Nova Evropa

да нијесам читао горепоменуту брошуру Г. Војновића. И одиста, ова је брошура тако вјешто написана, да би Г. Војновић, да се поново успостави Црна Гора и дигне краљ Никола, могао доћи на Цетиње и казати: „Само на овај начин могао сам убацити у Југославију оно што се у Америци, Швајцарској, и Италији, пише неповољно о Србији и о „српској династији“. Довољно је, држим, да из овог ,„ јела“ Господина Грофа изнесем само нека важнија тврђења која се односе на пок. краља Николу. Тако се (на стр. 16) каже: „Он (краљ Никола) постаде неповјерљив“... „Прислуша сугестије аустријске полиције, Измисли атентате и затвори невине,“ Ту се чини алузију на аферу са бомбама и на колашинску аферу. Не знам је ли аустријска полиција имала удјела у афери са бомбама. Врло је могуће да јест. Али тврдити, да је Атентат измишљен, безочна је неистина. Ја сам бранио у том процесу оптужене, и прочитао сам сва акта. Знам цијелу аферу у најмањим детаљима,. Један од оптужених, кога сам ја бранио, казао ми је да је био у Котору, ту манипулирао с бомбама, и носио их у Шкаљаре код Котора да их прикрије и стави на мјесто одакле их је лакше било пренијети на Цетиње. Ја тврдим данас, да афера о бомбама није измишљена, да су бомбе које су на судском столу стајале као согрога дећсн биле из Крагујевца, и да су извјесни званичници — и то у оно доба необично високи —- за њих знали. Кад би Ивановић и Радовић, два главна оптужена и осуђена у афери са бомбама, казали да је афера била измишљена, они би се огријешили о истину и о своје поштење, Сасвим је друго питање, да ли су сви оптужени и осуђени били заиста криви, Исто тако, да је афера колашинска постојала, то најбоље знам ја, јер сам за њу дознао, и мољен да у њу уђем, три дана прије него ли је побуна почела у Васојевићима. Сматрао сам је за лудо подузеће, и покушао сам да ју спријечим. Било је доцкан. Успио нијесам. Исто је тако лаж и да су црногорски клубаши били године 1907 за уједињење под Србијом. Уосталом, није без интереса напоменути, да је Г. Војновић — година 1912, 1913, и 1914 — био већи пријатељ црногорских праваша него ли црногорских клубаша: праваши су му били отворили касу Удовичког Фонда,.. На страни 19. своје брошуре, секретар краља Николе из 1913 продужује овако: „Пошто је (краљ Никола) изгубио Скадар, пошто је морао послати једну црногорску војску да судјелује са Србијанцима против Бугара...“ Човјек који је у доба опсаде Скадра и првог Балканског Рата давао краљу Николи несамо политичке већ и војничке савјете, овдје понавља оно што ни најцрњи непријатељи краља Николе не говоре више, а то је: да је противу своје воље, приморан од СвОР народа, послао 1913 војску противу Бугара. Ниједан –Црндгоран, није чинио пресију у том правцу на краља Николу.

100