, модерна уметност, по.
лазећи сасвим другим правцем, тежила је
да се потпуно ослободи ограничења, којима су је спутавала правила, Видимо, тако, једно ослобађање код романтичара, који не напуштају у потпуности стих као пра-
вило, али се ослобађају принципа класици.
зма. Касније, симболисти су свели поезију на прозу, избрисавши сва правила. После тога, гледано и даље из ове перспективе,
прво симболизам а затим надреализам, у-
дарају. на структуру саме реченице: нема више поезије у класичном смислу речи, већ постоји реченица, и то реченица ра-
стављена на речи које се слободно пове--
зују.
Ту су се нашли летристи око 1945—1950. године. Према тој теорији, остало је још само да 'се дође до распадања језика и да се, према томе, разори реч да би се дошло до оног основног, до знака. Иако ја лично не. прихватам ту методологију, морам да констатујем да се она, историјски гледано, данас у великој мери оправдава. .
Тако, полазећи од овог примера, долазимо поново до две дијалектичке поставке: грађење (у првом периоду класицизма) правила поезије, затим, у другом периоду, њихово рушење и, коначно — стваралачка позиција постаје критички чин, пошто на основу историјске критике правим селекцију, помоћу једне дијалектике, која ми омогућава да налазим различите нове елементе које треба произвести.
Такав метод се: није примењивао само џ“ поезији. Он је примењиван у готово свим областима уметности, Захваљујући њему, родила се једна нова врста идеографске уметности, на плану сликарства и романа. Тим методом створен је читав низ радова из области позоришта. Поштедећу вас, наравно, набрајања свих теорија које су роБене; из -те историјске анализе, из тог процеса употребе критике за циљеве ства рања, 1 Е А . .
Стигли смо до педесетих тодина. Отпридике у то време запажа се уопште политизација авангардних покрета, Они који су У њима учествовали тих година, 1950—1960, џ Француској нарочито, знају да се кретање у правцу заузимања политичког сте ва, у. прилог марксизму показало у многим правцима. Хтео бих да напоменем да се теорија о којој сам вам говорио — која
се, очигледно, развила из једне. хегелијан. ске концепције — морала, сасвим природно, даље развијати, па је од теорије о ле пом, од теорије која је служила као ослонац' стваралаштву, од оне идеалистичке | концепције коју је представљао летризам, могао да се пређе на једну марксистичку позицију. · у а о
о Треба, „најпре, констатовати да. су ова два: схватања „дијалектике одговарала У стварности историјским и "класним фазама. Уметност класицизма. одговара, 044" тледно, уметности монархистичког друштва. у: Француској. "С. друге „стране, замисао. 0 рушењу језика, коју налазимо. у модерној уметности, одговарала је уметности буржоазије, · у . р 1
Овде се:треба, наравно, задржати и констатовати да је, у основи, уметност ари. стократије била уметност стварања. извесног броја правила друштвеног живота, а да је, напротив, цео покрет буржоаске У метности 'и модерне МЕ у
е; тежио томе да буде — и. екрана у самом току индивидуалистичке мисли, као израз све већег и: већег Ордрбађања најдубљих субјективних. „феноме ј на. Кад се романтичари ослобађају клас | ног стиха, они то чине, због тога. да 0! помоћу те слободе још више показали, Ре, цимо,. своју „машту. Кад симболисти 4 па то исто,'и кад.се сетимо. оних стихо 2 Малармеа који немају више никакво 10 тично, већ једно афективно значење, свим је очигледно да већ стижемо До Ду боког афективног смисла слова. Затим, (58: свим ситурно, кад стигнемо до „вадрелан“ ма, ми идемо од свесног ка несвесном, по значи-да продиремо У све „дубље. и Аз а слојеве јединке, А кад, најзад, сте 2520. „покрета знака". (тошметеп! ам, 5121. је видно. је да. се, на. ЛУ. нивоу, ..0с4' | зно путо је. ИНСТИНКТИВНО. па она о аасћи од тог. тумачења, које. тежи, наравно, да буде политичко и социоло тко (социолошко, рекао бих, пре него полити“ ко), требало би, очигледно, да, ка закључке, Ти закључци треба да сИКЕ жу где смо сада и, ако је језик. Вес данас потпуно испрпен, ако се. с БИМ “. најдубљих тајни инстинкта, ако се мо ско. друштво налази на путу мењ офа Би је видљиво да његове форме уметн аи товарају прошлости ~ У ком“правцу ја: мбо2 Неки мисле да управо УНЕ 54 и ну нову еру; нову еру у којој, К , треба да се изгради једна соци
метност.
“ Најчовији радови у области. бирано гије, науке о књизи, отворили су МО ност да се олатле, можда, крене мало ка ме М ствари, анализирајући форме, наро:
извучемо |
јалистичка _
чито проблеме слике, приметили смо да се овим појмовима класицизма и модерне Уметности суперпонира једна еволуција коа иде готово од фотографије или, ако хоете, од репродукције онога што представља стварност, и креће се путем растављања те фотографије на најситније делиће, на знакове. И, обратно, да се може посте: пено ићи од знака ка извесној репродук. цији слике. Тако је у овим областима ак-. туелна. хипотеза — која је, наравно, једна радна хипотеза — да, у основи, има две могућности приступања проблему ствараза креације, и оријентисања критике.
Прва је да се замисли једно наметање појединцу, које потиче из друштвене области, да реализује ту слику, тај нови друштвени језик, који је појединцу наметнут споља. Ја бих рекао (то је моје лично мишљење) да је то било и да то у извесној мери јесте оно што се назива социјалистичким реализмом.
Друга могућност, која је такође мо тућност стварања тог језика комуникације с другима, јесте могућност постепеног реконструисања слике полазећи од једног потпуно дезинтегрисаног дела те слике, од 'знака. Таква истраживања, чини мисе, . представљају актуелне оријентације које. се,-бар неке.од њих, могу видети истовремено у сликарству и у садашњој уметности на Западу од пре, рецимо, десетак година. Ту налазимо једну од политичких теза, садашњег периода, која се потврђује, чини ми се, са различитих тачака, то јест једну врсту постепеног спајања, с једне стране, једне наметнуте слике која се сама ослобађа и, с друге стране, реконструисања, почев од знака једне слике-која такође тежи комуникацији међу људима.
рећивати оним што сви знамо — како је то кроз историју ишло, Увек се исте приче понављају и положај критике, на' овај или онај начин, у овој или оној епоси, увек готово исто изгледа; различито, разуме се,
према епохалном тренутку, али у суштини исто. А то исто — то значи њена граница
и то значи њена унутрашња противречност.
Чини ми се да ова зависност, та унутрашња противречност саме критике, проистиче не само из тога што је она секун-
дарна делатност, не само из тога. што је. она делатност која треба да објашњава и
тумачи нешто што је створено, што је са-
мо по себи већ ставља у један инфериоран _
положај. Не само због тога него због тога
што без створеног, без креације, без дела.
нема критичког текста. Критика је апсо. Аутно, зависна. И будући тако апсолутно зависна од уметности у овом смислу, она је тражила и покушавала пи тражи и данас
многоструке методе да ту своју зависност
оправда интелектуално и научно и да одреди своје место тиме што ће уметност покушати да објасни. Нећу вас замарати мно-
гобројним примерима таквих покушаја и метода, но то је прва, несумњиво прва дра-
ма критичке мисли; то њено суочавање и та њена зависност од“уметничког стваралаштва. | А
_ Она сама по себи и није тако драма. тична колико је драматична она друга за-
" висност критике, која прбистиче из њеног ·
противречног положаја: њена зависност од
"идеолошких, метафизичких, религиозних, од било. каквих других наука, · филозофија, .
притисака који се на њу врше. Јер књижевност. — ако је о њој сада овде реч јесте таква врста стваралаштва, у овом контексту на који ја мислим, да је приступачна сваком и свако има право да мисли о књижевности и свако има право да. доноси суд о књижевности. Према томе, већ. самом том чињеницом да сви читамо и да сви размишљамо о књижевности, критици се већ ставља једна од могућих ограда и баријера.
Ако је тако, а ако је књижевна делат. ност врло присутна, јер се књижевност, као стваралачки чин, преплиће с моралом,
РАЗГОВОР У ПАУЗИ ОКТОБАРСКОГ СУСРЕТА — НА СЛИЦИ (С ДЕСНА НА ЛЕВО): ДР ДРАГУТИН ТЕШИ, ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ И СТАНИЈА ГЛИГОРИЈЕВИЋ (СНИМАК ДОБРИВОЈА УРОШЕВИЋА)
Ево једне теорије која се, по мом мишљењу, може створити из таквог развоја. Прва тачка је нека врста одбијања ствара-. оца да чека тумачење од стране критичара. Друга тачка је.да се стваралац стави У положај критичара. Трећа тачка је да се историја схвати као поучавање у којем се може користити и дијалектика, истовремено и материјалистичка дијалектика, ла би се разумело и'оценило како дело из, прошлости тако и оно текуће и да би се, према томе, у тој анализи пронашли извори'самог стваралаштва.
Вовав Гавриловић
КРИЗА КРИТИКЕ
ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ЊЕНЕ ВИШЕСТРУЋЕ И ЗАВИСНОСТИ
ИМАМ нека искуства са. критиком и знам колико је тешко једном овако професионалном, ученом скупу рећи ма шта ново о критици. МИ то ми и није амбиција. је.
Чули смо овде више запажања, више размишљања о критици, Међутим, оно што се мени чини изузетно важним, и за што бих молио за тренутак вашу пажњу, јесте. положај те уклете, те проклете делатности која се зове. критика, зато што, по мом мишљењу, критика нема своје место. она нема своје место у системима духовних вредности, она нема своје место једноставно зато што је она сама по себи противречна, то јест — то је делатност која. увек од некога зависи, УМ првом реду, Разуме се, зависи од своје садржине, то јест од уметности, а у другом реду, зато што је уметност тако сложена делатност, она зависи од многих других елемената, мнотих других интелектуалних делатности, које не припадају њеној сфери али се непрестано с њом не
· утичу. ан 52 Нема тене) положај критике, тај, про. тивречни, тај чудни положај критике У. којем се она О налази, јесте за мене. питање дана. Разуме се, ја вас нећу опте-
како саглашавају или на.
преплиће с религијом, преплиће са идеологијом; ако књижевност, дакле, задире у 0сновна питања егзистенције, онда је на критику утолико већи притисак да та питања егзистенције одреди не према. вред: ностима књижевног дела, или према јед: ном · систему, или. према једном методу, већ. да га одреди према. епохалном тренутку у којем та критика живи, ради и мисли, Двадесети век, ово наше време, још више показује ту кризу критике и.о тој, кризи критике бих ја рекао неколико речи.
'" Шта је критици остало у. тренуцима кад притиска -стваралачку мисао све — од технике до идеологије2 Шта је критици остало2 Или да прати идеолошку мисао, па тиме, значи, да пристаје да не испитује вред;
· ност књижевног дела, него да испитује од;.
носе књижевног дела; или да, у исти мах, пристане на то да се потпуно повуче у ис питивање, структуре формалних елемената књижевног одела, да заборави,на место књижевног дела, то јест да се затвори У
себе саму. И једна и друга противречност ·
је опасна по критику, и ја мислим да криза критичке мисли и јесте тако наглашена данас зато што. су ове противречности, доведене готово до прскања,. |
Ако књижевно дело посматрамо као. а-, утономни чин и ако покушавамо да изградимо: један. метод, било који, метод који ће испитивати вредности књижевног дела независно од историјског тренутка, независно од. друштва, независно од простора, времена, итд.,. онда. ћемо сигурно „доћи У положај у који је дошла свеколика критика овог типа: да донесе врло драгоцене закључке, да испита нешто врло драгоцено, а да при томе, заборави ону уклетост, и са. ме књижевности — да књижевност припа-
" да и другим сферама делатности,
Ако обрнемо, па кренемо, са. ове друге тачке гледишта, по овој другој. противречности, па ако критика почне да, испитује књижевност само са историјске, са дневне, са друштвене, са политичке, идеолошке тачке гледишта, опет немамо критике. И јел на и друга крајност, као. исве крајности, очевидно су. опасне по критику, што је.ту важно — решења изгледа да нема, бар у овом тренутку га ја не видим.
Критика, као. делатност која се суочава
с литерарним „садржинама,, с литерарним.
делима, прима на себе, једну огромну од. товорност, интелектуалну, не моралну (ме, не морална одговорност. критичара. „интересује само. онда кад је“ јасно да. је више. Наставак на 4. страни 17
8: "Ке
Али оно.
Божидар Шујица
МЛАДОСТ (ЕЛЕГИЈА — КРИТИКА)
Твој откос пада, ал не расипа своја зрна! 0, младости моја, рђаво, рђаво Лер Тешко ми је са тим стиснутим челиком У сопственим очима; ал твоја туга
Има „боју светлих грана на ивицама шума = Туга је твоја, о младости, тај слој земље Богат ретком рудом која и не треба
Да се прерађује ни у шта! а
О, младости моја, рђаво, рђаво опевана! Гледаш' у воду и видиш све мутно; Певаш удварајући се смрти.
Само талас један да крене —
И радост са свих страна ка теби тећи ће! | Деп, прелеп делија растезаће хармонику. Кроз живот и ван њега!
Данас у љубави свешће — јуче на ништа! И не пропада се на ризицима.
Смањује се завичај —
Ал не смањује се свет!
О какву ће успомену хтети
Свакидашњи гости у станичним бифеима,
" На нас.што смо губили мечеве ;
Пуни наде да ћемо једнога дана победитиг Какве ће хероје желети будући песнициг Опредељене» Опрезне2 О, младости моја, рђаво, рђаво опевана! Видим у заједничком наручју облака Гвоје муње како се играју И вире из кавеза као птићи из љуске јајета, Док гране шапћу кобцима Храбрости,. њиховој јачајући крила: „Размахните се као да сте сами Сам ·бескрај узјахали!“ 0, младости моја, рђаво, рђаво опевана! Не штеди себе! Кажи заветрини: НЕ! Ужареним уснама улице, са дна, из зноја, Говори у трзају зоре против слабовољне . Жаруље века — кидајући глувоћу осоја, Да појуре врелокрвни са лавином у : завежљајима; Са рапавим гутљајима; са једрењацима · смелости; 7 страсној размени сијајући двоструким перајима; До подножја голог дрвећа и места у будућности
1
Не греј озебле руке тако, о, младости моја,
То је само јаке ватре слика!
Ти постојиш једино у борби,
И у борби тражи да
Буде 'урачунато у целину
И саставине твојих јада!
Весео је твој зној и чврст ти је
Сан поред отворених прозора.
Поздрављам твоју силну радост брзине
Савијену у копчама бобичавог светла
Смрти!
И твоју светлост сијајући уназад што ми
Осветљаво дечака који прескаче
Одједном неколико туробних зграда У
предграђу!
И твоју кошуљу, о, дечаче, што плаче на' жици!
(О, пењи се, пењи, моја мајко која
Ниси постојала, пењи се, непрестано под земљом!)
0 бесу заборава на истањеним петељкама
Са леденим и сањивим сенкама!
Унознала си себе о младости, и вриснула си!
Није онако како си желела!
Ти до краја, ипак, прати свет свог "веровања!
Као сунчев стуб на камену секачу
Ги си срећна, о младости!
Хитро скупљај зрна испред себе!
Нек-ти песме миришу на. здравље лишћа,
Најдрагоценији дар природе! '
Узми мотике, разђрни' хумке, ,
Погледај, како корени дубоко налазе -воду и :с0!
Потражи, изворе, о, младости,
У дивљим точковима таласа,
У очима које отвореним држи сан! 7
Твој осмех најкраће је растојање о
У тој бесконачности што је У људима! .
Затегнутих мисли и оштрог облика, ·
Ти који си тако дуго бројао амбисе;
Не своди их све'на танка крика урлика!
Не тражи предах! Бори се! Бори се!
Са твог прага труње гнева нек се не мет
Живи са том неопраном бојом свежег плика!
Не мењај муке. дошљака! Не мењај. ране свете!
Чи за шта на свету не мењај душу дрзника!
'