Nova Evropa

јали, изговарајући се да нема пара, и заваљени у своје министарске фотеље, у које су их официри посадили, они су

даље — владали. Нису видели којим правцем иду догађаји, и.

да може врло брзо бити касно за сваку акцију. Војни министри падали су један за другим, као гњиле крушке, јер нису смели да понесу одговорност за неспрему војске, коју су предочавали, Онда је дошла Анексија Босне и Херцеговине (1908), Једва је теда успело издејствовати, силним наваљивањем, поручбину пољских и брдских топова (код Шнајдера, у Француској). Требало је дакле да прође четири године док се радикали накане да поруче топове; они су међутим говорили — на уста једног свог главног друга —: „Ако ми никога не нападнемо, неће ни нас нико напасти!,,," Колика заблуда за једног државника, поготово у оно добамну онаким приликама нашега народа!...

Да би војска скинула са себе одговорност за своју материјалну неспрему, даровити начелник Главног Генералштаба, пок, Александар Машин, након дуге и исцрпне студије о спреми Српске Војске, поднео је један меморандум Народној Скупштини (1906). Сумњиви родољуби, који су иначе дремали у скупштинским клупама, почели су одмах шушкати, да је пуковник Машин „издајник“, — зато што се усудио јавно изнети, да је војска неспремна, па услед тога и неспособна да брани отаџбину ако затреба, Томе се меморандуму, међутим, има поглавито захвалити што су — после Анексије поручени они топови. Наравно да је то све било мало, и да није ни издалека задовољавало потребе формацијског стања војске, Војни министри наставили су да запомажу и траже, Генерал Илија Гојковић, који је дошао за Министра Војног 4, марта 1910, предложио је, такорећи одмах по пријему дужности, Народној Скупштини измену члана Закона о Војној Академији који утврђује број питомаца за нижи курс, тражећи да се тај број подигне са 30 на 55—60, тојест на онолико колико би износио годишњи расход у официрима плус проценат до попуне формацијског стања, Том приликом рекао је тадашњи Министар Финансија (Стојан Протић); „Господине колега, оставите то засад, па кад будете поднели Закон о Уређењу Војске, поднесите и овај предлог“, И Министар Војни пристао је да свој предлог повуче. Међутим, кад је дошло време да се на министарској седници — којој је председавао краљ Петар — чита и претреса законски нацрт о уређењу војске, исти онај Министар, Стојан Протић, прекинуо је одједаред читање речима: „Жалибоже време !.,," Ова нељубазност и неуљудност, у најмању руку, револтирала је Министра Војног, и он је узвикнуо: „Шта то значи, господине Протићу!7,.," Нато се умешао Јаша Продановић, тадашњи Министар Пољопривреде, умирујући Генерала речи-

327

_