Nova Evropa

.,

Poznati nemački filozof i pedagoS Paulsen veli: »U istoriji obrazovanosti i prosvetnih zavod4 stalno nailazimo ma jednu činjenica koja se na prvi pogled čini posve nenormalna: imam na umu onu mezahvalnost, čak i preziranje, sa kojom se svaka nova epoha odvraća od prethodne, kojoj duguje svoju obrazovanost i svoj odgoj«. Ako je to doista opšti lakat u istoriji razvitka obrazovamosti, onda je, držim, i za nas nastupio krajnji čas, da se odvratimo — i to ne s boljim osećajem — od one škole koju smo sami svršili, Neka bestrasni istoričari dokazuju, da se »prethodna epoha nije malo, niti neplodno, trudila« oko progresa тлапафуепе пиз!, око proširenja onog znanja koje је nasledila, i oko povišenja opšteg nivoa intelektualnih snaga, mi mećemo ništa reći protiv toga. Ali mi hoćemo da gledamo napred, a ne nazad, pa nam je, prema onome što očekujemo 1. što zahtevamo od budućnosti, prošlost — koja je još uvek i sadašnjost — mrska, u tolikoj meri da se oma ne može više trpeti, već da se mora što brže zameniti hečim novim, posve različnim od onog što je dosad bilo, Strastan protest protiv ovakova sistema odgoja i obuke, koji je osnovan na tlačenju detinje ličnosti, uložen je još u oči 19, veka, kad je celu Evropu uzdrmala snažna propoved Rusoa, Ali je 19, vek bio vek pare i elektriciteta, t, j. vek fabrika; a, u svojoj drugoj polovici, i vek kasarnA, Naravno je, stoga, da taj vek nije bio zato da oslobodi decu školskog ropstva, 19. vek nije ni mislio da mogu postojati škole u drugoj formi sem kao kasarne, Ruso je ubacio u pedagoški svet misao, da dete zbilja prima ono što vidi i oseća, na čemu radi, u čemu samo dolazi do potrebe razumevanja; a 19, vek je ovu pravu misao ostvario u vidu kukavne >zorne obuke«, dodajući tome još i ono bedno »čitanje sa objašnjavanjem«, Ako su po razrednim sobama i po hodnicima školskog žavoda na zidovima smeštene više ili manje dobro izradjene slike, na kojima se vide razne biljke i životinje, »landšafti« iz raznih delova zemlje, pa alat ili mašinerija raznih proizvodnja; ako u gimnaziji ima fizički kabinet, u kome stoji u staklenim ormarima izvestan broj aparata ili hekoliko ispunjenih ptica i životinja, — onda se taj zavod smatra. kao vrlo dobro snabdeven, te se drži da'je potrebno samo da. se i dalje popunjava ovakvim bogatstvom, Da deca gledaju na sve ovo blago samo u toku prvih nekoliko dana pošto dodju u školu, pa da se potom nikako za sve to ne interesuju, — to neće редабог priznati ni sami pred sobom, jer već ne mogu da ostanu isključivo s obukom koja se vrši samo s pomoću reči. Najbolji od njih, naročito mladji, radije se obraćaju stvarima za zornu obuku, da bi bar donekle olakšali svoju savest, Tek docnije stupi па snagu rutina: za djake, kao i za učitelje, pohadjanje škole postaje Jednostavno dužnost, koja se mora izvršavali,

259