Nova Evropa

које сте ми изволели упутити 12. и 23. новембра пр. год, да је он био заиста, преко своје службене дужности, заинтересован.

Ја сам вољан да положим Њ, Вел. Краљу мој положај министарски ако то жели Њ, Вел. Краљ, Влада, и интереси отаџбине захтевају.

Друго, нисам вољан ни да дајем никакво извињење ни скупштинском одбору за споразуман рад о употреби зајма од 150 милијона динара, јер је Вама и Влади, Господине Председниче, из целе процедуре рада о набавци 15 брдских, брзометних батерија врло добро познато, да до мене нема кривице,

Треће, не бих могао пристати да се ова набавка своди на 9 батерија зато, што овај број не би задовољио потребу, а нема других никаквих оправданих разлога да се ово чини, кад је већ кредит за набавку свих 15 батерија осигуран.

Четврто, наишао сам и на непредусретљивост и код финансијског одбора Народне Скупштине при прегледу пројекта буџета за 1911 годину за Министарство Војно. Финансијском Одбору изгледа да је буџет велики, да је број официра, сразмерно према величини државе, већи но и код једне друге државе, да по канцеларијама има много официра а то је знак, по оцени Финансијског Обора, да су сувишни и за трупу непотребни, Исто тако Финансијски Одбор налази: да је и број војске велики, да ово држава не може да поднесе; и најзад

Пето, као што Вам је лично, Господине Председниче, познато, наишао сам на непредусретљивост код појединих чланова у Влади иза сам Закон о Уређењу Војске, јер не видим крај кад ће Влада с њим бити готова. Он се, Господине Председниче, као што Вам је познато, у Влади налази од 31. децембра пр, године, а досада је заједнички пропраћено свега 90 чланова од 452 колико их овај пројекат закона има,

Ја сам и Вас и све чланове Владе, Господине Председниче, небројено пута уверавао: да је даље одлагање и неусвајање овога Закона само од штете такорећи за сваки дан.

Да допринесем интересима војске и државе, ја сам био толико интензиван и отворен, да сам много времена и труда утрошио, да чланове Владе убедим, не у оправданост него у неопходну корист усвајања овога пројекта закона, но ни до данас не могадох успети, .

Непоколебиво осећам да бих врло јако оштетио и државне и војскине интересе, ако би на овоме и даље овако остало, те сматрам, е да ће мој последник бити боље среће, и зато на основу свега мени је част замолити Вас да подејствујете код Њ. Вел, Краља и чланова Владе, да ми се одмах уважи оставка на положај Министра Војног.

Одлагање овог питања могло би бити само од штете за спрему и готовост војске, при каквој евентуалности, која би почетком овог пролећа могла да наступи, те је неопходно потребно одмах наћи војсци Министра Војног, који би предузео даљи рад о спреми оданде докле сам ја дошао,

15, фебруара 1911. Министар Војни, Београд, поч. ађутант Њ, Вел, Краља, Пуковник

Ил. М. Гојковић, с. р.

329