Nova Evropa

тлазбеног живота, почињући такођер тодине 1892, што у " „Глазбеној Матици“ а што опет у новом театру, имао је природном последицом ненадано бујно цветање и словеначког продуктивног глазбеног рада на све стране. И тако се као први појавио, одмах у почетку ове плодне фазе словеначке глазбе, Венјамин Ипавец сасвојом опером „Тећагј РЈепша!“, Глазба те прве словеначке опере је изразито лирска, па је "као такова имала успеха, но ради оскудице драматске снаге "није се могла одржати на сцени, Некако у исто време с Ипавцем "наступио је као оперни компонист и Виктор Парма, и то "с истом драмском радњом („Тећагајл рјепче!"), за којом су следиле замало и даљње његове опере, наиме „Уфага Резет“ "и „Кзетија", од којих је једино „Ксенија“ имала толико животне снаге да се је и касније неколико пута појављивала на словеначкој сцени, Виктор Парма обратио се мало затим оперети, где је дожив:-о врло лепе сценске успехе („Сапапе Атагопке", „Lokavi Sluga“, „Venerin Hram"), CpenmHoM деведесетих година појавила су се први пут два имена, која су касније имала да буду значајна у словеначкој глазби, наиме Гојмир Креки Ристо Савин. Први је наступио са прекомпонованом ·Прешерновом „шпа је", а други са свеском Ашкерчевих балада. Оба дела су за соло-певање уз пратњу клавира те су с обзиром на тадашњи ниво словеначке глазбене продукције значила технички и хармонички знатан корак напред, Године 1877 почео је Антон Ферштер, којега смо већ споменули, издавати као орган Љубљанског Цецилијанскога Друштва лист „Сеткуетш бјазђетк", С похвалном намером да се подигне ниво црквене глазбе, тако да се одели и полако искључи употребљавање баналне глазбе у цркви, каквом је тадашње време сматрало Рихарове мелодије, отишао је међутим словеначки цецилијански покрет предалеко у својем пуризму, те је тиме завео црквену глазбу у посвема неплодне воде догматичке и механичке коректности, а занемарио садржајну и чувствену страну. ' Крајем седамдесетих година појавила су се на глазбеном пољу два самоука, фрањевци П. Хуголин Сатнери П. Ангелик Хрибар, оба даровити глазбеници и пуни осећаја, но који се услед споменутих утицаја нису могли одмах довољно развити; Хрибар је скоро умро (1907), те је само Сатнеру било дано да у позније доба створи још велика и значајна дела за словеначку глазбу.

Било је то дакле неко примитивно и догматички притешњено стање у којему се налазила словеначка глазба кад су наступили Крек и Савин (име последњега је псеудоним Фридерика Ширце, који сада живи у Жалцу као топнички генерал у пензији). Дотле је у словеначкој глазбеној продукцији пот-

_ пуно превладавало стварање само зборних дела, мешовитих и мушких зборова, и то тек малих и врло малих, те је наступ

226