Nova Evropa

Mikelandželo: Ostavljamo iza sebe velika dela i velike primere .,.. Zemlja je bogatija nedo što je bila pre našeg dolaska... Što će nestati, neće nestati sasvim... Polja mogu neko vreme da otpočinu i ostanu na ugaru, — зете је и UZOranu tlu, Masšla može da se širi, a sivo i mračno nebo da pokrije parom i kišom, — sunce je iznad njih... Ko zna, šta će doći,

Markiza: Čini mi se da ste sustali, moj prijatelju? Glava Vam pada na grudi...

Mikelandželo: Jest, umoran sam ,.,, ostaviću Vas „.. Ima mi, Markizo, osamdesetidevet godina, i svako me uzbudjenje pomalo umara; dovorilđi smo večeras o veoma ozbiljnim stvarima, Zbogom!

Markiza: Do sutra, zar ne?

Mikelandželo: Do sutra... da... ako još budem na ovome svetu... a ako me ne bude, do vidjenja, Gospodjo!

Ustaje; markiza: da podržava i stište mu ruku,

Markiza; Naslonite se na moju ruku.,, povešću Vas dole niza stube,

Макеапахе!о: Рштат i Častoz 0 primam bi nežnost.,. Čini mi se, da je danas smem poželeti, Reći ću Vam 105 пебћо,,.

Markiza: Šta to, dragi prijatelju?

Mikelandželo: Da Vas ljubim, i blagosiljam iz dna svoje duše .., Zbogom!

Ljubi markizi ruku i odlazi,

Arfhur comfe Gobineau.

Klovijo bi da se upozna sa Mikelandželom.

Framčesko Holandeski, u svojim dijalozima »D e la р:пtura antiga«, i poimence u četvrtome Dijalogu, dakle u poslednjemu, koji se vodi u kući kardimala Grimanija, gde se nalazio na stanovanju Don Julije Klovijo (ili, kako ба Еталčesko zove »Julije iz Makedonije«), spominje, kako je Klovijo želeo da se upozna sa Mikelandželom,

Frančesko Holandeski bio se uputio na Monte Kavalo, da prisustvuje nedeljnoj konverzaciji, pa sledi u svome pričanju ovako: — »AJi kad mi se pričinilo da je još prerano, a prolazeći uz kuću kardinala Grimanija, hteo sam da reknem Juliju 12 Makedonije, njegovu plemiću i najodličnijem od svih minijaturista sveta, neka bi se setio radmje koju je za mene imao da napravi,

327