Nova Evropa

pevači, muzikanii, i plesači, — to su uopšte slovenska svojstva koja poseduju Česi u najpotpunijoj meri, Da su govorili svojim jezikom i pevali svoje pesme, o tome ne možemo dvojiti. Urlih Lihtenštajnski ({1200—1274) govori o upotrebi slovenačkog jezika godine 1227, kađ ga je vojvoda Bernard primio na Vratima 1 pozdravio na slovenačkom jeziku. U Beljaku je od neke dame primio nemačko pismo, što on naročito naglašuje, budući da je očekivao slovenačko, U Kindbergu ga je pozdravio Oton Buhovski na slovenštfini, A kad je ležao bolestan, poslala mu je njegova dama nepoznat napev, moleći 8a da joj po njemu speva nemačku pesmu, Kakav je to bio napev? Svi nemački, irancuski. i talijanski bili su tada poznati po pokrajinama nemačkog carstva; ako Je dakle taj napev bio nepoznat Nemcima, bio je besumnje slovenački! — Godine 1260 pojavili su se ulički pevači te su posvud pevali pokorničke pesme ma svom jeziku; no u Kranjskoj, Štaierskoj. i Koruškoj, pevali su na slovenačkom jeziku, — I mladji Lucidarij spominje, u pesmi spevanoj izmedju 1280—1290, slovenački ples, kojise pleše po harm: ici: »Daz wir windischem Ттефел nach der bišterpfifen,«

iz 14, stoleća sačuvale su se dve pesme u odlomcima: 1) ostatak Marijine pesme, u Aueršpergovoj knjižnici, i 2) odlomak božićne pesme »Czestijena body kralewa mati te mylosti«, i t, d.. U 15, stoleću dokazuje veliku upotrebu slo venštine još Oswald Wolkenstein {1367—1445), Кој и зуоје nemačke stihove upliće slovenačke izreke i reči.

Istina je, da su sve to neznatni ostaci, ali oni ipak dokazuju na tom području donekle samostalni narodni život, Glazba je kod Slovenaca do kraja 15, stoleća bila većinom pučka; tek tad su se obrazovaniji pojedinci počeli baviti i umetnom kompozicijom, koja je ostala ograničena na njihove krugove.

Raširenost pučke pevane pesme dokazuju i mali ostaci crkvenih i pobožnih pesama, koje su slovenački seljaci poznavali još sredinom 16. stoleća. Tako spominje Trubar u svojem katekizmu u dva izdanja {1575) staru pesmu »Ta dan je vsida vesselia«, koja je prevod latinske pesme »Dies est laetitiae«; prevod je načinjen valida odmah po izlasku izvornika, najdalje već a 14, stoleću. Isti Trubar napominje na istom mestu još i druge pesme u pučkom tonu: »Kir Maria Boga rody, alleluia, o Маrial«, i »Oglasise, oglasise, sv, shent Peter; On se oglasi, on зе oglasi, zhe Bug hozhe«. Od 16. pak stoleća imamo ako ne samih pesama a ono barem predanje o negovanju pučkoga pevanja.

Ukoliko možemo uopšte suditi o slovenačkim pevamim pesmama, moramo ih podeliti na više skupina, Naistarije

· su nastale besumnje isto tako kao što i svaka narodna pesma: bez osnove ume{fnih glazbenih sistema; stođa i ne poznaju strogu

220