Nova Evropa

- _ Овако ненескрено држање са. извеске српеке стране; изазвало је зкиву реакцију хрватских сепаратиста. Они се на сав глас туже, како се са српске стране поручује, додуше, да се руше историске границе, али да под тим историским границама ти српски владајући кругови подразумевају само хрватске и словеначке, док у српске не сме нико да дира као у неко светиште. — И одиста, Видовдански Устав избрисао је поједине историске границе, у погледу географске поделе земље, и укинуо је неке историске установе (нашример, бана); али зла судбина нашег народа допустила му је да задржи три основне историске границе, — наша три племенска имена, која је он пре свега имао да избрише. На овај начин, идеја југословенства. Није могла бити спроведена кроз устав, и у томе је трагика нашег нацијонализма — наш нацијонални проблем остаје нерешен, ни најпогоднији моменат за решење животнога. питања нове државе одлаже се у бесконачност. Овај устав није дао санкцију нашем народном уједињењу, јер његови творци нису умели да се одрже на висини своје историске мисије. | ; Ако се икад укаже потреба ревизије устава, у скорој будућности, нека сви који буду на њој суделовали држе пред очима, да ће она бити оправдана и успешна, само ако реши коначно проблем нашег надијонализма, и укине тројство које је добило потврду првим параграфом садашњег устава. = + Београд. :

М. Грубић.

Duhovni sudovi za katolike, i Ustav,

Donošenjem Ustava kao da se nije u našem pravnom životu baš mnogo izmijenilo, Nije se pročistila atmosfera u kojoj smo i dosada živjeli, iako bismo od vremena otkako je izglasan već morali osjetiti bitne i dublje promjene, Zasad je on još uvijek tek pusta deklamacija | s 75 PHI SEBE во i M U vezi s pitanjem koje nas ovdje zanima, i koje hoćemo ukratko da obradimo, moramo prije svega riješiti: koja je pravna važnost jedne odredbe, sadržane u Ustavu, ako se u zakonima koji su još na snazi nalaze prolivne ustanove? Naše je mišljenje, da se ovo pitanje može riješiti različno, prema tomu da li je u konkretnom slučaju riječ o pitanju uredjenu nekim internacijonalnim sporazumom, ili o slučajevima javnog odhosno privatnog prava, Ako su posrijedi ustanove postavljene intetnacijonalnim sporazumom, Ustav ih bez daljnjega ne mijenja, već iz posve naravnoS razloga 510 se ugovori ne mogu jednostrano mijenjati; u takovom je slučaju vlada zemlje dužna nastojati, da seu najkraće vrijeme, sporazumno sa stranom vlasti koja dolazi u obzir, ovakova pitanja regulišu u skladu s odredbama temeljnog zakona, ili da se ugovor ukine u propisanim [огmama, Naprotiv, u pitanjima javnoš prava djeluje već sam u Ustavu izneseni princip, jer se. Ustav obraća svakomu, da da svaki u svom djelokrugču štuje i provodi, Svaki je činovnik dakle zvan, da Ustavu

a ua

361