Nova Evropa

муникацијону линију: Једрене је имало што пре да падне, да би се Чаталџа могла да освежи новом снагом, која би омогућила што успешније закључење мира. У таким приликама, помоћ Србије била је драгоцена, и управљачи Србије морали су употребити положај своје војске да Уговор измене у корист Србије, утолико пре што рат није сентиментална игра и пријатељска услуга него стаје живота и иметка народног, па се мора знати зашто се води, Али Никола Пашић и његови другови, неразумевајући своју дужност и државнички посао, оставили су да догађаји сами решавају политичка питања. И они су их решили, са резултатом у овом случају —: рат са савезником, и — за месец дана — 40.000 мртвих, Батаљони су јуришали по три и четири пута једно за другим, и побеђивали су, али су преполовљени излазили из строја. Било је командира чета који су истрчавали испред стрељачког строја. и викали: „Замном, јунаци!" И било је команданата дивизија који су на троношцу седели спокојни усред стрељачког строја, у најстрашнијој пешачкој ватри, иако им ту није било место. Али ти надчовечански напори и подвизи, од генерала па до обичног редова, спасли су нацијоналну идеју, и дали су нам Јужну Србију, ту нашу нацијоналну колевку и мету наших снова; а не Никола Пашић и његови радикали! Они су, напротив, могли приштедети Србији силне и крваве жртве, да су били дорасли своме положају. А ипак, при свем том, они су и даље остајали на државној крми, да наставе пропуштати прилику за приликом и водити народ у нова искушења. Није било Србији суђено још, ни животима најбољих својих синова, да искупи себи бољу срећу и парче места на сунцу.

После свршених Балканских Ратова, на политичком 06зорју јасно су се оцртавале освајачке жеље наших суседа, поготово Аустро-Угарске. Пропустивши годину 1908, она нас је 1913 истерала из Арбаније и спречила нам излаз на море, па је сад са завишћу гледала наше снажење и само вребала тренутак да се баци на Србију као орао на залутало јагње, Оздо, с југа, Бугарска је прижељкивала „реванш", Положај Србије био је незавидан, али не и очајан, Требало је само лећи одмах на посао, па се спремати за догађаје који су се приближавали олујном брзином, Нико није имао илузија о ономе што се „иза брда ваља“. Још године 1911 написао је био Таненберг књигу „Паз бгбзође Deutschland" у којој је описивао Немачку од Берлина до Багдада ; за остварење тога плана, Русија је имала да да земљу а Француска милијарде ... Рат је дакле лебдео у зраку. Шта су радили наши „државници“ да дочекају догађаје спремни 2 — Они су нашли да је час најпогоднији за вођење борбе „око пријоритета. власти“, Стојан Протић потргао је први то питање, и инсистирао је на томе да се оно реши, иако је све говорило зато

332