Nova Evropa

Путем Југославије. [

Федераљливам или Централивамг Колике ли доктринарности. и са коликом смо се научном позом расписали о томе. Па онда ниансирање од федерације до конфедерације, и ситно цепидлачење о разлици између „Випдезјаа!" у „збаабепђипа“, те „Зтааћепзћааћ“, — а, конац је набрајање аутора...

Чему то заботаг Чему ти силни аутори, као да се на њима и по њима гради држава и равна народ у државиг

И није ни то доста. Где недостаје научна спрема, барата се са подвалама. А главни је ударац: »аустријски менталитет«, и црножути менталитет Не, то не пали, и тако се не решавају најкрупнија питања у држави.

Није питање какав је чији менталитет, а још мање да ли делови федерације у својим заступничким телесима, врше законодавну, суверену, или статутарну власт. То се питање има другачије поставити —: какав унутарњи уређај најбоље одговара потребама, снази, ц развитку Југославије

Пред овако постављеним питањем пада свака укочена ученост и глатољива подрутљивост, Широка љубав за целину, далековидни потлед у будућност, дубоко познавање народа и његових потреба, те сусретљивост и потребита попустљивост, даће тачан одговор на то питање.

П

Морамо распршити сумњу. Ни упети федералисте, а ни претерани централисте не снују пропаст овој држави. Не траже њено комадање. Они су сви свесни да им је опстанак могућ једино у заједничкој Југославији, То је полазна тачка свих чланова и свих странака ове државе.

Нешто је друго што их је равделило у два табора. Не дубоко уверење, да би за целовитост било најбоље кад би се држава уредила овако или онако. ПЏред тим уверењем ми бисмо се поклонили. Нето већина која се изјављује за федерализам, наступају као Хрвати; а исто тако добар део оних који су за централизам, наступају као Срби. Ето, 9 томе је погибељ.

Погтибељ је ту, јер се на тај начин манифестују посебни племенски интереси, јер се тиме хоће да подигну неке бране против »српске хетемоније«, или против »хрватске еманципације«. Досљедно томе, товори се, пише и тражи равноправност Орба, Хрвата и Оловенаца, те иста слобода за католицизам, православље, и муслиманство; а не тражи се — као што би требало — равноправност за све грађане у Југославији, и слободу исповедања свиг вера п свих наука. То је најосетљивије место. Најтеже и најопасније, јер је на први поглед несхватљиво, како се можемо плашити нечега чета нема. Како можемо стрепити за нешто што не постоји.

509.