Nova Evropa

stvora, ni zvuka, ni dima nad kućama, Pečat smrti leži čak i na gradjevinama: nema više krila od slame i vrhovi kućša izgledaju kao skeleti, Ulazim u kuću: tišina... Vičem jedan, dva puta, niko ne odgovara... U jednoj kući našao sam samo starca, koji je stenjao: »Umiremo«; ostali su svi bili već umrli,..«

Autor dalje obraća pažnju na velike migracijone procese, koji se vrše na zemljištu današnje Rusije, Gradjanski rat, a naročito glad, izazvali su kretanje velikih masa stanovnika, ai sovjetska vlada preselila je izvesne grupe opasnijeg i neposlušnijeg stanovništva s juga na sever,

Najzad, vrlo važna kulturna i demografska činjenica, po mišljenju Maslova, je velika promena brojnog odnosa izmedju stanovništva sela i varoši Ruska varoš stalno gubi svoje stanovništvo, i to što Je varoš veća, to je veći deo svoga stanovništva ona izgubila. Pored izumiranja jednog dela stanovnika, tu jako deluje i odlazak stanovništva iz varoši na selo, Najaktivniji elementi varoškog stanovništva beže od gladi i hladnoće varoškog života, Kao prva posledica ove pojave, opaža se povećanje broja žena prema broju muških, i propadanje kvalifikovanih radnika, Radništvo se brojno znatno smanjilo, i njegov je kvalitet u stalnom opadanju: od preratnih, spretnih i kvalifikovanih radnika ostalo je jedva 25%. Ruska varoš nalazi se u opadanju nesamo u pogledu demografskom nego i u pogledu svog uredjenja: nove kuće do poslednjeg vremena niko nije gradio, a stare su počele da se ruše usled nedostatka nadzora i opravaka; u mnogim varošima [naročito u Petrogradu i Moskvi), usled kvara vodovoda i ogromne količine vode koja odilazi u zemlju, tako da se kuće ruše iz temelja, Najzad, mnoše su drvene kuće spaljene za ogrev (u Moskvi, naprimer, samo u toku dveju godina uništeno je za ogrev na 4,000 ili 18% stanova), U kamenim kućama nije redak slučaj da su pod, prozori, vrata, upotrebljeni takodjer za ogrev, Zaključak iz ovih tužnih posmatranja je sledeći: ruska varoš gine i gubi svoj značaj, a s njome stradava i ruska kultura,

Drugi odeljak knjige S, Maslova posvećen je ekonomskom stanju Rusije, Ovo stanje on crta kao veoma žalosno, Od godine 1900 pa sve do godine 1913 narodni prihod Evropske Rusije popeo se bio sa šest i po milijarda rubalja u zlatu na dotovo 12 milijarda godišnje, Odbijajući od ovog rezultata onaj njegov deo koji se objašnjava penjanjem cena sviju artikala na početku XX veka — 105 »veka skupoće« — dobijamo cifru od preko dve i po milijarde viška godišnjeg prihoda u zlatnim rubljima, koji se višak objašnjava isključivo time da se snaga proizvodnje povećala, Izvesno opadanje narodnog gospodarstva, koje je bilo izazvano Ratom, nije bilo ni duboko ni trajno, Boljševičko eksperimentisanje, medjutim, nanelo je niz teških udaraca ruskom narodnom gospodarstvu, od kojih će se ono teško oporaviti Prema vrlo optimističkim računima Centralne Statističke Uprave Republike Sovjeta, produkcija je ruske industrije postala osam puta slabija od predratne; proizvodnja zemljo-

171