Nova Evropa

osećanja, more fraza, velika proizvodnja upravo abnormalne eksciftacije masa, pa se ipak ni tamo ni simo ne vidi niti jedno veliko načelo, niti jedan teži princip, niti jedna duboka ideja,.,.

Jedna se volja drugome nameće, izmenjuju se udarac i odbrana. Zašto? Samo i jedino iz grubog, instinktivnog, primordijalnog nagona za vladanjem i za vlašću, bez ičega svesno konstruktivnogča, bez cilja, bez kulturnog i moralnog smisla, Potpuno jednaka spoljašnja i unutrašnja jačina i vrednost fakmaca mora iza nekog vremena dovesti borbu za premoć do sporazuma umornosti, Nije sigurno koliko će utrošak vremena i snage za taj i takav sporazum vredeti, Ali je sigurno, da bi i sporazum današnjih kvaliteta bio apsurdan i jalov, Jer, šta je trulo u hrvanju hrvatstva i srpstva? —: to što niti jedno nije prava težnja ljudska, što nema čistog idealističkog motiva! Na areni su ugledanja, tudja iskustva, teorija bez razloga, spekulacija, pozorište prošlosti sa lažnim suzama i sa lažnim smehom, — 1 šta je cena borbe hrvatstva i srpstva? Nasledstvo carstva, Šta preostaje poziiivno vrednoga u hrvatstvu i u srpstvu kada se ta borba oduzme? Komedija vučenja granice i pustog brojanja glasova, kolonijalni odnošaj prema fudjem .nekom čovečanstvu po podobiju kulture i civilizacije, zemlja bez duše, — Alkceptujemo fakat, da nacijonalne iluzije postoje, Ali su to iluzije; ne težnje, nego varke i obmane, Ne vidimo razlog da iluzije prestaju biti iluzijama ako su njima zaražene većine, čak ogromne većine, Otuda proizlazi samo jedna teška posledica: usled hipotentne iluzije oslabi i učmane shvatanje realnosti, Reakcija ide, raste, kao crn oblak, Pomračena Evropa baca mračne senke na naše krajeve, Kod nas se gubi osećanje za nekretanje, za hotimičan zastoj, za integralno nazadovanje, U šarenilu i zanimljivosti zalaska svetlosti našao se koban razlog zadovoljstvu, Umesto vodjstva duha traži se naslada Hzičkog nasilja, Hoće se junaštva bez žrtava i muke! Sve je dolina, puzanje, sve tako prostački i duboko drema, da treba velike hrabrosti i za jedno zvonjenje na uzbunu, Nikad pametne, dobre, i divne manjine nisu bile manje, i nikada im položaj nije bio strašniji, teži!

Ima nešto strašno i upravo užasno, što ne razumemo, i što zato ne možemo da oprostimo, Grcali smo od bola odmah pri svečanom dočeku, i gušili se od stida odmah na prvom susretaju, Ali smo se suzdržali, sa nadanjem, sa nekim potajnim nadanjem, Ali radi budućnosti mi skidamo odgovornost sa sebe i prekidamo ćutanje, Odbijamo sva tumačenja, i ne primamo ni jedne izvine ! Teškoća је življenja jednaka za sve! Mi pitamo: gde je jugoslovenska zastava, koju je kroz četiri pune godine razvijenu po globusu nosio Jugoslovenski Odbor, gde je ono tridesetipet ili četrdeset Jugoslovena, što je pisalo, govorilo, radilo, zaklinjalo se znamenjem Jugoslovenstva?!

Fenomen je neosporno sličan najvećem i najneverovatnijem čadu. Jesu li to deca i mladići priredjivali igračke utakmice? Ne, to su sve — ili bar treba da su — ozbiljni, zreli, kulturni ljudi, Da nisu bačeni u tamnice, gde im kosti trunu, gde ne vide sunca ni meseca!

151