Nova Evropa

крви, а чија је арена била Србија, Суседи међутим нису седели скрштених руку, већ су искористили овај глупи двобој отимајући нам испред носа комад по комад наших покрајина под Турском. Напокон је ова борба толико отупела и заморила духове у земљи, да је наступила општа клонулост, а изгубила се вера у бољу будућност, Једина установа коју ова борба није повукла за собом, била је војска, која се марљиво и с напором припремала за касније задатке у служби народа и отапбине, те која је учила и народ несамо родољубљу и пожртвовности него и писмености, иако то стварно није спадало у њен делокруг.

У таквом психолошком стању затекло је Србију предвечерје 29. Маја 1903. Последњи Обреновић, желећи да проведе своју самовољу до краја, поставио је војску поред Саве и Дунава с наређењем: да пуца на његова оца, ако би овај покушао да пређе у Србију! Средњи Век би се поновио, да је икога било ко би извршио овако гнусно наређење и учинио свога Краља оцеубицом. Да се је, међутим, краљ Милан доиста појавио на обалама Саве и Дунава, место метка у главу њега би извели били на Бањицу и извикали за Краља ! Тако је било одлучено међу онима којима је издато оно наређење. Али краљ Милан није покушао да се лати и крајњег средства за спасавање династије; под теретом јада и бола, и услед властитих слабости, он је клонуо, неспособан за сваку акцију, и сломљен умро је у Бечу, у туђини. Може се о њему мислити и говорити што се хоће, могу му се приписивати разне мане и сваковрсни греси, — једно је поуздано, па му то морају признати и противници: да је он, као Командант Активне Војске, ударио темеље препороду Српске Војске, која је доцније ишла из победе у победу и толико задужила цео народ. Његови пороци нису били мали; али ће и његове заслуге, поглавито као препородитеља Војске, остати незаборављене и забележене у историји нашега народа.

Његов несрећни син, од дана када је окрунио Драгу Машин, срљао је из греха у грех, из глупости у глупост. Међу осталим помагачима, њему уз колено седео је и сенатор Никола Пашић, којега је он лично, својим дворским фијакером, избавио испред раздражене великошколске омладине, Иако је програм његове Странке, чији је он био један од твораца, био одлучно противу Дводомног Система, Пашић се примио да буде сенаторем Александра Обреновића, и да остане у његовој широј околини, Кад је Краљ — у крвавој завери, коју је родило било пламено родољубље младих официра, — платио главом, а његова се ближа околина разбегла, неки радикалски омладинци нудили су да убију и Николу Пашића. Али их је од тога одвратио баш један завереник, И завереници су, након

325