Nova Evropa

iščezlo« {str, 12). Čudnovato je да sam Vazari, koji inače za Klovija kaže kako »se postavio da sa svim naporom slika i nastoji da oponaša Mikelamdželova dela«, nije nigde spomenuo i ličnu vezu, dok je to učinio, naprimer, za vezu izmedju Klovija

i Gjulija Котапа (Rafaj la), i drugih. OL se radi i fu o jednom svedočanstvu koje se mora uzeti u obzir,

·В. К.

Скулптура, од преисторијских времена до данас.

(Писац овога што следи, и сам уметник, један је од најбољих енглеских познавалаца и критичара уметности, понменце скулптуре и њене повести. Он је уједно најбољи познавалац радова и уметности нашега вајара Ивана Мештровића, па је био и главни приређивач Мештровићевих изложаба у Великој Британији за време. Рата, и писао је много пута о Мештровићу по разним угледним листовима и часописима. Г. Колингс је сарадник и пријатељ „Нове Европе“, и нашим читаоцима његово име није непознато.

Следећи чланак је извод из једног предавања што га је писац, уз пројекције, држао пре извесног времена пред угледном организацијом „АтЕ Моткет5 Ош!а“ у Лондону, те које нам је потом уступио, да га објавимо као његов прилог за Микеланџелов Број.)

Човек је осамљен створ. Да би савладао своју осаму, имајући пред собом чудо свемира, он је приморан да даје израза својим осећајима, и ради задовољења себе сама, и да би дошао у везу са другима. Уметност му пружа једно средство у ту сврху, Ако је вајар, он се маша камена, метала, иловаче, или дрвета, дакле саме суштине земљине, и даје им нов облик, у оквиру њихове материјалне могућности, тако да тај нов облик може да говори у име онога што се у самој оној материји крије.

ећемо се овде упуштати у питања потребе коју осећа примитиван човек у погледу уметности, али ћемо споменути, да обожавање дрвља и камења, као и потреба за подизањем склоништа, нису остали без утицаја на развитак скулптуре. Постепено, облици животиња и људи чињени су на начин да даду више или мање сталан израз страсним сновима и пустим жељама, па је тако постала велика уметност с помоћу комбинованих чула вида и опипа.

Први споменици ове уметности сижу још дубоко у прехисторична времена, када је човек био ловац и живео по пећинама, Међу најпознатијим примерцима истичемо групу двају бивола, моделирану од глине, откривену у Француској

329