Nova Evropa

na hartiji, a organizacija koju one prekrivaju jeste ono što je Starčević nazivao »krdom«, sa jednim jedinim pastirem, G. Radićem, koji ne dopušta nikome drugom da se tom »krdu« približi, Njegove pristaše, doglavnici, poslanici, doktori i učenjaci, ne smeju da misle svojom glavom, niti da zalaze medju njegove seljake; oni imaju da uče njegove reči, i da se slepo zaklinju na njih, Radić će »dati« republiku, t. . on će je dočarati, i u toj će republici biti baš onako kako ko htedne! — Je li to prosveta, i je li uopće prosvećen narod koji fako sluša jednoga čoveka, i veruje mu, kad ovaj obećava čudesa s pomoću gdumenih kuglica, kad mu puni Slave da će se, pevajući pri procesijama pod blagoslovenim barjakom, osloboditi beogradskih razbojnika i »hajduka«? Ako su Srbi doista »hajduci«, kako to G. Radić kaže, zar će olako i bez krvi pustiti iz šaka mastan zalogaj kakav je Hrvatska; i po koju bi cenu Talijani, Nemci, Amerikanci, ı ostali imaginarni zaštitnici Radićeve Republike, potrošili milijarde svoga novca, i tisuće svojih vojnika izgubili u ratu s tim krvožednim Srbima? — Eto, ni taj posve jednostavan sled misli ne može da isprede Radićev pristaša, zaslepljen danas od Radića na isti način kao što je ranije bio zaslepljen od katoličkih klerikalaca ili hapsburških službenika, G, Radić nastavlja hiljadugodišnju rabotu, on »poučava«, postavlja idole, budi u duši masa maglovite nade, nade u nagradu za svoje »mučeništvo« i »pravedništvo«, i u stvari izaziva u njima Oosećaj vlastite nemoći, mesto da vaspitava borce za svoja prava i radnike na polju općeg dobra,

Prosvećen čovek slobodan je od svake tiranije vlasti, pa i nauke, ideje, programa, organizacije, a kamo li pojedinih ljudi; on ne sledi vodju, kao krdo ovna prevodnika, nego shvata neku težnju i pristaje uz nju, ako uvidja da će se tako najbrže i najbolje doći do postavljenog cilja, Prosvećen, tojest samostalan razumom i slobodan voljom, postaje čovek samo ozbiljnim radom i borbom, G. Radić nije nikada poveo seljaka u borbu protivu kapitala, koji ga izrabljuje, niti za pravo valjanih škola, bolnica, i cesta, nego mu propoveda »slobodu« od suda, uprave, vojske, poreza, i svega onog što seljak misli pod »vrag ti i gospodi«, te ga navodi na mržnju i nepravdu, na umišljenost i oholost, i napokon na nerealnu nagradu.

Razvitak opće kulture ostavio nas je odavno za sobom, pa Je jedna od nevolja što nas taru i ta, da smo u bujici koja nas sa sobom nosi došli do općeg prava glasa pre nedo do opće političke i druge prosvećenosti, Nosi nas bujica kulturnog života, i daleko smo od toga da mi u njoj plovimo po nekom planu, ili čak da ravnamo kormilom; možemo da lupimo glavom o svaku hridinu, i jedina je još sreća, da je glava tvrda.., Narodni ljudi, vodje, prvaci, mesto da odredjuju pravac 1 upravljaju ladjom, rade ono što je najlakše: povladjuju struji, Veliki deo hrvatske inteligencije — nosilac vlasti u biv6ој Monarhiji — robuje i sam idejama, teorijama, organizacijama, uopće nečem naučenom i narinutom, nečem što daje naslov, titulu, svedočbu, rang, odlikovanje, vlast, položaj odeljen od »prostote«, Taj deo ne poznaje ni sam šta je to samostalnost i sloboda, — on je

156