Nova Evropa

народни говоре као да су њихови присташе 100%о-тни идеалисти, а они то нису ни за 1'/29/0) А по говорима и раду њихову, чинило би се као да су противници њихових странака 1009/0-тни лопови, док се у народу налази у свакој странци већина поштенога света. [ај дакле став, овакав „Ела зфе тв", крив је и погрешан, Огледамо ли се око себе, ми видимо све саме људе који реално мисле о стварима и имају прозајичне потребе. Људи су ови прожети вољом, да и њима и другима буде добро, те имају у већини етичке и хумане захтеве. И, практични их је живот научио да траже ред и мир. Поготово наши сељаци, сви и свуда, Ко такове људе доиста. представља, тај не прича о марковим конацима него стварно ради на прозајичким стварима и реалним потребама.

Рехабилитација парламентаризма код нас могућа је и проведива само ако се почне с озбиљним радом, а престане с вечитим тактизирањем и изигравањем странке против странке, и делова странака једних противу других. Општа жалост свих честитих људи требало би да нас томе поврати; озбиљности и раду. Онда ће из тога никнути и мир и добро. На ратиштима је погинуло до двадесет милијона невиних људи, — sap наши професијонални политичари нису отуд ништа научили7,,,

Сл, Киршнер.

И

»Jugoslovenstvo je mrtvo, Jugoslovenstvo je pokopano«, — čuje se fovoriti u ove maše dane pune nemira i nezadovoljstva, — »Jugoslovenstvo je i bilo samo jedna Hikcija, jedna želja ljadi koji nemaju osećaja za stvarnosti« — dodaju drugi, Ali ih sva strujanja našeg političkos života, gledama iz višeg, oštro demantuju, Jer sve narodne potrebe, sve želje i svi ciljevi i onih koji ga vode i vole, nesvesno ili svesno idu baš za jednim pravim, jedhim iskrenim, potpunim i zdravim Jugoslovenstvom, u kojemu će svi delovi naroda biti ravni medju sobom u pra'vima kao i u dužnostima, u stvaranju kao i u uživanju, Nego, politikantsko Jwgoslovemsvo Je mrtvo, Ono jugoslovenstvo kojemu smo mi već godinama mproricali i želeli smrt! Jugoslovenstvo kao »šlager« dnevne politike, kao magnet za stranačke kuglice! Mi smo takvom jugoslovenstvu nasilnod centralizma i neiskremog jedimstva uvek suprotstavljali naše bratsko, čisto, sporazumno „Jugoslovenstvo, u kojemu nijedan deo ne bi izgubio svoju posebmu boju i karakter, već doprineo da — Msavršujući sebe i svoje КуаШфеје — osveži, osnaži, ulepša celinu, i da, negujući u sebi i dajući celini što više dobra iz sebe, malo pomalo učini od te celine jedam skup svega majboljega što ima maš marod i što on nesumnjivo može dati 4 sebi, i Slovemstvu, i Čovečamstvu,

139