Nova Evropa

Душик се врло тешко спаја с осталим елементима. Класична хемија XIX Beka није умела да га доведе у спој у иоле знатнијој мери, уз приближно повољне околности, нити с водиком нити с кисиком (оксигеном). Спојен с водиком, душик даје амонијак; а са кисиком (и водом) даје душичну киселину. За убрзавање хемијске реакције најстарије је средство повишење температуре. Занимљиво је ту поређење између три плина: хлора, кисика, и душика; хлор се већ код обичне или мало повишене температуре спаја с многим елементима, и увођење хлора у угљичне (органске) спојеве, т. зв, хлорирање, врло је раширена операција у индустрији уметних боја. из катрана и фармацеутских препарата, а могућа је само услед велике реактивности хлора при ниској топлини, будући да се већ код нешто више топлине већина органских спојева распада; кисик је већ много тромији, и да њега уведемо у какав спој треба температура од по прилици 1000 ступњева (овамо спадају најразличнији процеси изгарања - спајања с кисиком угљена, дрвета, кокса, и т. д.); душик је од свих трију најтромији: он постаје реактиван истом код сса 2000 ступњева, али се при тој температури великом лакоћом спаја с многим елементима.

У хемији постоји још један начин убрзавања реакција, необично актуелан:и плодан у новијој индустријској хемији — то је употреба т. зв, катализатора (хатамо = разрешујем), Катализатори су твари које својом присутношћу убрзавају ток једне реакције, неулазећи саме у ковачни продукт. Мала. количина катализатора у стању је да изазове реакцију код неограничено велике количине, Уз помоћ тих катализатора, например, у стању је кисик да се, већ код обичне температуре, спаја с многим тварима; најраширенија појава те врсте је изгарање (спајање с кисиком) хране у нашем телу: с помоћу катализатора железа у виду крвног хемоглобина зрачни кисик, удихаван плућима, спаљује пробављиве супстанце наше хране већ на температури од 37 ступњева, а то је нормална топлина људског тела. За душик се је исто успело наћи спепифичне катализаторе, тако да се већ код слабог жара почиње спајати с водиком у амонијак. — Катализатори су већином специфични за сваку реакпију; али их има и који убрзавају ток и код многих реакција, Најпознатији и најчешће употребљавани катализатор је платина; други врло много употребљавани катализатори су : бакар, сребро, железо, дрвни угаљ, жива, ит, Д.. У постојању катализатора не треба тражити ништа мистери-

јозно, него се то има једноставно примити као постојећи природознанствени факат.

Физикална хемија положила је темељ модерном појимању катализатора тиме што је изрекла, да катализатори могу само