Nova Evropa

je u tome narodu, od prve slovenačke reči Primoža Тгиђага ра sve do danas, vruća i Jaka potreba za kulturnim dejstvovanjem. A i kamo da se obrati narod u svojim beznadnim borbama za egzistencu, ako ne pod okrilje religije i transcedentalnih lepota umetnosti, i u mirno zatišje znanosti? Ta je borba, radi toga, utisnula slovenačkom narodu znak duboko pobožnoga puka, a u isti mah uzbudila je u njemu neizbežnu potrebu da alirmiše svoju životnu volju u stvaralačkom kulturnom radu,

Jedna od takovih potreba, koja se vrlo rado pojavila, jeste i slovenačko kazalište, Da ne spominjem razne igre pobožne sadržine (u sedamnajstom i osamnajstom veku), isprepleteme slovenačkim molfivima, koje su priredjivali jezujiti i drugi затоstani po slovenačkim gradovima, svakako je potrebno zabeležiti prve dramatične pokušaje Lmhartove, kao što je »Shupanova Mizka«, prema slovenačkim prilikama .preradjen Rihterov Коmad »Die Feldmuhle«, koji su (1789) igrali u ljubljanskom kazalištu diletanti iz najuglednijih obitelji, zatim » Ta vesseli dan, ali Mafizhek se shemi«, slobodnu preradu Bomarše-ova »Figara«, isprepletenu brojnim Limhartovim prizorima, koja je nastala 1700, dakle na šest godina nakon premijere originala u »Tbhćatre Francais«, Još ranije, i to oko 1870, komponovao је J. Zupan prvu slovenačku operu »Belin«, kojoj je libreto napisao o, Janez Danascen, Nije medjutim poznato, da lije ta opera pevana ili ne, Ali se ovo vreme svakako ne može još označiti početkom slovenačkog kazališta: to su bili čedni počeci, prvi signal za boj koji je, iza toga, trajao čitav jedan vek oko priznanja slovenačke reči na pozornici, Upravo, radi se o amaterstvn a ne o sistematskoj borbi, jer nije bilo boraca: narod je spavao, Sav rad počivao je па ledjima nekolicme prosvećenih, evropsko izobraženih ljudi, kao što su bili Žiga Cojs, Val. Vodnik, A, Linhart, i drugi, U kazalištu je cvala taljanska opera i nemačka burleska; tek pokatkada bi se, usred fudjih dela, uz fremetični plesak publike, pojavila slovenačka reč, dajući svedočamstva o tome, da je ozbiljno postojala potreba za domaćim kazalištem, samo se tražio mačin kako da se oma ostvar1, |

Ta potreba nije zamirala ni kasnije, za vreme reakcije; a s cduševljenom elementarnošću planula je opet godme 1848, Počela su se ustanovljavati svakojaka društva koja su priredjivala plesove, besede, i kagališne predstave, počele su se osnivaži narodne čitaonice, Bilo ie to veliko vreme — ma rečima i planovima, U Ljubljani je osnovano Slovensko Društvo, koje je htelo otvoriti narodno kazalište u Ljubljani, pa je osnovano čak i posebno Kap ališno Društvo (1850), a ljubljanska Narodna Čitaonica negovala je svom intenzivnošću dramske predstave na slovemačkom jeziku, Ali sve je to bio, razume se,

234