Nova Evropa

словенском смеру: изводио је особито много чешка глазбена. дела, а такођер и дела других словенских народа, Он је био први који је на концертни подиј довео словеначку народну песму. o

Високи уметнички ниво Хубадових концерата битно је подигао углед и Глазбене коле и Глазбене Матице, те тиме осигурао њен напредак, И тај уметнички ниво, досегнут у првом бурном младеначком налету, задржао је Хубад готово петнајст година, — дело које зна достојно ценити сваки онај који познаје душевну атмосферу места Љубљане, Већ народна песма словеначка говори о љубљанчанима као поспанцима. Она је тачно изрекла једно од веома значајних обележја љубљанскога менталитета. За душевну атмосферу Љубљане карактеристична је њена велика хладноћа и неинтересованост за културни живот. Била је потребна огромна енергија и снажна непоколебљивост духа, да је Хубад могао у такој атмосфери уздржати уметнички ниво свог јавног глазбеног деловања, особито кад се помисли да тај ниво није био последицом полаганог напретка, покренутог услед каке уметничке традиције, већ да је био досегнут изненадно, у силном полету младалачке снаге, |

Љубљана je имала од године 1665 мали театар, власништво крањских житеља. Тај театар изнајмљивало се разним немачким предузетницима који су у њему изводили понекад и глазбена драматска дела, било немачка било француска, Словенци у том театру нису готово могли доћи до речи, и њима је тек спорадично падала у део срећа да га добију на употребу. За постојања тога театра није се међу Словенцима родило ниједно драмалско глазбено дело, ако изузмемо Вилхарову оперету „Јатека Ivanka", a „Tičnik”-a, omepery Венјамина Ипавца, Чех Антон Ферштер (Еоегзјет), који је 1867, дошао у Љубљану, и после деловао као гебепз сћом у столној цркви, написао је додуше, услед расписа награде (1869) од стране крањског покрајинског одбора, оперу „Согепја и ЗЈаусек", која се 1872 двапут изводила, али је иза тога почивала у ладици,

Театар крањских житеља изгорео је 1887 године, и Љубљана је остала без театра све до године 1892. Те године сазидала. је крањска покрајина нов театар, који су Словенци најпре имали на расположењу за две (!) вечери недељно, дочим су остале вечери придржали Немци за себе. (У то време бројала је Љубљана на 30.000 људи, међу њима на 5,000 Немаца, а све остало били су Словенци; при попису од 1920 имала је Љубљана 60.000 становника, међу њима на 1.500 Немаца и 58,500 Словенаца.) У овом новом театру почели су такођер и Словенци изводити глазбено - драматска дела, Давале су се опере и оперете, Живахни развој словеначког репродуктивног

225