Nova Evropa

маја. о. г.) остаће дабогме непојмљиво, што ми то баш њега, на нишан узимамо; ми међутим не мислимо, као он, да смо се »колосално променули«, ако не пустимо у јаван живот и политику људе без анализе њихових квалитета и њихова — веша. Да, је Г. Јанић остао оно што је био у Лондону за време Рата: поп који пије, и пева »баруна. Тренка« по јавним локалима, и говори 0 потреби слободнога, брака, и којега. бодрим оком прати лондонска, полиција, (беоапа Уагд), ми бисмо се вероватно слабо жестили гледајући га где слично ради по нашему Срему и по руским каванама београдским; али је он ускочио у посланике и политичаре, а ево сад чак и у министре, па нам се намеће дужност да се њиме позабавимо, маколико то не био пријатан и чист посао, особито у ове вруће летње дане. Знали смо ми и више о попу Јанићу него што смо износили у »Шта се чује«; па и сада нећемо изнети све што знамо, нако свака, дискреција. престаје кад се ради о јавним интересима. Држимо ипах да, је, засад, доста ако застанемо за, часак само на два три степена ратне и поратне каријере новог Министра, Вера у Југославији. Пре свега, хоћемо да. поновимо, да. је Др, Војислав Јанић послужио Г. Пашићу још усред Рата, у време тешкога слома Србијина, након повлачења. кроз Албанију, када је, вођен на списку и на плати Министарства Иностраних Дела, лутао по западној Европи у својству ментора сина Г. Пашиba. Њихови су односи, дакле, блиски већ поодавно, и нису очигледно помуБени ни свим оним што је овај балкански Фенелон, кад је напустио свога, Телемажка, и спасао се преко Канала, причао о »седом премијеру« и члановима његове породице свакоме ко би пристао да га слуша. Можда, Г. Пашић о томе није никад ништа сазнао; а, можда, се, што је вероватније, — са. својом познатом »широком природом«, за, коју се не лепи ништа што се њему или о њему каже —, није нато обазирао, баш као што ни сад, при именовању Министра, Вера, није узео у обзир, да је његов кандидал, као професор Богословије предложен за наставника у нови Теолошки Факултет, од сенала, београдског Универзитета одбачен. Али нама не може бити равно, да оно што није доста, добро за универзитет буде добро Г. Пашићу за надлежног министра !... ~

Држимо, у оскудици простора, на расположењу, да, је и оволико довољно да се види, шта је садашњи кабинет Г. Пашића добио уласком у владу оваких министара, иако је истодобно испао из њега, Др. Л. Марковић, достојан старији друг Дра. Јанића, и Дра. Којића.

Али није све то још оно што пада као мбра на. душу, и што гони пламен стида, и гнева у главу човеку, кад гледа у Београду како се тера политика, "Најпосле, шта, се и могло очекивати од попуњавања и закрпљивања једног кабинета, и Есхаезији, који пристаје нато да остане на власти целе земље заступајући стварно само једну покрајину!% Ко види, куда иде новац и ма теријал од репарација, и од зајмова у иностранству, и шта, се ради са, секвестрима и осталим ратним пленом, — а то није тешко видети! —, тај но сумња, више, да, Г. Пашић и његови министри не исповедају само теоретски Велику Србију, него изводе у пракси већ увелико и готово систематски ухљебљивање и богаћење својих присташа на државни рачун. А при такоме послу морају се тек бирати људи који ће на свашта, пристати, и којима, се може све наредити. Много је горе и страшније то, што се све ово ради отворено и без женирања, што свако зна, да су министри ортаци привиле-

159