Nova Evropa

zasejan pokrajinskim, diletantskim, pozornicama, Nema sela ni seoceta, gde ne bi zimi domaći mladići i devojke igrali po nekoliko puta, a postoje brojne pozornice gde se, takoreći, vrše redovne sedmične predstave,

Damas je svakom Slovencu, pored Univerze u Ljubljani, ропајдгабосетија дођи ljubljansko Narodno Kazalište, kao da je njegova vlastita stvar, Slovenac zna da su te dve ustanove опо ха što su se njegovi preci borili čitavo stoleće, i instinktivno oseća da osnovanje i osiguranje ova dva zavoda ne znači kakvu nezaslužemu nagrađu već da ih je primio kao deo pobede u ratu, koji je taj narod vodio tisuću godina na mrtvoj straži gorećih severnih medja Južnog Slovenstva,

Prirodno je da se, u ovakim prilikama, slovenačko kazalište nije moglo razviti do one umetničke visine koja bi bila potrebna za jednu reprezentativnu pozornicu celoga naroda, S tim u vezi razumljivo je, nadalje, da je slovenačka drama najslabiji deo slovenačke literature, Slovenačko kazalište do predraftnih vremena — mereno evropskim merilom — bilo je skromno i čedno. provincijalno kazalište; publika je u njemu gledala samo zabavu; pa je najradije i posećivala орегеји, 1 većina upravnika imala je o kazalištu veoma nebulozne i čudne pojmove; tek je Ivan Cankar, najsnažniji kritičar slovenačkih kulturnih prilika, — sa svojom glasovitom polemikom »Krpanova kobila« (koju bi trebalo da pročita svaki jugoslovenski upravnik!) razbistrio malo pojmove o kazalištu, i o njegovu poslanstvu u narodu i umetnosti, No glavne uzroke slovenačke predratne kazališne mizerije treba tražiti u neprestanim krizama i finansijalnim teškoćama s kojima se moralo boriti Dramatično Društvo kao upravitelj Kazališta, i u šikamacijama kojima ба је ugrožavao s početka nemački Zemaljski Odbor, a docnije čak i slovenački odbor, koji bilo da nije znao bilo da nije hteo videti u ljubljanskom kazalištu jedini i najviši kulturni zavod, meорћодпо potrebni i sastavni deo celokupnog Rulturnog orgšanizma toga naroda, već je u njemu gledao, očima galerijske publike, jedino kazalište namenjeno zabavi Ljubljane i ljubljanskih purgara, I još nešto što je za kazalište od esencijalnog značenja —:; ansambl! Dramatično Društvo, doduše, angažovalo je bilo i nešto stalnog osoblja, ali se u većini slučajeva moralo oslanjati ma diletante; a jasno je, da s takovim heterogenim elementom nije moguće davati umetničke predstave, Sem toga, oni malobrojni talentirani ljudi koji bi se vaspitali u slovenačkom kazalištu pomalo su odlazili u tudjinu, jer im domovina nije mogla dafi dostojne zarade, Dramatično je Društvo bilo, radi toga, prisiljeno da večno menja, i da angažira nove članove = ludjince, a time je oduzet kazalištu jedini uslov mirnog i neprekinutog razvoja — tradicija. S tudjincima — koji su, inače,

236