Nova Evropa

цене интервенције, једва успева. А логично је, да судбина марке делује ни на куре франка, јер ако је Немачка, као главни дужник Француске, инсолвентна, онда је јасно да у том случају ни главноме веровнику руже не двате.

Кад се мало дубље загледа у ову ствар, наћи ће се да су главни узроци, који су задњих дана деловали на пад немачке марке, двојаке нарави. Заједничко им је, да се и у нноземству као у самој Немачкој изгубило поверење у марку, те свако настоји да је се реши. Светска спекуладија, верујући у прво време да ће се марка коначно ипак поправити, куповала, је знатне износе марака. Величина тих ангажмана није позната, али се држи да he премашити више десетака милијарди марака. Већина ангажмана пронстиче из времена док је марка још релативно високо стајала, док се за један швајцарски франак добијало само пар марака. Стога губитак иноземства на спекулацији с маркама иде у милијарде и милијарде. И зато сад, као што је природно, интернацијонална спекулација нема више поверења у марку, н настоји да своје досадашње ангажмане разреши, ма ни уз тешке губитке, бојећи се да би касније губици били дош тежи. Дубље узроке катастрофи марке морамо тражити у самој Немачкој. Широка немачка јавност, изгубивши такођер свако поверење у властиту валуту, настоји од своје стране свим средствима, да је се реши. Док је још било слободно, куповале се стране девизе и валуте, да би се тако осигурало против пада. марке; сада, кад је девизно пословање строго реглементирано, настоји се да се куповином деоница, специјално деоница индустријалних предузећа, спасе оно што се даје спасти. Бојазан, да ће и у Немачкој наступити слично стање како је већ у Аустрији, натерала. је н најнижо слојеве народа да се баце у вртлог бурзовне спекулације, те да тако дођу барем до неких изванредних прихода. Потражња. за појединим деоницама тако је моментано знатна, да се редовно мора подузимати репартиција, тојест сваки купац добије само један незнатан део деоница. које је тражио. Међутим је интернацијонална спекулација, која је славила. трогодишње оргијо на бечкој бурзи, пренела свој квартир у Немачку, да ту, поучена бечким искуством у још већој мери настави своје разорно деловање.

Иако су, дакле, установе Версаљског Уговора углавном скривиле данашње стање Немачке, ипак, објективно судећи, морамо признати, да добар део кривње за данашње стање лежи на немачкој страни. Разумемо потпуно сву тежину ситуације у поратној Немачкој. Социјална демокрација; скупа са левицом грађанских странака, морала је нагло да преузме владу и да води једну средњу, неодлучну, политику лавирајући између наладаја крајње монархистичке деснице н крајње комунистичке левице. Резултат те средње политике била је једна широкогрудна социјална политика. Осим завођења осамсатног радног дана, специјално у прво време, разним административним мерама одржавана је читава привреда под извесним туторством. Да би се изишло усусрет најширим народним слојевима, многе животне намирнице биле су по држави распачаване по далеко нижу цену него што су коштале државу, те је разлика између продајнео и куповне цене ишла на терет државних финансија, нако стање истих није никако „допуштало издатке. На другој страни, тарифе саобраћајних установа, по-

346