Nova Evropa

чим је повишење индиректних пореза, понменце земљарине, дизало читаве буре. И опозиција против пореза на ракију, — дакле један индиректан порез (барем у већини случајева) —, која спречава, да, се тај порез заведе и у Србији, базира се углавном на томе што тај порез, по техници убирања, путем директне наплате од оног који пече ракију, више сличи каквом директном порезу него ли индиректном. Али будући да су директни порези, управо директно-прогресивни порези, далеко праведнији и економски опрагданији, јер они ангажују појединца према његовим економским приликама, док индиректни порези скоро подједнако тангирају и богаташа и сиромаха, то је природно да данас већина финансијалних писаца мере културу и државну свест једнога народа по његову односу на директне и индиректне порезе. По том мерилу, наравно да бисмо ми лоше, дапаче веома. лоше, прошли. Један, ма и површан, поглед на наш порезни систем даће сваком јасан увид колико смо ми још далеко од неке сређености. Тачних података, додуше немамо, али бисмо се ипак усудили тврдити, да нема данас у Европи државе у којој би сразмер између директних и индиректних пореза. био тако реакцијонаран као што је код нас. Док у неким државама директни порези покривају две трећине па и више државних расхода, код нас се једва једна десетина расхода покрива директним порезима...

Директне порезе можемо поделити на две велике скупине. Једни се оснивају на принципу, да се опорезује просечни приход од једног предмета (као земље, зграде, обртног или трговачког предузећа, или чак капитала, као такова), дочим други нду затим да опорежу чист укупни приход појединца, без обзира, из којих је он врела тај приход прпао. Код прве скупине, висина пореза одређује се становитим износом према вероватном приходу од једног земљишта, једне зграде, и т. д., док се код друге висина одмерава у процентима чистог прихода по једној особи. Редовно је овај проценат прогресиван, тојест што је већи приход утолико је већи и проценат који се узима за базу опорезивања. Али је код нас инфлација, и с тиме спојено слабљење вредности нашег новца, на разне начине утицало на поједине групе директних пореза; приходи појединаца, исказани у папирнатим динарима, редовно су повишени, па, је питање да ли је порез редовно захватио и то номинално повишење прихода. Уколико се порез одмерава у процентима чистог прихода, дакле код личне доходарине, порез је ишао напоредо са номиналним порастом прихода. Може се догодити и случај, да номиналним порастом прихода, а да га не прати никакав реалан пораст, неко може сада да плаћа далеко више пореза него пре, и то несамо номинално него и стварно; јер са повишеним приходом расте и проценат опорезивања. (Док се, например, на приход од 1000 динара, плаћа, 106 директног пореза, на приход од 5.000 плаћа, се већ 69%; а на приход од 10.000 динара, порезна, стопа, скаче, рецимо, и на 129); ту дакле, нако није речено, да. онај који има данас приход од 10.000 динара боље стоји од оног који је имао приход пре Рата, од 1.000 динара, ипак он данас плаћа сразмерно више пореза него што је плаћао неко ко је пре Рата има приход од 1000 динара.)

Али има и такових пореза који су били одмерени у становиту одређеном износу; тако је земљарина одмеравана, по јутру, према, каквоћи вемљишта, Премда је приход од земљишта данас за 20 до 80 пута већи него што је био пре Рата, износ пореза номинално је остао исти, те фактично износи данастек једну двадесетину, односно једну тридесетину, од онога, што

102