Nova Evropa

и два друга водника резервна каплара! Исто је такво стање било у целом |! прекобројном пуку, па овај пример јасно показује како је недовољан број био официра у војсци, О попуни формацијског стања није могло бити ни говора. А колико је мањак у старешинском кадру био од штете за војску у рату, о томе није потребно говорити. Јасно је, према томе, да је војска морала, такорећи, изнуђивати најпрече потребе за своју спрему и своје наоружање. И ту се још радикалски управљачи хвалишу, да су они „добили ратове"!,..

Услед оскудице у брдским брзометним топовима, операције су ишле споро: морало се пребацивати поједине батерије с једног фронта на други, и то често с одстајањем од 200—300 километара, Било је бригада које уопште нису имале брдску брзометну артиљерију, а биле су одређене да оперишу по планинском земљишту; оне су изводиле своје операције без артиљеријске припреме, што је наравно стајало скупих жртава у људским животима, Али су за радикале животи најбољих синова увек били јефтинији од новца; и Влада и Скупштина говорили су стално о „народним идеалима“, али им је било сасвим нејасно како ће се до тих идеала доспети, Белгији је била загарантована самосталност, од Великих Сила, па се ипак спремала, за сваки случај, и завела општу обавезу, И Швајцарска, иако обезбеђена међународним уговорима, била је наоружала своју народну милицију најмодернијим оружјем, Само Србија, која је после 1903 узела на себе улогу Пруске или Пијемонта југословенског, требала је, по памети својих управљача, да голим шакама остварује „нацијоналну мисао". Има ли бољег доказа, колико људи који су управљали Србијом нису имали никакав план нити програм какве државне политике, — они су водили партизанску политику дана и комада, и да се није војска сама старала за најпрече и најпотребније, ко зна како би се свршили сви наши ратови!,,.

Након првог Балканског Рата, противу Турака, Никола. Пашић уступио би био Бугарима крајеве натопљене крвљу најбољих српских синова, да се није испрсила и противила. тому Српска Војска, Као што је познато, према Српско-бутарском Уговору с пролећа 1912, Бугарска се обавезала да пошље један свој корпус (три дивизије) у помоћ Србији, за операције у долини Вардара; међутим, несамо да она ту помоћ није дала, него је напротив Србија, и без обавезе по Уговору, послала две своје пешачке дивизије и сву своју тешку артиљерију у помоћ Бугарима који су опсађивали Једрене, Прилике су тада за Србију биле повољне, а за Бугарску неповољне; на Чаталџи, бугарско напредовање било је заустављено; Бугари, без резерве, да су откидали од своје војске са опсаде Једрена, довели би у питање своју главну ко-

331