Nova Evropa

dilentantizam. Bilo je to vreme budjenja narodne svesti, koja je oživljavala u eruptivnom romantičnom zanosu, u lepoj ал domoljubne nazdravice. Svako ko se osećao Slovencem bio je univerzalan duh: političas, govornik, pisac, pesnik, učenjak, dhimac,... Misao зјотепабков Ката а. živela je u svim rodoljubivim srcima, ali se još uvek tragalo za načinom kalko bi se oživotvorila, Tela s osnivanjem »Dramatičmog Društva« [1867] našla je ona pravi svoj izraz, Ustanova toga društva može se dakle smatrati početkom slovenačkog kazališta.

Društvo je pravilno shvatilo, da je uspeh osiguran samo jakoj _ organizaciji, samo smotrenoj i sistematskoj borbi, pa je stoga, odmah nakon osnovanja, stupilo pred nemački »Deželni odbor« sa zahtevom da se dozvole slovenačke predstave u pokrajinskom kazalištu, Naravno da se je malo boriti sa velikim materijalnim teškoćama, i još više sa neprijaznošću tudinaca koji su vlađali zemljom, Ali je ipak društvo počelo i laktički delovati treće leto svoda opstanka: velikodušni Zemaljski Odbor dozvolio mu je po jednu nedelju mesečno! Prva predstava odigrala se 10, oktobra 1869, Početak ie bio težak, ali je načinjen,

Slovenačko kazalište bilo je daćo godina nepozvan i nemio gost u prostorijama nemačkog kazališta, koje su Slovenci izgradili bili za — tudjina. Zemaljski Odbor, s novcem koji je plaćao slovenački marod, subvemcijonirao je slovenačku pozornicu u tako malemoj meri da se pre može govoriti o milostinji nego o potpori. Tako se Dramaftsko Društvo borilo skoro 40 godina, dok nije konačno (род intendantom Fr. Govekarom) potpuno isteralo tudjmce iz slovenačkog Zemaljskog Kazališta, te su Memci onda sagradili svoju vlastiha kuću u Ljubljani, Ali tik pred Svetski Rat, našao se je medju Slovencima čovek, tadašnji zemaljski glavar Dz, Šušteršić, koji je, u nekoj čadnoj moralnoj i nacijonalnoj zaslepljenosti, nasilno i briutalmo zatvorio vrata slovenačkog kazališta, a u njega uselio — kinematogral! Slovenačko kazalište — to ubogo pastorče slovenačke kulture moralo se je preseliti u Trst, otkuda se, koncem Каја 1918, па poziv naroda vratilo ponovno u središte Slovenije, u Ljubljanu, Oživelo je ponovo i Dramatično Društvo, osnovan je poseban konzorcij koji je, za kratko vreme, medju narodom skupio znalne iznose za oživotvoremje slovenačkos kazališta u Ljubljani; pa kad je zatim došao čas velikog obračunavanja, po prevratu, Slovenci su i nemačko kazalište, sagradjeno slovenačkim movcem, итећ род зуоја vlast i preselih u nj svoju dramu, Oba kazališta, operno i dramsko, preuzela je na godinu dana iza toga država pod svoju upravu, i tako mi Slovenci imamo danas dva stalna Razališta: u Ljubljani, 1 Mariboru, Sem toga, ima slovenačko kazalište u Celja i u Ptuju, ali ova nemaju

svo8 stalnog ansambla. Inače, celi slovenački teritorij upravo je

235