Nova Evropa

vodje u društvenom ı kulturnom radu, to је ono što treba da lebdi vazda pred očima onome koji iskreno hoće napredovanje našeg naroda, Naša budućnost leži u etičkom razvijanju učitelja i snaženju organizacija kojima je svrha ostvarenje opštečovečanskih ideala, Izgradjivanje naše jugoslovenske individualnosti s pomoću škole i drugih prosvetnih ustanova vodi nas k ostvarenju opštih ciljeva čovečanstva, Slobodan Popović.

Један народни енциклопедист Двадесетог Века,

1. Наш Даламбер пред судом. 1.

Проф. Ст, Станојевић, уредник „Народне Енциклопедије српско-хрватско-словеначке"“ (чији је издавач Библиографски Завод д.д. у Загребу), пошто је нашао да је чланак „Једна кајмакчаланска енциклопедија“, потписан са И. М. Петровић (у „Новој Европи“ од 26. августа 1926), „пун увреда и клевета" за њега и за „Народну Енциклопедију“, тужио је суду, по новом Закону о штампи, писца чланка И. М. Петровића, „а будући да не зна тко је они да ли је то које измишљено име“ — тужио је и одговорног уредника „Нове Европе"; па „како није из споменутог списа видљиво нит тко је уредник“ (2). —- тужио је, „јер ни издавач није назначен — штампара“, „Типографију“, „по Ивану Иванковићу.:. који је, како сам истражујућ дознао — јер ни он није на спису назначен — њен преставник“. Ову је „казнену пријаву“ примио кр. Судбени Стол у Загребу 6. октобра 1926 (и завео под бројем 1/4201), те ју је још истога дана доставио уредништву „Нове Европе“ са закључком, да у законском року од осам дана има поднети одговор на тужбу.

У својој тужби, проф. Ст. Станојевић инкриминише у ономе чланку што му се, „почимајућ одмах с почетка поспрдљиво и увредљиво“ о његовој „Народној Енциклопедији“ и о њему, оспорава савесност, и што се вели, да је то „једна неисправна обмана претплатника“, те му се „инсинуира, у циљу клеветања", да је радио „на врат на нос, с намером да истерам што већу личну корист", „што све може шкодити мојој части, имену, друштвеном угледу, и привредном кредиту, као и подузећа „Народна Енциклопедија“ ". Он налази да „цели чланак врви увредама и клеветама“, а особито неке ставке, које посебно наводи, а у којима му се оспорава непартајичност

268