Nova Evropa

ма: „Немојте се узрујавати, колега, — оставите Ви мени Г, Протића!...“ Стојану Протићу су, како се види, напредак и судбина народне војске били потпуно равнодушни; отрован партизанством, њега се није тицало ништа што није било у тесној вези са гледиштем и интересима његове странке.

Почетком године 1911, решено је било у Главном Генералштабу, да се образује гранична обавештајна служба која би, преко својих повереника, пратила што боље какво је стање у суседним земљама (Турској и Аустрији), па би тамо имала да припрема и помаже и нацијоналне организације. За ту службу тражило се, тада, свега 12,000 динара, Кад је Министар Војни, на једној министарској седници, затражио овај кредит и образложио предлог, Стојан Протић га је напросто одбио; тада је пок, Гојковић, вративши се у Министарство, позвао к себи шефа Генералштабног Одсека, потпуковника Милана Гр. Миловановића, да му саопшти резултат седнице, а овај је замолио Министра да пусти њега лично пред Стојана Протића. И одиста, тек пошто је Миловановић одлучно предочио овом радикалском прваку, шта значи тај кредит, и да се одбијањем предлога кочи рад Главног Генералштаба, попустио је Стојан, изговарајући се да није био довољно обавештен. У ствари, њему војска није била нимало прирасла за срце; штавише, може се рећи да је у дубини његове душе тињала мржња наспрам војске. Можда још од године 1883, или од године 1899, када га је у Крагујевцу, и доцније у Кладову, чувао жандармеријски капетан Никола Никић, а он онда побркао у себи појмове о народној војсци и жандармерији, као да је

то једно и исто!... Уосталом, Стојан Протић био је од природе самовољан и груб, готово неотесан човек, пргав и прек, и увек готов на свађу и препирку, — то му је много сме-

тало да постане државником, Али није он био сам међу радикалским управљачима коме није било стало до народне војске и њене опреме; међу овима се истицао нарочито и Министар Финансија (Др. Пачу). Како су се сви они држали у том погледу илуструје добро оставка тадашњег Министра Војног (Гојковића), па ћемо је стога навести овде у целини:

Господине Председниче,

Поводом појављеног протеста од стране Немачког Посланика, што сам казао у Скупштини; да је Посланика интересовала лиферација што има брата у Ерхартовој фабрици, које сте ми изволели саопштити 12, OB. M, у министарској седници, част ми је изјавити и сада, као што сам и у самој седници изјавио, да не налазим за оправдано да истоме дајем, поред оне изјављене у Скупштини, макакву сатисфакцију, а најмање ону коју он предлаже, јер сам на седннци од 18. ов, месеца јасно утврдио из писама,

328