Nova Evropa

|| КЕ |||

|||

Knjige i listovi,

DRUGA RUSKA REVOLUCIJA, PRIKAZANA OD NJENIH UČESNIKA.

III, S, S. Maslov,

Autor kojega hoću da prikažem u ovom članku ne spada u broj krupnih političara, On je dugogodišnji i praktičan radnik — agronom, i organizator zadružnog pokreta koji je pre i za vreme Rata uzeo bio toliko maha medju ruskim seljacima na severu Rusije i u Sibiriji, Kao takav S. Maslov uživao je veliko poverenje i popularnost medju seljacima, koji su ga izabrali i za narodnog poslanika za Ustavotvornu Skupštinu, a onda i za člana pokrajinske vlade na severu Кизје protivu boljševika, Maslov je pripadao desnome krilu socijalistarevolucijonara, Kada su saveznici, upravo Britanci, uzeli vlast nad Severnom Rusijom u svoje ruke, Maslov je dao ostavku i vratio se zadrugarskom i agronomskom radu. Tako je proveo još nekoliko 50dina u Rusiji, koje je upotrebio na skupljanje gradje o Sovjetskoj Rusiji, Kao plod toga skupljanja, pažljiva posmatranja i razmišljanja, izašla je u Parizu ova vrlo zanimljiva knjiga o »Rusiji nakon četiri godine od Revolucije«*), koja na osnovu pretežno boljševičke gradje prikazuje demografsko, ekonomsko, državno, i kulturno stanje Rusije krajem godine 1921 i polovicom 1922. I po gradji, i po njenoj obradi, izvršenoj dosta objektivno, i sa književne i naučne tačke gledišta sasvim dobro, knjiga Maslova spada medju najbolje o Sovjetskoj Rusiji, Prelazimo odmah na prikaz njenih glavnih rezultata,

: U svojoj knjizi autor se bavi »objektivno-socijološkim promenama« koje su se desile u Rusiji, Tu on u prvom redu proučava demografiju Rusije, Prvo je pitanje: broj stanovnika; dok se je pre Rata broj stanovnika prosečno povećavao za 1,7% godišnje, sada se (pre velike gladi) broj stanovnika smanjivao prosečno za 2—2,5% 50dišnje, To znači, da je Rusija počela da propada, Kao uzroke ovom izumiranju navodi autor Slad, pa onda zarazne bolesti, medju kojima prvo mesto zauzimaju pegavac [oko 4 milijona slučajeva samo za vreme od 1, jula 1918 do 1. juna 1920) i takozvani »rekurens« — роvratni tifus (preko 600,000 slučajeva za isto vreme). Osim zaraznih deluju i druge bolesti, čije suzbijanje ide vrlo slabo usled nedostatka lekara i lekova, Štetnu ulogu u pogledu na brojno stanje stanovništva igraju i nedostatak odela i obuće, loše stanje kuća, oskudica ogdreva, pa najzad gradjanski rat, seljačke bune i egzekucije {streljanja en masse). Najtragičnije je stanje, s jedne strane, Petrograda, i s druge, nekih sela koja su naročito nastradala usled Sladi i zaraznih bolesti, »Čim sam došao u selo«, priča autoru jedan njegov drug o jednom nekad bogatom i velikom selu Tuljske Gubernije, »ispunih se užasom, Selo izgleda da je sve izumrlo: nema ni živa

*) 6. 6. Масловђ, »Росећл послђ четерехљф лтђ Револаоцји«: Рапт, 1922 (206 strana),

170