Nova Evropa

jednog crnog, iznošena i iskrzana Linkolnova prsluka, što su ga izložili u jednom muzeju pod staklenim zvonom, To je bila ona druga Amerika, Amerika u kojoj se smelo i moglo da misli, I meni biva smešno kako se eto mora da žali za onim »starim, dobrim vremenima«, Da li su ta vremena zaista postojala, ili su ona samo legenda? Ponekad zaželimo da postanemo konzervativni, da spasavamo nešto što je nebrižljivo izgubljeno, Kadgod taj impuls za prošlošću postane jak i veoma osetljiv kod mnogih, onda je to najbolji znak da živimo u jednoj nezdravoj i ružnoj sadašnjici, Samo se u dobrim vremenima može da sanja lako o budućnosti,

Kada sam izlazio sa stanice — jedne od onih tipičnih američkih železničkih stanica sa skoro istovetnom ftezgom za sladoled i limunadu, istovetnom prodavaonicom dopisnih karata, novina i »uspomena«; i svim drugim pogodnostima fako jednoliko uredjenim da odmah znate Sde ćete što naći —, napolju pred stanicom dočekao me je najednom prizor koji bi sigurno predstavljao vrhunac savršenstva u onim idilama dopisnih karta sa slikama, Sve kao da je bilo naročito udešeno da se posluži svrhama jedne dopisne karte na kojoj ćete da pošaljete »Pozdrav s puta«,

Onako isto kao što je sve bilo prosto i praktično uredjeno tamo unutra, u toj tipičnoj američkoj železničkoj stanici, tako je isto i sav ovaj široki prostor napolju bio »uredjen«, Ovo nije pobuna protivu lepih trotoara, i protivu parkova i palata u njima, već samo protivu jedne toliko silno potencirane želje da sve bude »lepo«, kombinovane sa tako oskudnom intujicijom da se stvori lepo, da se u stvari postiže samo divljenje u jednom pravcu, divljenje pred onom silnom energijom i materijalnim žrtvama što su tako galantno bile utrošene, Jedan utisak, uostalom, na koji tako često nailazite u Americi,

Tu je bio najpre jedan veliki, ravan, uredno parcelisan skver, sa nekoliko tramveja, omnibusa, i jednim Kolumbusom u sredini, Iza tog skvera, kao drugi red kulisa, zelene krune sa jedne aleje drveća, i iz nje jedna prava ulica što se tamo negde na kraju sužava i gubi u

zelenilu, sve kao na najispravnijoj sceni kakve stare francuske ro-

mantičarske režije, A povrh tog sloja zelenih, okruglih kruna drveća, diže se u pozadini kolosalna bela kupola sa Kapitola; i najzad, povrh tog besprikornog belog parčeta arhitekture, jedno isto tako besprikorno čisto i plavo nebo, sasvim plavo, bez i jedne nijanse tamo na dnu horizonta, bez i jednog oblačka na celoj površini, puno nekog ukočenog, metalnog plavetnila, kakvo sam samo ovde video. »Made in United States« ! :

Oko mene su stajali neki saputnici i saputnice sa istog voza kojim sam i ja došao, 1 oni su stajali, očevidno, sa onom manijom za »prvim utiskom« kao i ja, pokušavajući da manipulišu svojom podsvešću kao fotogralskom kamerom, (Upotrebljujem fermin: »podsvest«, mesto svest, kako bih išao u korak sa duhom vremena. Jer sada je, momentano, podsvest modernija od svesti.) Sa opušte-

164