Nova Evropa

»Videvši me, razveselio se Julije, jer je dosta dana prošlo otkako se ne besmo skupa našli, pa pregledavši naše delo (kažem naše, zato što je crtež bio moj, a boje njegove), ja sam hteo da otidem; ali me on zapita, kamo odlazim i zašto ба tako, u žurbi, ostavljam.

»Kad sam ши objasnio, da odlazm па razgovor sa maestrom Mikelandželom, sinjorom Viktorijom Kolonom, markizicom od Peskare, i Laktamcijem Tolomejem, sijenskim plemenitašem, u crkvu San Silvestra, započeo je Don Julije ovako da dovori:

»— ,O, Meser Frančesko, da li biste umeli da nadjete puta i načina da me učinite dostojnim razgovora u jednom tako plemenitom društvu? I da učinite da bi me, Vašim posredstvom, sinjor Mikelandželo primio medju svoje pokorne sluge?

»Nasmejao sam se tada Dom Juliju, i odgovorio sam mu: — „Zar hoćete u tolikoj meri da počastite mene stramca, koji se u ovome gradu nalazim samo za godinu dana, Vi patricij i jedan od najugledmijih i najdostojnijih ljudi ovodđa grada? Govorite Vi sami sa Mikelandželom, i on će biti srećan da Vas pozna, jer odista, Mikelandželo je {sem суоба гпапја 1 штепја, što mu ба niko me može da porekme) čovek veoma blašorodan, razborit, i razgovoran, a ne čudnjak i čangrizalo, kakovim da svet drži, Ipak, budući da sam i Ja jedino uz veliku milost Sinjore Markizice pozvan u San Silvestro, njemu bi se činilo neobično da Vas onde nadje, neupoznavši Vas pre toša; dozvolite mi stoga, da ne uzmem toliku slobodu, pak da Vas onamo sa sobom povedem, a da da prethodno o tome me izvestim, Ja ću o Vama, Don Julije, njima Sovoriti, ı mogu Vas uveriti, da će Vas oni, dobro o Vama upućeni, smatrati dostojnim svoS poznanstva, Pustite me dakle sada da odem, jer mi se čini da je već vreme, i oni bi mogli da me iščeКији... — »оГ дла!овћ! тасће!/апбто!/езећ«, ор. cit,, str, 127—129. Za razliku od prvog Dijalođa. koii se držao 1538, ovaj je iz dodine dana zatim, dakle 1539.)

Ista Bessone-Aureli, koja je izdala ove dijaloge, u svojoj kmjižici »Vita di Don Giulio Clovio« (Firence, 1915), citirajući prvi put ovaj pasus (koji je u novom izdanju Пијајоба prilično preinačem, a koji, držim, nije mogao da bude poznat Kukuljeviću), kaže: »Naravno da se posle ovoga pouzdano stvorila veza izmedju, Klovija i Mikelandžela, što se može da zaključi i po uticaju koji je veliki umetnik imao nad minijaturistom, Biće da je ovo epoha kada je Klovijo započeo svoj preslavni »Libro 4 Оге«, орзап од Уахатма, Као пјебоуо remek delo, koje je posvetio svome хахтКки, а Које зе nalazilo u kraljevskoj knjižnici u Napulju, ali je posle nekud

328