Nova Evropa

тон стилу, У 12. и 13. столећу, фигуре се полако дижу као саме од себе из целокупне структуре (врата на катедрали у Шартру). Али то је већ пуни Средњи Век, и Западна Европа. а прелазу од старе уметности к новијој, имамо разне комбинације, под утицајем Месопотамије, Египта, Асирије, и грчкоримске уметности. Као јединствен примерак ове врсте у Европи, наводимо рељеф у стени у Мадари, у Бугарској, из 9, века, који приказује једног краља како гони лава (има одлив у Народном Музеју у Софији); сличан је извесним скулптурама извајаним у стени у Перзији, из ранијег времена, које носе трагове комбиноване месопотамијске и грчко-римске уметности, Напоредо с уметношћу коју је надахњивало хришћанство иде уметничка делатност инспирисана будизмом, И. ова религија милосрђа давала је необичан потицај скулптури. Ширећи се од своје колевке у Индији уоколо, и надалеко, на Цејлон, у Кину, Јапан, Јаву, Бурму, Сијам, Камбодију, и на друге стране, будизам је створио уметност своје врсте, дабогме дотеривану према приликама и местима, и дотерујући она на разне начине и у већој или мањој мери културне продукте на које би наилазила, али углавном чинећи сама у себи једну целину, Многи примери показују, такорећи пред нашим очима, како се западна уметност, под овим утицајем, претвара у источну (например, „Глава Буде" из Афганистана, рађена у 2. веку, сад у Саут-кензингтонском Музеју у Лондону). — Индијска уметност постизава један динамички склад — супротан статичком складу код Грка — у којем се меша божанско и човечанско загрљено у екстази живота, и физичког и духовног. Када је — надахнута првобитно бесумње дубоким мислима из светих књига, Веда и Упанишада, идеја о истоветности човечје душе са душом природе почела да долази до израза у скулптури, следио је читав урнебес стварања, баш као да се сама супстанција земље почела топити и прелазити у миријаде живих облика. Из овог потопа створова, који су се мешали и сливали један у други, издвојила се фигура бога Шиве, као „Господара Игре", једно од најистакнутијих вајарских обличја на свету. Добро моделирано (најпогодније за израду у металу), оно даје израз, као кроз пламени покрет белог усијања, једне дубоко задовољавајуће концепције општег живота. Најбоља дела ове уметности налазе се, наравно, на Истоку, у самој Индији; али имају понеки добри примерци и по европским музејима (тако, например, у Саут-Кензингтону у Лондону, један одличан рељеф „Бог сунца“, вероватно из 12. века, у црном камену; или једна бакрена статуа Шиве, вероватно из 12, века, на истом месту). Сличне су овој индијској уметности скулптуре такозване Маје (Мауа), пореклом из Америке, иако ова сличност није још испитана (у Британском Музеју има једна соба посвећена

333