Nova Evropa

Цело време били су они и политички и економски тако притешњени, да је разумљиво што се њихов душевни, па дакле и глазбени, живот тако полако развијао да се током овог доба једва и запажа понеки плод израстао на неузораној њиви словеначке глазбене уметности. Словеначки народ имао је додуше, у ранијим временима, неколико синова који су у туђини прославили своје име као знаменити композитори, поименце Јакоба Петелина (званог такођер и Сајиз, односно Напде!), знаменитог композитора миса, и мадригала, који је живео од 1550 до 1595 (умро у Прагу); затим Јурја Сладкоњу, бечког бискупа, који је био дворски капелник цесара Максимилијана |; али је дело ових мужева остало у целости у туђини, и није на душевни живот њихова народа имало никакова утицаја.

Тек у 19. столећу рађају се Словенци који живе међу народом и глазбено стварају. Треба споменути. почетком 19. столећа, понаособ Блажа Поточника и Јурја Флајшмана, те омиљена црковног складатеља Грегора Рихара. Средином прошлог столећа огласио се такођер Мирослав Вилхар, који "је осим многих песмица, делом народних, написао и оперету „Јамска Иванка". У шездесетим годинама појавили су се са својим популарним песмама, касније јако омиљени народни певачи, браћа Ипавци, Густав и Венјамин. Али тек с оснивањем Глазбене Матице, као издавачког завода, почеле су прилике кретати стварно на боље. |

Локалне политичке борбе у осамдесетим годинама. апсорбовале су биле интерес словеначког живља у Љубљани, те је словеначки глазбени живот опет мало застао. То доба одмора родило је нове силе, и крајем осамдесетих година настаје живахан покрет који је ишао затим да се оснује певачки збор с вишим уметничким задаћама. Године 1891 основан је доиста певачки збор Глазбене Матице, под вођством одушевљена аматера Дра. Гроса. С наступом године 1892 започиње посве ново доба за Глазбену Матицу, а тиме особито и за репродуктивност глазбене уметности међу Словенцима. Те је године ступио наиме пред јавност, са збором Глазбене Матице, млад човек којему је судбина наменила да подигне Глазбену Матицу и словеначку репродуктивну глазбу на импозантну висину: Матеј Хубад. Словеначке глазбене прилике биле су за његова наступа малене, словеначка глазба била је до тога времена употребљавана више у народнополитичке и народно-патријотске сврхе, — требало је Словенце покренути и здружити у нацијоналном смислу. Матеју Хубаду успело је за најкраће време, услед његових изванредних организаторних способности, створити збор који је замало изводио највећа дела глазбене литературе. Он се је оријентисао у погледу програма својих изведаба изразито у

224