Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

293. страна.

Како би се могло наше во~ћарство унапредити ? * Наппеао: Стјепан Којдд — Пожега. (Наставак.) У Швајцарској се — како С. Лаури велп — троши по особп годпшње 91 клгј). воћа. Ова се потрошба све то више повећава услед конзервирања воћа: сушењем и другпм начинпма употребе. Воћног се винатроши у Швајцарској по особп годишње попречно 29 литара. Воће пма прло велпку лековиту вредност. Све воће садржава много шећера и понешто беланчевине. Ненакнадив је — помоћу других хранивих твари — садржај воћа на крв стварајућим минералним солнма, као п ароматским кпселинама. Уз хлеб п млеко воће је за децу особито пробптачно. Согбоп бћагр, енглескн лечник, установно је, да воће садржаје неку твар, гако зваии фермент, која чини беланчевину хране пробављивом. Особпто је пробитачно, да се воће јоде поеле јела. Све се више и впше долазн до уверења, да је воће врло важна пародна храна, па се према томе п све впше во1)а тражи тако, да се у том погледу не треба бојатп хпперпро* Извод И8 истопмените књижипе поштованог писца, Ур.

дукцпје! Има напме н таквих п])едела, где воћарство не успева, па се с тога из крајева, где је воћарство на впсоком степену, шаље воће у крајеве сиромашне воћем. Свака ваљано засађена п негована воћка наплати своје место десет пута боље, него друге господарске биљке ! Чешће се може чути, где неко велп: «Моје воћке рађају тек сваке треће нли четврте годипе!« Пита се сада: зашто ,је томе у истпну тако? Ево одговора: Ва.па знатн, да воћка за време оних три-четири годпна, док не рађа, сакупља нових хранивнх твари, које је потроишла за развитак плода (природа') у оној години, кад је уродила. Кад би се воћке увек једнако н редовито ђубрнле и иначе ваљано неговале. рађале бп сваке године, а плод бп био уз то бо.љи. Редовнпм ђубрењем постизава се то, да се на потералим плодним младицама увек развпјају иове пупе, које дају природ (плод). Кад се нап])отпв воћке не негују и не ђуб]>е — што на жалост већином код нас бпва — тад рађају тек сваке треће плп четврте годпне п то са много ситног п кржљавог плода, који уз то сплно исцрпљује снагу дрвета на впше годнна. Одатле се може разабрати, да се ваљаним ђубрењем може предусрести неродицама у воћарству — претпостављајући, да не страдавају воћке услед елементарних непогода (мраза, туче нтд.). (Наставпће се.)

са н.еговом довволом.