Nova Evropa
искупе око себе толики број присташа и сакупе толике износе новаца. Истина је, долуше, да су наше народне масе још увек толико неписмене и необразоване да их је сразмерно лако покренути и усталасати демагошким средствима и речима. У овом би се погледу успех Г. Видовића дао упоредити са покретима и успесима, на политичком пољу, пок, Пашића и његових помоћника, у Србији, или IT, Радића и Г. Прибићевића у пречанским крајевима. Ипак, није мала ствар, приређивати предавања на стотине и на хиљаде, и имати на њима на стотине и хиљаде слушалаца, и прикупити на десетине хиљада динара за неколико недеља и месеца из чистог одушевљења за покрет,
Противу Г. Видовића говори највише, свакако, одвише хучна и бучна реклама која прати његов рад и сваки покрет Покрета, Тачно је, да пророци и проповедници могу да поднесу много тамјана; да је, можда, и потребно, и у природи ствари, да допуштају да им се кади, Али IT. Видовић у томе очигледно претерује; он допушта обожавање њега као Вође још пре него што је ишта позитивно створио и извршио, допушта да му се приносе жртве пре него што је проглашен за свеца, Количине штампаног папира и изговорених речи о Покрету и што је с њим у вези, и низови фотографија Вође и присташа, са плочама и материјалом на то утрошеним, не стоје ни у каквом сразмеру са бројем ђака који су положили испите и са свотама издатим „у каритативне и етичке сврхе, особито у помагању сиромашних књижевних и просветних радника", (Осим тога, књижевни и просветни радници који се окупљају око Г, Видовића — са малим изузетком — не уливају поверење у људе који су пратили наш духовни и просветни живот за последњих деценија: то су, у великој већини, многописци и скрахани литерати, или почетници и полетарци, који су обилазили и обилазе сва наша уредништва, па су једва нашли ето уточишта и простора за своје стихове и за своју прозу, за свој књижевни и просветни „рад“. Код оваке „литературе“, намеће се и нехотице питање; да ли уопште вреди просвећивати народ и учити га писмености, да би ово читао и памтиог2!,.,
И неулазећи дакле још дубље у ствар, једно можемо сад већ препоручити и ставити на срце Г. Видовићу: да смањи рекламу и интонира нижи глас за славопевце Покрета, и да обузда бујицу излива и осећаја својих старијих и млађих присташа и сарадника. Ако ни због чега другог, а оно да би нама омогућио да се пробијемо кроз кишу од књига и публи-кација, објава и писама, којима нас засипа вођство Покрета и поједини његови сарадници, те да могнемо створити себи коначан суд о његову раду и вредности тога рада,
297