Nova Evropa

гованих зеленаша, да се коцкају на големе своте по клубовима, да примају и деле мито; то, што се прима слегањем рамена, именовање министрима једнога Јанића, и једнога. Којића, мако се и за последњим столом код »Српског Краља« и код »Македоније« зна тачно о њима ко су и шта су у стању да раде или ураде. Та општа апатија, Београда, према. неморалу и корупцији, уколико је не тумачи учешће — посредно и непосредно — у њима, то је оно што нам диже косу на глави од чуда и јада, и штомн највећем оптимисти намеће крајњу резервисаност и изнуђује из душе безнадежни ваmaj: докле тако, и куда, то води!,..

Зар нема никога међу радикалима од утицаја да порумени и дигче глас протеста противу оскврнења државне управе именовањем за министра. Јанића и Којићаг — Зар цела опозиција у земљи нема памети и родољубља, да подреди своје партијске интересе општим, па да покуша спасти земљу од радикалских дахија“ — Зар у овом народу нема. довољно снаге п прегалаштва, да стане једном на пут теревенкама, професијоналних политичара, и из владе и из опозиције, те да спречи да нас овако брукају прељ целим светом!...

Ћ.

Književni pregled.

VESTI S ONE STRANE, Vašington i Avdust,

Njujork, avgusta 1922.

Umorno i staro leto kada se lica smežuraju i oči čkilje u žuti i vreli dan, Izmedju beskrajnih nizova kuća rano se izjutra lelujaju dolutali pramenovi morskog daha i morske svežine, ali zamalo, jer ih ubrzo posiše žedno sunce. I onda opet onaj teški zadah na katran što se isparava sa aslalta te prodire do pluća. 1 fasade sa zgrada kao da su okorele, kao da su izbledele i poružnele pod tom šibom vrelih zrakova. One iste fasade što su u proleće izgledale onako sveže, raznobojne, i žive. Tako su i lica devojaka, što rano jure na rad, bila celog proleća sveža i vedra, A julske su omorine sada prešle preko svega, i svugde srećem samo mutne i umorne poglede. '

Lutao sam negde izmedju Tajms-skvera i Pensilvenija-stanice, Ne znam zašto mi Sedma Evnja izgleda tako prosta, skučena, i prazna, A sećam se kako sam je gledao prvo jutro sa prozora na mom hotelu, Ustao sam rano, i potrčao da razgrnem zavese i da vidim kako mi izgleda prvi dan u Novom Svetu, Dole su mileli nizovi autamobila, jurili ljudđ kao po razrušenu mravinjaku, i sa dalekih kejova dopirali su zvuci parobrodskih sirena izmešani sa nekom nerazgovetnom arijom zvona sa tornja jedne obližnje crkve, Gledao sam svugde unaokolo sa nekom čudnom požudom, „беда _da medju nama ljudima ima takvih koji su stvoreni za velike varoši, za koje ulica, mase, parkovi, samoubistva, automobili, skandali, galerije

160