Nova Evropa

donosili qu kazališnu kuću movo, sveže pojimanje glumačke ume{fnosti, i nove stvaralačke mogućnosti, dižući na taj način umefničli nivo kazališta — {u tom pogledu pripada velika zasluga poimence Čehu Inemanu) — zaveden je u slovenačkom kazalištu, u pogledu jezika, pravi kaos, protivu kojega je prvi ustao Otomn Župančić. On je položio nove temelje izgovaranju slovenštine na kazališnim daskama,

· Usprkos bednog životarenmja Dramatičnog Društva, izašlo је 12 пјебохе sredine nekoliko od najboljih slovenačkih glumaca, koji su i u tudjini, osobito u jugoslovenskim zemljama, s uspehom nastupali, Naročito vredi spomenuti pokojnu A, Nigrinovu, koja je bilo miljenica Beogradskog Pozorišta; igra J, Borštnika, u Zagrebu, poznata je, Od starijih glumaca, koji su izašli iz prvih početaka Dramatičnog Društva, još su na daskama slovenačkog kazališta A, Danilo, a do nedavna bile su i Zof, Borštnikova, bivša tragetkinja u Sofiji, i A, Đanilova, koja sada boravi u Americi i tamo propagira, sa dosta uspeha, jugoslovensku dramu, Najznačajniji slovenački glumac, u kome je tekla najčistija krv čoveka pozornice, i koji je ostao veram slovenačkom kazalištu do kraja svoga života, bio je pokojni A, Verovšek, majpopularniji tip slovenačke drame,

Repertoar predraknog slovenačkog kazališta, osobito do nastupa Ivana Cankara, bio je vezam, većim delom, za stranu literaturu i to, nažalost, ne uvek za najbolju, Originalna je produkcija bila malena, Upravnici su eksperimentisali: svaki je hteo samo da se »iskaže«, da ostvari svoje teorije: jedan da dočara »klasično« kazalište, drugi opet »pučke« igre (koje su, konačmo, dale pseudopopularne Govekarove dramatizacije), treći po svaku cenu da konkuriše nemačkoj opereti, Sve su to bile zabiude, lov za publikom, koji Je obično 1 skrivio slabo finansijalno stanje kazališta, — Još 1892, tuži se A, Trstenjak {u svojoj knjizi »Slovensko gledališče«) »da na slovenskih deskah bili so že Šilerjevi Razbojniki, bil je tudi že Ibsen; le prvak vseh dramatičnih pisateljev, Shakespeare, ni še mogel priti na naše deske v slovenskem prevodu«, Ako danas, posle trideset godina, upitate Otona Župančića {sadašnjeg dramaturga Narodnog Kazališta), zašto ne daje takozvanih pučkih komada, odgovoriće vam: »Najbolji je pučki komad; Ha mlet«, I faktično, barem u Ljubljani, Mala, provincijalna Ljubljana, napunila je predstavu »Hamleta«, u Jednoj sezoni, oko dvadeset puta! S tim je najbolje odobrila nastojanje kazališta i njećova artističkog vodje, koji teži danas, sa jasnom i svesnom tendencom, da postavi slovenačkoj kazališnoj umetnosti tvrde i sigurne temelje jednom za svagda, Zupančić ne eksperimenitiše, nego gradi, On, sa vanrednom savršenošću, sam prevodi Šekspira, koji će nesamo podignuti nivo slovenačke glumačke umetnosti, nego će neslućeno oplo-

237