Nova Evropa

Naš se je narod kroz vekove bunio i dizao, i rušio carstva, dok nije, u naletu čiste i zdrave narodne snage, stvorio svoje konačno veliko delo. Ono što su sačinile галије 1 пабе бепеracije, potpomognute prilikama i dobrim saveznicima, i materijamom i moralmom iznemoglošću protivnika, može se smatrati konačnim delom; ali krunu mapora naše rase stvoriće tek okvir, koji još treba naći i dati oblicima i prilikama, potrebama, željama i težnjama, ujedinjenih delova, Prilike, ljudi, potrebe, nameću još borbe; pita se samo, da li će ta borba ostati što je i dosad bila, borba za državu, borba za ravnopravnost delova, za iskreno i pravo brafstvo, pa ma u kakvoj državnoj formi se ono očitovalo i omogućilo, Samo takva borba bila je i ostaje u našem programu: borba za pravo i iskreno Jugoslovemstvo! То Jugoslovenstvo mije umrlo; i ne može umreti, jer je to velika ideja, i konačna meta svih naših borba i nesvesnih težnja naših zdravih i miroljubivih narodnih masa, težnja koje će, u jednom istorijskom času, i uokviriti ono konačno veliko delo koje je naš narod stvorio i dao.

Živho Vebarić. IV

Над мртвачким одром Степана Радића изговорена је, и написана, читава једна литература, Ко све, и шта, ту није говорио и писао! Ми смо за ту прву прилику, случајно, закаснили, па сад нема разлога да, брзо и укратко, понављамо оно што су други већ рекли. А озбиљан и смишљен суд о раду и о личности Степана Радића неће касно доћи ни сада, ни мало доцније, кад се духови мало смире и мишљења сталоже, Ми смо, уосталом, у „Новој Европи“ имали повода говорити о Степану Радићу, и у више махова смо критички оценили његово политичко држање и деловање. Тој оцени треба сада само дати историјску перспективу, и треба је допунити, и исправити уколико је била нетачна или погрешна. Ми ћемо стога већ у идућем броју „Нове Европе" донети чланке и мишљења неких наших ближих сарадника поводом смрти Степана Радића и догађаја који су јој претходили, односно стања и прилика који су после тога настали. А овде ћемо се задржати за часак само на непосредном утицају Радићеве смрти на политичку ситуацију, и што је с њоме у вези. Покушаћемо нарочито да поново истакнемо, оно што смо у последње време већ толико пута истицали и подвлачили, како се у Београду, међу водећим политичарима и у водећем јавном мњењу, уско гледа на ствари, па криво схвата и појава Степана Радића и цело држање „пречанских" политичара, иза којих стоји незадовољство свих наших несрбијанских покрајина растући из дана у дан за ових десет година од Уједињења, док се у Загребу, од стране Сељачко-демо-

140