Nova Evropa

именце на жељезницама, биле су одржаване, па се и данас још одржавају, тако да је држава месечно надоплаћивала по неколико милијарди марака.

"И тако видимо где данашња Немачка хрли великим корацима да достигне судбину Аустрије. Милијарде мовчаница долазе у промет да милијардама, и само техничке запреке око штампања нове количине новчаница сметају да новчани оптицај није још и знатно већи. Тискара, Емисијоне Банке ради пуном паром дању и ноћу, и новине јављају да, је моментано тако усавршена, да је у стању дневно да тиска на 18.000 - кг нових новчаница. Милијони и милијарде нису више довољни као мерило, него се већ прелази, при суђењу снаге тискаре за бацање у промет нових милијарда, на килограме. А осим »Кезсћеђалк«-е има још четири друге, мање емисијоне банке, које са своје стране пуштају у промет све нове серије разних новчаница. Дапаче и разни градови имају право да пуштају у промет нове новчанице, и то несамо ситне, већ неки градови пуштају у промет и новчанице великог калибра. Да слика. буде потпунија, и разна, велика индустријална предузећа добила су права да издају и пуштају у промет властите новчанице! |

Услед разних административних мера, цене у Немачкој нису ишле ни издалека напоредо са падом валуте. Иако немачка марка моментано не вреди ни једну двадесетину од онога, што је вредила концем месеца јула, данашње цене већини артикала нису према летошњим ценама 1орасле више од неколико пута. Али, будући да ни приходи појединаца, нису ни издалека ишли напоредо са овим порастом цена, већина немачког народа проживљује тешку материјалну кризу. Специјално страдавају они који имају стална месечна берива, дакле приватни и државни чиновници, те припадници већине слободних професија. Прерачунавши у нашу валуту, један немачки приватни или нижи државни чиновник добија данас месечно којих 150 до 200 динара, свеучилишни професор тек 800 или нешто мало више динара месечно, Али морамо уједно нагласити, да је опћи ниво цена у Немачкој данас нижи него игде на свету. Има у Немачкој наших студената, и то оних боље ситуираних, који за собу и целокупну опекрбу плаћају месечно тек нешто око 100 наших динара. Пут жељевницом од Салцбурга до Франкфурта, на даљини знатно већој него што је ЗагребБеоград, у другом разреду, стаје на 10 до 12 наших динара; а једна постеља у »бсћаћуабепс-у плаћа се са неких 5 наших динара! Већина, цена, прерачунате у нашој валути, изгледају управо смешне, и ми не знамо чему да, се више чудимо: или кад нам за гардеробу у једном прворазредном ноћном локалу рачунају свега 2 марке, или кад нам цалкелнер у каквом берлинском ресторану врати кусур од 10 пфепига (у нашој монети 1/,, динарске паре).

Код ове валутне катастрофе највећма су страдали управо они који су некада били ступови немачке привредне експанзије; мислимо на, стотине хиљада, па чак и на милијоне оних који су, уз велики самопрегор, сакупљали пару по пару, да их онда уложе у разне банке или да купе разне обвезнице. Тај велики број улагача, који су своје заштеђевине кондентрисали у неколико великих новчаних завода, омогућили су овима да се свом снагом и са знатним средствима баце на финансирање немачке индустрије; тако управо ови људи највише страдају јер су њихови приходи остали углавном исти дочим издаци иду геометријском · прогресијом.

347